Удвостручен увоз малина

Један од најзанимљивијих података у исцрпној анализи Антимонополске комисије јесте да све већи број извозника, поред откупа домаће свеже малине, купује и дубоко замрзнуте малине из увоза, које затим пласира на инострана тржишта.

Тако је увоз малина у 2016. години био три и по пута већи него у 2010. години, а у првих десет месеци прошле године готово дупло је премашио целокупан увоз из 2016. години. По мишљењу истраживача, на ово је утицао пад цене малина на околним тржиштима, посебно у Босни и Херцеговини, што је на крају оборило вредност домаћег воћа и изазвало незадовољство произвођача.

Подаци Управе царина показују да се око 75 одсто малине увози из Босне и Херцеговине. Просечна увозна цена овог воћа у БиХ пала је са 2,28 евра, у 2016. години, на 1,53 евра по килограму у првих десет месеци 2017. године. Са Косова долази око 13 одсто овог воћа, а мање количине и из Бугарске и Црне Горе. Прошлогодишња просечна увозна цена за килограм малине износила је 1,59 евра и била је 27 одсто нижа од просечне извозне цене, што говори о исплативости ових послова.

Са друге стране, откупна цена на домаћем тржишту (у првих десет месеци 2017) била је у просеку 34 одсто мања од оне коју су произвођачи добијали годину дана раније. У истом периоду цена малине пала је и у извозу, али свега 15 одсто – на 2,18 евра.

– Може се претпоставити да су пад просечне увозне цене и раст увоза, као и смањење просечне извозне цене, поред осталих фактора, извршили притисак на пад откупне цене домаће малине у првој половини прошле године – наводи се у закључку комисије која је установила и да постоје значајне залихе малина (из рода 2016. године), које премашују уобичајене количине у овој грани воћарства, што је, такође, могло да утиче на пад откупне цене прошлогодишњег рода.

Међутим, надлежни уверавају да није било договарања откупних цена међу хладњачарима на шта су сумњали српски малинари. Наиме, на основу података о откупним ценама прошлогодишњег рода, констатовано је да су се цене разликовале у зависности од сорте (виламет, микер, полка…), момента откупа али и од тога да ли је произвођач воће нудио на откупном месту или у хладњачи, као и да ли малину продаје правно или физичко лице…

– Достављени подаци нису указивали да је постојала јединствена откупна цена малина у Србији – истиче се у извештају Антимонополске комисије која напомиње да су током испитивања уочили бројне проблеме са којима се суочавају произвођачи и откупљивачи малина у Србији.

Сматрају да таква ситуација захтева ангажовање свих релевантних институција како се опстанак ове важне гране воћарства не би довео у питање.

Малине су 2016. учествовале са 42 одсто у укупној вредности извоза воћа. У Србији се извозом малина бави више од 170 фирми, али осам највећих покрива 37 до 44 одсто укупног извоза. Према извештају комисије, највећи увозник малина у првих десет месеци 2017. године било је предузеће „Fru com plus“ из Варварина, а међу водећим увозницима, у протекле три године, налазе се још и: „Crops&Partners“ из Београда, „Sirogojno company” из Сирогојна, „Lukafood“ из Умчара, „DBR производња“ из Београда и „Станић“ из Ариља.