Субота, 21.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ

Пре 140 година Турци напустили Србију

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године
Борбе за ослобођење Ниша започеле су 13. децембра 1877. године

Ниш – Бројним манифестацијама у Нишу и целој јужној Србији овог јануара обележава се 140 година од ослобођења од турског ропства, када се после четири и по века српска застава први пут завијорила на Стамбол капији нишке Градске тврђаве.

На бедеме тврђаве заставу је 11. јануара 1878. године поставио Нишлија Тодор Станковић, припадник Тајног комитета нишких завереника и члан организације за ослобођење града. Тиме је означено да је српска војска ушла у град.

Ниш је ослобођен од Турака у Српско-турском рату, после чега је поражена турска војска напустила и цело подручје југа Србије. После тога више ниједног турског војника није било на српској територији.

Борбе за ослобођење Ниша и српског југа, који је још увек био под турским ропством (територија на северу од Саве и Дунава све до Алексинца на југу, била је давно пре тога ослобођена и Србија је већ имала статус кнежевине) започеле су 13. децембра 1877. године, када је Турској објављен рат.

Борбе су вођене на широком подручју око окупираног подручја Србије – од падина Копаоника до обронака Старе планине, а на фронту су била три корпуса Српске војске – Моравски, Тимочки и Шумадијски.

После даноноћних борби у предвечерје 10. јануара 1878. године турска војска је због великих губитака у људству затражила примирје, што је Команда Српске војске, коју је у борбама за ослобођење предводио ђенералштабни пуковник Милојко Лешјанин, одбила. У зору 11. јануара ослободиоци су тријумфално ушли у Ниш, након чега су командант Ниша Халил-паша и његов заменик Рашид-паша потписали капитулацију.

У нишкој тврђави 11. јануара 1878. године заплењена је турска телеграфска станица одакле је телеграфиста Василије Паскаљевић, Јерменин по народности, уз помоћ једног турског чауша успоставио телеграфску везу између Ниша и Алексинца, тако да је кнез Милан Обреновић истога дана обавештен да је Ниш коначно ослобођен.

Четири дана касније, 15. јануара 1878. године, Милан Обреновић је на белом коњу и у пратњи своје свите тријумфално ушао у Ниш, где су га свечано дочекали становници ослобођеног града и војници ослободиоци. Тога дана у Нишу се заорила песма „Ој, ти Нишу, бели Нишу, у теб’ више паше нема”.

У борбама за ослобођење Ниша је, према историјским документима, погинуло 120 српских војника, а њих 790 је рањено. Губици турске војске били су много већи. Српска војска је од Турака запленила 267 топова, 13.407 пушака и 780 револвера, огромну количину барута у других убојних средстава.

Наредних недеља те исте 1878. ослободиоци храбре Српске војске протерали су Турке из свих крајева на југу и југоистоку Србије.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola Nesic
Dobro podsećanje, korisno za shvatanje naše novije istorije. Mi srbi se stalno lamentiramo i delimo, zaboravljajući da smo, eto tih 140 godino potrošili od kako smo se oslobodili turaka. Kada bi trebali deci da predstavimo taj period, videli bi da događaji i istorija se prepliću, i da ima malo naroda koji imaju tako bogatu istoriju. Koliko bitaka, stremljenja, htenja, ali i stranputica i gubitaka, ali stalna ideja nezavisnosti i slobode. Zato u godini jubileja podignute glave treba da se podsećamo svojih dela i svojih predaka. u 2018. ćemo se podsetiti i 100 godina od kraja I svetskog rata. Kada je već pomenut Milan Obrenović u tekstu, svima bi toplo prepručio put u Gornji Milanovac, Savinac, Takovo, Brusnicu, mesta vezana za Obrenoviće, prelepu Srbiju, dobre ljude. Još lepše je što ovaj deo istorije imamo na par sati vožnje iz bilo kog dela Srbije. Hvala na podsećanju i tekstu.
Данило
Срби, Турци су били витезови, зато су се дуго одржали. Како Данило? Нису дали Арбанасима да кидишу на србске Светиње и боре се на мегдану Србин и Турчин. Србин вештији, скине му главу, Турци се поклоне јунаку. Пола Турске и данас разуме српски језик. Шта то лупаш Данило? Истина, а ми га прекрстисмо у српско - хрватски? Какви бре Хрвати, ко у они? Ко су Хрвати? Који је први писани помен Хрвата у историји? Много је Хрвата на "Политика" и то је добро, овде није једноумље, него два човека знају више од једног. Али, када се Срби за Косово боре, много су незгодни. Нас не боли Империја и простит....Европа, него ви. Ко сте'? Реците нам, да знамо.
http://srbijica.blogger.ba
"Pola Turske i danas razume srpski jezik..." Statistički nemoguće da sam prilikom svojih 10+ putovanja u Tursku ja upoznavala samo onu drgu polovinu.
Miloss
Ne znam kako ste dosli do naslova.. o napustanju Srbije moze biti samo rec u pogledu odlaska turskih vojnih jedinica iz utvrda kao sto su Beograd i Smederovo. U ostalim slucajevima rec je o osvajanjima nove teritorije a ne tome da su Turci napustili Srbiju
Данило
Срби су се са Турцима поштено тукли. Турци су знали ко су Срби и слали писма да се склонимо и пропустимо их на Европу. Тадњи српски краљ Твртко ( крунисан у Милешева) би је прагматичар, али кнез и великаш Лазар не. Стаћемо пред Мурата. Твртко се дуго премишљао, да се са Турцима договори, за леђима су лукави Латини , боље да те Турчин мучи него Латин учи, али је послао војводу Влатка Вуковића и 25000 пешаца. Срби на Косову пољу нису војнички поражени, (Латини су своју хришћанску бруку и издају опрали љагом на витеза Бранковића Вука и славних оклопника. Да је Вук издао Лазара је бестијална лаж, Срби су сложно дочекали Мурата. Шта каже Црква која се Бога боји, да ли је икада рекла једну ружну на Бранковића Вука? Никада и за никада СПЦ није рекла реч против Вука.) али нису имали снаге за други турски удар, (само се мало Пољака јавило) обзиром да се курвањска Европа измакла и Милица даде Оливеру да спасе народ.
Petar. Stanimirovic
Postoji jedan,jedinstveni korpus naroda,koji je skoncentrisan na obalama reka- Save, Dunava,Drine.Trba te granice,koje dele jedan narod, brisati,čak iz svesti, a ne mutiti i prizivati nesreću.Nego,ako su konačno,posle tih vekova ropstva pod njima konačno otišli u lepu njihovu /pitati Grke,Jermene i ostale gde je to ?/otkud sad opet toliko Turaka u našoj zemlji ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.