Уместо банатског вашара, светски самит сланине

„Идеја је да ’Сланинијада’ буде организована на вишем квалитативном и културном нивоу и да се на тај начин представи читаво место, а не да манифестација буде промоција појединаца. Изворно, Качарево мора да буде на добитку, да приходује читаво место, како туристички, тако и привредно“, каже Бранко Бокун, председник скупштине Месне заједнице Качарево.

У том послу Качаревци су се удружили са панчевачком Туристичком организацијом, па би уз подршку града у овој реформској идеји, манифестација морала да постане препознатљив бренд сваког Качаревца који своје производе изнесе на тржиште, али и кроз пријем гостију и понуду. Кажу овде, интерес села мора да буде на првом месту и „нико не треба да се осети запостављен и прозван”, што је у претходном периоду „Сланинијада” отета од туристичког друштва, а само неколицина људи имала интерес од ове манифестације.

Њу од кад је света и века најпре најави, а за овдашње домаћине и отвори 29-новембарски свињокољ, који није изостао ни ове године. Нема дана, а ни дворишта у којем се не шуре и не транжирају товљеници, праве шваргле, крвавице, нижу метри домаће кобасице, пуше казани у којима цврче банатске бомбоне – чварци… и наравно одвајају најбољи комади за сланину који завршавају у пушницама.

Ништа се не ради, наглашавају овдашњи мајстори, на брзину. Шунке се суше и до две године, а ситнија месна галантерија два до три месеца, јер другачије се не може постићи квалитет на који су навикли гости њихове манифестације. Квалитет тражи и добар материјал, а колико произвођача толико и рецепата за банатску сапуњару, панчету, потрбушу и поребрушу димљену и барену, са млевеном паприком и прљеном кожицом, од гројника, адидаску… па су овде склони да савремену легенду о сланини, али и осталим димљеним „колачима”, припишу посвећености мештана који је проналазе у обичајима и начину живота: „Сланина је део ’светог тројства доброг здравља’” – она диже притисак, бели лук га снижава, док ракија масти разлаже”, па је за Банаћане сланина зими најбољи природни антибиотик.

А за почетак 31. издања светковине сланине по новим принципима прецизиран је и датум. Њене капије биће отворене 14. фебруара идуће године и имаће низ нових садржаја, тврде организатори, додајући да ће на првом месту, колико год је то могуће, бити избегнута вашарска димензија, годинама, а сељане – произвођаче требало би врати производњи меса, док организационе послове све више преузима подмладак села. Њихов посао ће надаље бити да традиционалној и дуговечној „Сланинијади” сем привредног, културног и образовног карактера, придодају и туристички, како за Качарево, тако и за Панчево, а не да се сведе на излагање и продају сланине и других ручних радова од меса.

Но, мораће кажу у „републици сланинара”, да се позабаве и стратешким питањима, па размишљају да након 31. „Сланинијаде” седну за сто с произвођачима и људима који желе да се баве сточарском производњом, како би се штале и обори испунили кравама, свињама, овцама и козама, а када остваре одређене резултате, жеља је да у село врате земљорадничку задругу.