Наногвица за наводног саучесника у афери „Саркози и Гадафи”

Француски бизнисмен Александар Ђури, који се нашао у фокусу истраге отворене 2013. године због сумње да је новцем бившег либијског председника Муамера Гадафија успешно финансирана председничка кампања Николе Саркозија 2007. године, изашао је из лондонског суда уз кауцију и наногвицу.

Ђури се пред судијама појавио пре два дана, након што је ухапшен на аеродрому „Хитроу”. „Франс 24” јавља да овог становника Швајцарске, француско-алжирског порекла, париске власти терете за бар девет оптужби, укључујући употребу лажних докумената, заверу у злоупотреби јавних средстава и три оптужбе за прање новца.

Међутим, његов адвокат спреман је да се бори против екстрадиције свог клијента, иначе добро знаног међу француском десничарском политичком елитом, јер је, тврди, лов на њега политички мотивисан. 

Ђуријев адвокат првенствено мисли на лов који траје четири године због прашине која се пре 11 година дигла око Саркозијеве председничке кампање, а која до данашњих дана међу бројним актерима скрива, верује се, и његовог софистицираног клијента и бизнисмена који се у јавности неретко појављивао у брендираним струкираним оделима и у друштву политичких моћника. Наиме, Саркози упорно гротескним назива оптужбе да је Либија финансирала његову кампању, а потом и бројне председничке потезе.

Исто је говорио и 2011. године када је Гадафи рекао: „Ја сам га довео на власт.” Ове речи пуковник је изговорио у интервјуу новинарки листа „Фигаро”, потврдивши да је финансирао предизборну кампању свом дојучерашњем француском пријатељу.  

„Дозволите ми да вам кажем да, ако је постојао неки шеф државе који се није дружио са Гадафијем, то сам био ја”, негирао је Саркози да је био у добрим односима с либијским вођом наочиглед целог света који је сведочио овом пријатељству. Једва да се 2007. распаковао у Јелисејској палати, а већ је отпутовао код Гадафија којег је потом брзо угостио током током издашне петодневне посете Паризу.

                                     Никола Саркози (Фото Википедија)

Отворио му је врата Јелисеја и Запада, када је пуковник освежио везе са западним силама. Његово гостовање и шетање по Паризу, а потом Саркозијеве хвале да ће њих двојица потписати уговоре вредне неколико стотина милиона евра објављени су у свим националним медијима.

Бивша директорка државног предузећа „Арева”, гиганта у производњи нуклеарних електрана, потврдила је да је шеф Јелисеја хтео да прода Либији нуклеарку, о чему су преговарали све до 2010. 

И тада је пријатељство пошло по злу, а 2011. Саркози је послао француске снаге у Либију, у склопу међународне коалиције, што је резултирало Гадафијевом смрћу. Управо је он предложио партнерима у ЕУ бомбардовање Гадафијевог командног штаба, а Француска је прва признала либијску опозицију као пуноправног представника земље.

Узвратила је Гадафијева породица претећи да ће обелоданити доказе да су финансирали кампању. Тражили су од „тог кловна да врати новац либијском народу”, јер су му „помогли како би радио за либијски народ, а он их је разочарао”.

Потом је угледни француски информативни сајт „Медијапарт”, недељу дана пред други круг председничких избора 2012, на којима је Саркози изгубио од Франсоа Оланда, објавио либијски документ којим пуковник подржава кампању са 50 милиона евра.

Документ о састанку одржаном 10. октобра 2006, с потписом Мусе Кусе, Гадафијевог шефа шпијунаже су, тврдила је редакција, добили од бивших либијских високих политичара у егзилу.

Саркозија је тада заступао његов стари пријатељ и будући министар унутрашњих послова Брис Ортефе, кога је пратио, али без присуствовања преговорима, либански бизнисмен Зијад Такиједин.

Он је узбуркао јавност 2016. рекавши медијима да је предао пет милиона за прву председничку рунду. Такиједин је испричао и да је три пута из Триполија у Париз крајем 2006. носио кофер са око два милиона.

Све након тога је познато. Резултати војне интервенције у Либији су раст исламизма и избегличка криза који дестабилизују Европу. А Ђури, директор компаније која се бави санацијом, пречишћавањем воде, сунчевом енергијом и нафтом, кретаће се с наногвицом по ужем делу Лондона.

Његов адвокат подсетио је тамошњи суд да још нема никаквих доказа да су из Либије у Француску пренете „вреће кеша” и да његов клијент умешан. Ђири је пуштен уз кауцију од милион фунти. Суд је одбио предлог да плати 200.000 јер сматра да кауција мора бити „стварно сигурна”.

Оставио им је и све своје пасоше и личне карте. Код своје ћерке, која живи у строгом центру Лондона, чекаће следеће рочиште заказано за 17. април.