Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пева у хору, чита „Политику”, ужива у љубави

Пензионер Милан Ковачић (97) већ пет година живи у дому, где је упознао и даму која се у међувремену иселила, али се свакодневно виђају
Вер­ни чи­та­лац Ми­лан Ко­ва­чић (Фо­то М. Бра­ко­че­вић)

У Бе­о­град је сти­гао пре 85 го­ди­на из бо­сан­ске оп­шти­не Ши­по­во. Та­да је имао са­мо 13. Упу­тио се на за­нат, а од­сео у до­му уче­ни­ка у Крун­ској ули­ци. У то­ку ра­та ра­дио је у тр­го­ви­ни, где је услу­жи­вао Нем­це ко­ји су у рад­њи до­би­ја­ли бес­плат­не па­ке­те хра­не. По­сле­рат­них го­ди­на ру­дар­ски је гра­дио пру­гу код Бо­ра, чак је про­да­вао ра­тлук и ка­ра­ме­ле под кро­шњом јед­ног топ­чи­дер­ског др­ве­та, да би на кра­ју по­стао вла­сник бом­бон­џиј­ске рад­ње пре­ко пу­та Сту­дент­ског до­ма „Ло­ла” у Бу­ле­ва­ру кра­ља Алек­сан­да­ра.

У пен­зи­ју је ипак оти­шао као тр­го­вач­ки пут­ник, и то пре 38 го­ди­на. Де­ве­де­сет­сед­мо­го­ди­шњи Ми­лан Ко­ва­чић да­нас жи­ви у пре­сто­нич­ком До­му за ста­ре „Бе­жа­ниј­ска ко­са” и не кри­је за­до­вољ­ство што је ње­го­ва но­ва ку­ћа са­да у ства­ри ста­рач­ки дом.

– Ов­де сам већ пет го­ди­на. Сво­је­вољ­но сам до­шао, ни­ка­да се ни­сам по­ка­јао, а по­ро­дич­ну ку­ћу код Ка­ле­нић пи­ја­це оста­вио сам на­след­ни­ци­ма да у њој ужи­ва­ју. Имам дво­је де­це, дво­је уну­ча­ди и пра­у­ну­ка Фи­ли­па и пра­у­ну­ку Ми­њу. У бра­ку сам био шест де­це­ни­ја, али је су­пру­га Дра­ги­ца пре­ми­ну­ла – ка­же Ми­лан. 

У до­му је из­у­зет­но ак­ти­ван. Члан је хо­ра с ко­јим пу­ту­је и го­сту­је на ра­зним при­ред­ба­ма.

– Ка­жу ми да сам уни­кат, јер имам и глас и стас. Ни­ка­да ми ни­је те­шко да на­у­чим пе­сме, знам их око 40. Али, ето до­го­ди ми се да ка­да одем до тр­пе­за­ри­је да ви­дим шта има на ме­ни­ју ус­пут за­бо­ра­вим шта сам про­чи­тао – у ша­ли до­да­је Ми­лан.  

Сем пе­ва­ња, овај ви­тал­ни де­ка сво­је вре­ме пре­кра­ћу­је док игра шах и чи­та „По­ли­ти­ку”. И та­ко већ 60 го­ди­на. Наш лист по­хва­лио је по­себ­но због бес­плат­них пре­гле­да и ак­ци­ја ко­је „По­ли­ти­ка” ор­га­ни­зу­је го­ди­на­ма. Баш је, ка­ко ка­же, био на ВМА где је пре­гле­дао мла­де­же и све то за­хва­љу­ју­ћи нај­ста­ри­јем днев­ном ли­сту на Бал­ка­ну. За­до­во­љан је и што се не­гу­ју при­че о ста­ри­ји­ма. 

– Тре­ба во­ле­ти се­бе. Здрав сам, не пи­јем ни­ка­кве ле­ко­ве сем за при­ти­сак, са­мо ме ма­ло но­ге из­да­ју, ал’ се не дам. Удо­во­ља­вам се­би, та­ко да оба­ве­зно ку­пу­јем ке­фир, во­ће и по­вр­ће, пи­јем до­ста во­де и ре­дов­но ве­жбам и пе­ша­чим. От­крио сам и љу­бав у по­зним го­ди­на­ма, што ми да­је кри­ла. Љу­бав је ипак нај­бо­љи лек – при­зна­је Ми­лан. 

При­ја­те­љи­цу Љи­ља­ну упо­знао је у до­му пре три го­ди­не и отад су не­раз­двој­ни. Ова да­ма у ме­ђу­вре­ме­ну се исе­ли­ла из до­ма, али је и да­ље, ка­ко при­зна­је наш са­го­вор­ник, ње­го­ва де­сна ру­ка. 

– И ка­да сам ту­жан и сре­ћан, она је ту за ме­не и ја за њу. Упо­зна­ли смо се на ча­су фи­скул­ту­ре. Од­мах смо се за­во­ле­ли. Не­ма да­на да ни­смо за­јед­но, а ако се не ви­ди­мо, он­да при­ча­мо те­ле­фо­ном, ки­ко­ће­мо се као бле­са­ви. Сло­бод­но вре­ме про­во­ди­мо у шет­њи или код ње, јер она у дом не же­ли ви­ше да до­ла­зи – искрен је Ми­лан.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana sa Dorcola iz Beograda
E pa ovaj clanak me je odusevio. Gospodin Milan Kovacic je stariji od mene 15 god. i jos uvek uziva u zivotu - alal mu vera. Divan artikl - hvala "Politici" - za nas koji smo dogurali do 82 god. Dodje mi sutra da ostavim sve i da se vratim u moj rodni grad Beograd, za kojim sam zalila svih ovih 56 ziveci u tudjini. Za zadnje tri godine dva puta sam bila u Beogradu po mesec dana i uzivala i bila tuzna sto ga napustam. Ponovo velika hvala "Politici" za ovaj artikl. Mirjana-Arizona

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.