Субота, 19.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Увозне малине обориле цену откупа домаћих

Највећа претња за српске малинаре је увоз око 10.000 тона овог воћа из БиХ, чија је цена нижа, а квалитет дискутабилан
Про­сеч­на из­во­зна це­на ма­ли­не бо­сан­ских про­из­во­ђа­ча за са­мо го­ди­ну да­на па­ла је са 2,28 на 1,53 евра за ки­ло­грам (Фотодокументација „Политике”)

Ако се овако настави, у наредне две, три године произвођачи ће масовно крчити малињаке, а светска конкуренција ће трљати руке, коментар је једног читаоца „Политике”на вест да је увоз овог воћа у Србију за кратко време удвостручен.

По налазима Комисије за заштиту конкуренције, увозне дубокозамрзнуте малине из Босне и Херцеговине, са Косова, а делом и из Бугарске и Црне Горе, иду у даљу препродају на инострана тржишта. На губитку су домаћи произвођачи јер више не добијају цену која их мотивише да наставе да се баве послом који Србији годишње доноси значајан девизни прилив – око 250 милиона евра.

Како ће се ово одразити на репутацију Србије коју инострани купци препознају као произвођача једне од најквалитетнијих сорти малина на свету?

 

Добро упућени познавалац овог тржишта каже за „Политику” да су нам произвођачи из БиХ највећа, али и нелојална, конкуренција. Тамо се тренутно производи од 18.000 до 20.000 тона овог воћа и око 50 одсто тих количина долази на наше тржиште.

Објашњава да је у БиХ производња малина последњих година омасовљена јер су произвођачи из неколико кантона добијали државне субвенције, које су прошле године износиле око 11 евроценти по килограму. Код нас таква врста подстицаја не постоји. Тако су Босанци понудили малину испод сваке цене, а резултат је познат – откупна цена домаће је пала 34 одсто у односу на 2016. Ипак, комисија је напоменула да су делом на то утицали и огромни вишкови из претходне године заостали у хладњачама откупљивача. Просечна извозна цена малине босанских произвођача за само годину дана пала је са 2,28 на 1,53 евра за килограм. Незваничне информације показују да су одређене количине, прошле године, увезене по дампиншким ценама од 80 или 90 евроценти. Насупрот томе, просечна откупна цена домаће, по подацима комисије, била је 145 динара (у првих десет месеци 2017).

– Раније су у Србију улазиле количине од око 4.000 тона, махом из подрињског дела Републике Српске. То није представљало проблем јер, практично, није било разлика у квалитету. Али те малине које сада долазе из средње Босне и околине Цазина дискутабилног су квалитета. У питању је шаренило сорти, које не одговарају квалитету домаћег „виламета” и „микера” и страни купци то препознају – каже наш саговорник који је желео да остане анониман.

Он верује да репутација Србије, која је у врху светске производње и извоза, за сада није угрожена јер су се појавила нова извозна тржишта, а постоји и мањак овог воћа на светском тржишту. Шта ће бити у будућности, тешко је предвидети, како каже: „Сами себи смо највећа конкуренција.”

Подсећамо, Антимонополска комисија објавила је извештај из кога се може видети да је Србија, до новембра прошле године, увезла 10.990 тона малина, а око 75 одсто тих количина управо из Босна и Херцеговине. Око 13 одсто са Косова и мање количине из Бугарске и Црне Горе. У односу на 2015. реч је о двоструко већим количинама, што очигледно угрожава перспективу домаћег малинарства.

– Увоз малина има растући тренд, а то тржиште је на граници између ниске и умерене концентрисаности. Прва четири увозника заједно увозе око 50 одсто овог воћа и по количини и по вредности – наводи се у извештају комисије која је дала свеобухватну оцену тржишта малина у Србији, располажући подацима Министарства пољопривреде, Управе царина, Републичког завода за статистику, као и информацијама које је тражила од 15 највећих откупљивача и извозника овог воћа.

У комисији наводе да им је проблем представљала неусаглашеност података званичне статистике и других јавно доступних података када су у питању производња и извоз малина. Подаци Министарства пољопривреде, истичу, показују да званична статистика потцењује укупну површину под засадима, приносе и домаћу производњу малина. Према истом извору, нове површине под засадима малине, као и повећана производња услед увођења савремених технологија узгоја, довеле су до хиперпродукције у производњи малине и застоја у пласману на међународном тржишту.

Рецимо, према подацима Републичког завода за статистику, укупна површина под засадима малине у периоду 2014–2016. година у Србији износила је 11.041 хектар. Са друге стране, подаци које је доставило Министарство пољопривреде дају нешто другачију слику стања у малинарству. На основу

тих података са терена, којим је располагало министарство, наводи се да се под малињацима налази нешто мање од 20.000 хектара.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladan
Poštovana gospodo proizvodjači.U potpunosti se slasžem sa Vašim komentarima.Sta je njih odnosno njega briga za nas proizvodjace maline i drugog voća oni se sporazumeju lako sa uvozno-izvoznm strukturom i očas posla naprave dil. #Pola pije pola sarcu daje#MOGU da nas zastite ali ovako im je bolje.Sramota teska .Nase resore u poljoprivredi vode oni koji nemaju pojma kako se malina proizvodi. MI proizvodjaci crvenog zlata i mini hladnjačari koji se bave iskjučivo proizvodjm USKORO zakzujemo veliki skup u Arilju na kome ćemo napraviti jedno pred udruzenje i ponuditi NAMA i DRZAVI model kako i na koji način da resimo problem . MOLIM čestite ljude iz nauke da se ukjuče i daju neke smernice oko organizovanja na principu #I talijanrkih KOOPERATIVA# Meni je je poznato da mi živimo u Srbiji al resenje postoji.Dobri ljudi molim uključite se.DA POMOGNEMO SAMI SEBI i DRUGIMA. Hvala Vam.
Miloš
Zašto sve što je dobro i naše, moramo da uništimo.
nenad
Da je pameti, sada bi trebalo izvrsiti standardizaciju proizvoda i onda poceti trziste ili berzu malina u Srbiji. Na taj nacin bi svi sa balkana ne samo prodavali kod nas vec i mnogi iz sveta dolazili da kupuju maline na nasem trzistu.
marko
Направиш берзу малине и њом управља држава, и то је из садашње перспективе равно самоубиству. Берза је одличан начин управљања, и као таква дата на управљање људима лакомим на новац, корумпираним и поквареним, била би одличан начин да шпекулантски капитал докусури малину и да постане као банана. За оне којима није јасно ево примера Продуктне берзе и Београдске берзе, две пропале берзе захваљујући државним службеницима, које данас служе само да ти службеници примају паре из буџета, пошто су те берзе толико унуштене да и са онако високим процентима посредовања не могу себи ни рачун за струју да плате. Али су зато одрадиле посао за велике играче.
Драган
Ова власт је од Србије направила швапско-америчку колонију. Коме то још није јасно, никад неће ни бити. Тако нам и треба.
Nikola Radonja
Nema ljutnje,zar se treba jediti posle činjenice da nam agrar vode ljudi koji nemaju apsolutno nikakvog životnog iskustva u ovoj branši.Zar uporno ne lažemo sebe pričom kako jedno sunce različito greje i osnažuje agrarne proizvode Srbije u odnosu na druga podneblja."Naše je najbolje" ,trešte reklame i lažu sopstvenog potrošača i obmanjuju proizvođača.Dragi Miko Mišu nije Poljska uložila 60 milijardi već nećeš verovati Nemačka i EEZ,od koje zaziremo već ravno 20 godina. I kad sam već tu ,evo ličnog primera.U Decembru mi Rusi zatražiše 1.000 MT, Jabuke Ajdara ( crvene)..Dobih ponudu od jednog od 3 najveća izvoznika i naravno ona je 40 % veća od Poljske,Španske ,Holandske i Francuske. Na moje pitanje zašto je tako dobih onu lažnu floskulu.Ovo je najbolji kvalitet u svetu ,reče mi Menadžer (direktor)a na moje pitanje koliko je puta prskana,ponosno reče 13. Nažalost tako je i kod Malina,samo što život sve demantuje,ali sopstvene budalaštine pravimo sami,lažemo Ćosivćeski i tako nam je.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.