Увозне малине обориле цену откупа домаћих

Добро упућени познавалац овог тржишта каже за „Политику” да су нам произвођачи из БиХ највећа, али и нелојална, конкуренција. Тамо се тренутно производи од 18.000 до 20.000 тона овог воћа и око 50 одсто тих количина долази на наше тржиште.

Објашњава да је у БиХ производња малина последњих година омасовљена јер су произвођачи из неколико кантона добијали државне субвенције, које су прошле године износиле око 11 евроценти по килограму. Код нас таква врста подстицаја не постоји. Тако су Босанци понудили малину испод сваке цене, а резултат је познат – откупна цена домаће је пала 34 одсто у односу на 2016. Ипак, комисија је напоменула да су делом на то утицали и огромни вишкови из претходне године заостали у хладњачама откупљивача. Просечна извозна цена малине босанских произвођача за само годину дана пала је са 2,28 на 1,53 евра за килограм. Незваничне информације показују да су одређене количине, прошле године, увезене по дампиншким ценама од 80 или 90 евроценти. Насупрот томе, просечна откупна цена домаће, по подацима комисије, била је 145 динара (у првих десет месеци 2017).

– Раније су у Србију улазиле количине од око 4.000 тона, махом из подрињског дела Републике Српске. То није представљало проблем јер, практично, није било разлика у квалитету. Али те малине које сада долазе из средње Босне и околине Цазина дискутабилног су квалитета. У питању је шаренило сорти, које не одговарају квалитету домаћег „виламета” и „микера” и страни купци то препознају – каже наш саговорник који је желео да остане анониман.

Он верује да репутација Србије, која је у врху светске производње и извоза, за сада није угрожена јер су се појавила нова извозна тржишта, а постоји и мањак овог воћа на светском тржишту. Шта ће бити у будућности, тешко је предвидети, како каже: „Сами себи смо највећа конкуренција.”

Подсећамо, Антимонополска комисија објавила је извештај из кога се може видети да је Србија, до новембра прошле године, увезла 10.990 тона малина, а око 75 одсто тих количина управо из Босна и Херцеговине. Око 13 одсто са Косова и мање количине из Бугарске и Црне Горе. У односу на 2015. реч је о двоструко већим количинама, што очигледно угрожава перспективу домаћег малинарства.

– Увоз малина има растући тренд, а то тржиште је на граници између ниске и умерене концентрисаности. Прва четири увозника заједно увозе око 50 одсто овог воћа и по количини и по вредности – наводи се у извештају комисије која је дала свеобухватну оцену тржишта малина у Србији, располажући подацима Министарства пољопривреде, Управе царина, Републичког завода за статистику, као и информацијама које је тражила од 15 највећих откупљивача и извозника овог воћа.

У комисији наводе да им је проблем представљала неусаглашеност података званичне статистике и других јавно доступних података када су у питању производња и извоз малина. Подаци Министарства пољопривреде, истичу, показују да званична статистика потцењује укупну површину под засадима, приносе и домаћу производњу малина. Према истом извору, нове површине под засадима малине, као и повећана производња услед увођења савремених технологија узгоја, довеле су до хиперпродукције у производњи малине и застоја у пласману на међународном тржишту.

Рецимо, према подацима Републичког завода за статистику, укупна површина под засадима малине у периоду 2014–2016. година у Србији износила је 11.041 хектар. Са друге стране, подаци које је доставило Министарство пољопривреде дају нешто другачију слику стања у малинарству. На основу

тих података са терена, којим је располагало министарство, наводи се да се под малињацима налази нешто мање од 20.000 хектара.