Алкохол води у зависност од кокаина

Па­цо­ви ко­ји су би­ли из­ло­же­ни ал­ко­хо­лу пре узи­ма­ња ко­ка­и­на при­ти­сну­ли су од­ре­ђе­ну по­лу­гу 58 пу­та ка­ко би сиг­на­ли­зи­ра­ли да же­ле још дро­ге. А они ко­ји­ма ни­је да­ван ал­ко­хол пре ко­ка­и­на при­ти­сну­ли су по­лу­гу са­мо 18 пу­та. Ово са­зна­ње мо­же да по­мог­не у ле­че­њу за­ви­сни­ка од ко­ка­и­на. 

Ка­ко на­гла­ша­ва др Алек­сан­дар Ву­јо­ше­вић, пси­хи­ја­тар из Спе­ци­јал­не бол­ни­це за бо­ле­сти за­ви­сно­сти у Бе­о­гра­ду, ко­ри­шће­ње ал­ко­хо­ла и ко­ка­и­на се нај­че­шће де­ша­ва на два на­чи­на. На­кон узи­ма­ња ко­ка­и­на и ње­го­вог сти­му­ла­тив­ног деј­ства до­ла­зи до уз­не­ми­ре­но­сти, стра­ха, на­дра­жи­ва­ња це­лог ор­га­ни­зма, па се та­кво ста­ње по­ку­ша­ва убла­жи­ти деј­ством ал­ко­хо­ла. Дру­ги на­чин је да под деј­ством ал­ко­хо­ла „по­пу­шта­ју коч­ни­це”, па че­сто у прак­си по­сто­је слу­ча­је­ви да се то­ком пи­јан­ства про­ба и не­ка пси­хо­ак­тив­на суп­стан­ца. 

– Ал­ко­хол ве­о­ма че­сто зло­у­по­тре­бља­ва­ју и за­ви­сни­ци од коц­ка­ња. То ра­де јер пи­ће „убла­жа­ва” бри­гу, сма­њу­је на­пе­тост и чи­ни да се лак­ше „за­бо­ра­ви” на гу­би­так при­ли­ком коц­ка­ња. Ве­о­ма је ва­жно на­по­ме­ну­ти да је ме­ха­ни­зам ства­ра­ња свих вр­ста за­ви­сно­сти го­то­во иден­ти­чан и да код љу­ди ко­ји има­ју фор­ми­ра­ну јед­ну вр­сту за­ви­сно­сти знат­но лак­ше до­ла­зи и до ус­по­ста­вља­ња дру­гих за­ви­сно­сти – на­гла­ша­ва др Ву­јо­ше­вић.

Наш са­го­вор­ник на­по­ми­ње да је ал­ко­хо­ли­зам бо­лест, а не на­ви­ка, по­рок. Он је тре­ћи узрок обо­ле­ва­ња и смрт­но­сти, од­мах иза кар­ди­о­ва­ску­лар­них и ма­лиг­них обо­ље­ња. Са дру­ге стра­не, ко­ка­ин је сти­му­ланс, ал­ко­хол де­пре­сор, а из њи­хо­ве ком­би­на­ци­је у је­три на­ста­је суп­стан­ца зва­на ко­ка­е­ти­лен ко­ја по­ја­ча­ва де­ло­ва­ње ко­ка­и­на, али и до­при­но­си опа­сно­сти од инфаркта и пре­стан­ка ди­са­ња. 

– Ис­тра­жи­ва­њи­ма се до­шло до са­зна­ња да је опа­сно ме­ша­ти ко­ка­ин и ал­ко­хол. Ка­да се ком­би­ну­ју ове две дро­ге те­ло их пре­тва­ра у ко­ка­е­ти­лен. Ње­го­ви ефек­ти тра­ју ду­же и ток­сич­ни­ји су не­го сва­ка од ових дро­га по­себ­но. Бит­но је на­гла­си­ти да је ме­ша­ви­на ко­ка­и­на и ал­ко­хо­ла нај­че­шћа ком­би­на­ци­ја ко­ја ре­зул­ти­ра смр­ћу. Та­ко­ђе, обе дро­ге мо­гу да ма­ски­ра­ју де­ло­ва­ње дру­ге, па је мо­гућ­ност пре­до­зи­ра­ња по­ве­ћа­на и због то­га че­сто до­во­ди до тро­ва­ња – до­да­је др Ву­јо­ше­вић.

По­сто­ји не­ко­ли­ко фа­за у на­ста­ја­њу ал­ко­хо­ли­зма. Нај­пре се по­ја­вљу­је фа­за уме­ре­ног пи­је­ња, ко­ја пред­ста­вља „дру­штве­но при­хва­тљи­во пи­је­ње”, али она још не пред­ста­вља бо­лест. „Тре­нинг фа­за” та­ко­ђе не пред­ста­вља за­ви­сност не­го пре­лаз из дру­штве­но до­зво­ље­ног пи­је­ња ка ус­по­ста­вља­њу за­ви­сно­сти. Та­да осо­ба не пре­по­зна­је да има про­блем, јер пи­је „ка­да пи­ју и дру­ги љу­ди” (уме­ре­но, али се по­вре­ме­но на­пи­ја у тим „си­ту­а­ци­ја­ма”). Ујед­но чо­век има по­тре­бу за знат­ним по­ве­ћа­њем ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла да би се по­сти­гао же­ље­ни ефе­кат. На­кон ове ја­вља се пред­ток­си­ко­ман­ска фа­за, ко­ја пред­ста­вља по­чет­ну фа­зу ал­ко­хо­ли­зма. Ја­вља се по­тре­ба за знат­ним по­ве­ћа­њем ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла да би се по­сти­гао же­ље­ни ефе­кат и уз то по­сто­ји пси­хич­ка за­ви­сност. Та­да се бе­ле­жи ја­ка емо­ци­о­нал­на и мен­тал­на по­тре­ба, жуд­ња и же­ља, да се ал­ко­хол по­пи­је ка­ко би се по­сти­гло за­до­вољ­ство или из­бе­гла не­ла­год­ност. Знак пси­хич­ке за­ви­сно­сти је и ри­ту­ал­но укљу­чи­ва­ње ал­ко­хо­ла у раз­не ак­тив­но­сти, при че­му се осо­ба осе­ћа не­ком­плет­ном ако у том тре­нут­ку не пи­је ал­ко­хол. Да је осо­ба по­ста­ла за­ви­сна го­во­ри ток­си­ко­ман­ска фа­за, у ко­јој чо­век гу­би кон­тро­лу, не мо­же да пре­ста­не да пи­је, па чак и на­кон ле­че­ња и ап­сти­нен­ци­је (не­пи­је­ња), с об­зи­ром на трај­ност ове про­ме­не. Уко­ли­ко по­пи­је пр­ву ча­шу пи­ћа – не­ће мо­ћи на њој да се за­у­ста­ви. 

Наш са­го­вор­ник упо­зо­ра­ва да се ов­де ја­вља и ал­ко­хол­на ам­не­зи­ја или пре­кид фил­ма што је знак по­сто­ја­ња оште­ће­ња мо­зга услед кон­зу­ми­ра­ња ал­ко­хо­ла и пред­ста­вља гу­би­так се­ћа­ња за до­га­ђа­је у пи­ја­ном ста­њу. Уко­ли­ко се до­го­ди да осо­ба не по­пи­је ал­ко­хол, ја­вља­ју се зна­ци ап­сти­нен­ци­јал­не кри­зе ко­ји ука­зу­ју на фи­зич­ку за­ви­сност осо­бе од ал­ко­хо­ла. То зна­чи да се ор­га­ни­зам при­ви­као на ал­ко­хол и без ње­га не мо­же да функ­ци­о­ни­ше нор­мал­но. Ка­да осо­ба по­пи­је ал­ко­хол, симп­то­ми ап­сти­нен­ци­јал­не кри­зе се по­вла­че. У ка­сни­јим фа­за­ма бо­ле­сти ја­вља се пад то­ле­ран­ци­је, то јест осо­ба ви­ше не мо­же да по­пи­је ве­ће ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла као ра­ни­је и на­пи­је се од јед­не ча­ше пи­ћа. Про­сеч­но вре­ме по­треб­но за раз­ви­ја­ње ал­ко­хо­ли­зма из­но­си око се­дам го­ди­на.