Субота, 19.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Удвостручен увоз малина

Малине за даљу препродају у Србију долазе из БиХ, са Косова, али и из Црне Горе и Бугарске. – У првих десет месеци 2017. двоструко премашен целокупан увоз из 2016.
(Фото Пиксабеј)

Малина, за даљу препродају, овде долази из БиХ, са Косова али и из Црне Горе и Бугарске. – У првих десет месеци прошле године двоструко премашен целокупан увоз из 2016. годинеКомисија за заштиту конкуренције саопштила је да није утврдила да су постојали поремећаји на тржишту откупа малина из прошлогодишњег рода.

На захтев Министарства пољопривреде, и под притиском незадовољних малинара, који су тврдили да постоји монопол хладњачара и договарања цене, комисија је недавно спровела анализу о условима конкуренције на тржишту откупа и извоза овог воћа. Како се наводи, на основу доступних података нису пронађени докази о повреди конкуренције од стране откупљивача.

Један од најзанимљивијих података у исцрпној анализи Антимонополске комисије јесте да све већи број извозника, поред откупа домаће свеже малине, купује и дубоко замрзнуте малине из увоза, које затим пласира на инострана тржишта.

Тако је увоз малина у 2016. години био три и по пута већи него у 2010. години, а у првих десет месеци прошле године готово дупло је премашио целокупан увоз из 2016. години. По мишљењу истраживача, на ово је утицао пад цене малина на околним тржиштима, посебно у Босни и Херцеговини, што је на крају оборило вредност домаћег воћа и изазвало незадовољство произвођача.

Подаци Управе царина показују да се око 75 одсто малине увози из Босне и Херцеговине. Просечна увозна цена овог воћа у БиХ пала је са 2,28 евра, у 2016. години, на 1,53 евра по килограму у првих десет месеци 2017. године. Са Косова долази око 13 одсто овог воћа, а мање количине и из Бугарске и Црне Горе. Прошлогодишња просечна увозна цена за килограм малине износила је 1,59 евра и била је 27 одсто нижа од просечне извозне цене, што говори о исплативости ових послова.

Са друге стране, откупна цена на домаћем тржишту (у првих десет месеци 2017) била је у просеку 34 одсто мања од оне коју су произвођачи добијали годину дана раније. У истом периоду цена малине пала је и у извозу, али свега 15 одсто – на 2,18 евра.

– Може се претпоставити да су пад просечне увозне цене и раст увоза, као и смањење просечне извозне цене, поред осталих фактора, извршили притисак на пад откупне цене домаће малине у првој половини прошле године – наводи се у закључку комисије која је установила и да постоје значајне залихе малина (из рода 2016. године), које премашују уобичајене количине у овој грани воћарства, што је, такође, могло да утиче на пад откупне цене прошлогодишњег рода.

Међутим, надлежни уверавају да није било договарања откупних цена међу хладњачарима на шта су сумњали српски малинари. Наиме, на основу података о откупним ценама прошлогодишњег рода, констатовано је да су се цене разликовале у зависности од сорте (виламет, микер, полка…), момента откупа али и од тога да ли је произвођач воће нудио на откупном месту или у хладњачи, као и да ли малину продаје правно или физичко лице…

– Достављени подаци нису указивали да је постојала јединствена откупна цена малина у Србији – истиче се у извештају Антимонополске комисије која напомиње да су током испитивања уочили бројне проблеме са којима се суочавају произвођачи и откупљивачи малина у Србији.

Сматрају да таква ситуација захтева ангажовање свих релевантних институција како се опстанак ове важне гране воћарства не би довео у питање.

Малине су 2016. учествовале са 42 одсто у укупној вредности извоза воћа. У Србији се извозом малина бави више од 170 фирми, али осам највећих покрива 37 до 44 одсто укупног извоза. Према извештају комисије, највећи увозник малина у првих десет месеци 2017. године било је предузеће „Fru com plus“ из Варварина, а међу водећим увозницима, у протекле три године, налазе се још и: „Crops&Partners“ из Београда, „Sirogojno company” из Сирогојна, „Lukafood“ из Умчара, „DBR производња“ из Београда и „Станић“ из Ариља.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

lazic mico
netreba biti mnogo pametan pa videti da se izvoznicki lobi ponasa monopolski ida dogovaraju cene svaki dan u otkupu.a ministarstvo utvrdilo da nema monopola.jao nama sa takvim ljudima. unistise seljaka nacisto. svinje bikove mleko pa na kraju i maline. e alal im ga majci.ode nam sva omladina iz zemlje da budu sluge po svetu a srbija cama stari i propada.e moji seljaci pravite zadruge pa vi izvozite.vi i neznate da ste vi gospodari zivota i smrti kad nema hrane nema ni zivota.vi ste gospodari samo sto to neznate.nazalost .
Obrad
Država bi trebalo da uvede zabranu reexporta uvezene maline svim uvozno-izvoznim preduzećima, a i da sprovede strogu kontrolu kome se prodaje uvezena malina. Ali očito da neki iz sistema kontrole imaju debelu vajdu od ovakvog stanja.
Славиша Вукосављевић
Спава ли мирно министар пољопривреде, то ме само занима. Сваку иоле успешну грану привреде/пољопривреде успели су да доведу на ивицу пропасти.
Дејан С. Михаиловић
Последица нереалног курса динара. Увозна малина јефтинија од домаће а увознички лоби трља руке.
Vladan
Da dam neke smernice.Mi proizvodjči crvenog zlata iz Arilja i cele Srbije trazimo samo jedno a to je.Da nas nasa vlast zastiti od uvozničkog lobija i klasicnih preprodavca maline koji svaki dan uvoze na stotine tona nekontrolisane po bilo kom kriterijumu maline. Postoje saznanja da se mnogo maline uvozi od siptara sa kosova i M H federacije BiH.a sami znate kakvog su oni raspolženja prema nama i našoj Srbiji.Samo uvodjenje PRELEMANA na uvoz maline moze na spasiti od propasti . Malina ako dozivi propast na stotine hijada ljudi biće u velikm haosu i problemu.MOLiM sve učene i umne ljude da nam pomognu u nasem problemu.Toliko doktora i profesora a mi u problemima. Nauko uključi se.
Rajko Ćirović
Naşa vlast je uvoznički lobi.
Рраша Поповић
Одговор на Ваше инстирање садржан је,најсажетије речено,у питањима (промашене) политике,а тек касније по питањима Науке.Потребно је ,под хитно,суспендовати ССП (Споразум о придруживању и сарадњи),Споразум о тзв.слободној трговини и промету,као и сличне акте које су доносиле Владе Реп.Србије у континуитету.Њима је Србија ,без реципроцитета,једнострано и шизофрено сама себи наметнула обавезу да неће спречавати и ограничавати увоз,у овом случају малина,али ту су још сирово млеко или млеко у праху и још којешта.У Пол.економији ово се означава као неконтролисани штетни увоз најчешће по тзв.дампинг ценама.Ради се о производима који су тржни вишкови,залихама којима истиче рок употребе,реекспорту и сл. Овиме се грубо угрожава економско стратешки интерес државе и фармера произвођача који су изложени нелојалној конкуренцији коју штеточински ради држава.Дугорочније посматрано,цех плаћају и грађани потрошачи.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.