Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Увећавају се разлике између богатих и сиромашних

Проценат оних који код нас купују луксузне аутомобиле исти је као у најразвијенијим европским земљама, док је удео оних који уопште могу да купе аутомобил далеко испод европског просека, каже Слободан Цвејић, професор Филозофског факултета у Београду
Стопа сиромаштва је 68 одсто: центар Тутина (Фото М. Дугалић)

Ср­би­ја је зе­мља ве­ли­ких со­ци­јал­них не­јед­на­ко­сти: про­це­нат оних ко­ји код нас ку­пу­ју лук­су­зне ауто­мо­би­ле исти је као у нај­ра­зви­је­ни­јим европ­ским зе­мља­ма, док је удео оних ко­ји уоп­ште мо­гу да ку­пе ауто­мо­бил да­ле­ко ис­под европ­ског про­се­ка. Исто­вре­ме­но, 26 од­сто ста­нов­ни­штва жи­ви с при­хо­ди­ма ко­ји су ше­зде­сет од­сто ни­жи од на­шег ина­че ни­ског про­сеч­ног при­хо­да.

Ова по­ре­ђе­ња у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” по­ми­ње со­ци­о­лог Сло­бо­дан Цве­јић, про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, а на пи­та­ње где се си­ро­ма­штво код нас нај­ви­ше пре­по­зна­је, ка­же да га, за раз­ли­ку од раз­ви­је­них зе­ма­ља, ви­ше има у се­ли­ма не­го у гра­до­ви­ма. На­ро­чи­то се то од­но­си на ста­рач­ка до­ма­ћин­ства, вла­сни­ке ма­лих зе­мљи­шних пар­це­ла на ко­ји­ма ни­је мо­гу­ће ор­га­ни­зо­ва­ти би­ло ка­кву про­из­вод­њу да би се од ње при­стој­но жи­ве­ло.

– И у гра­до­ви­ма има си­ро­ти­ње. Са­мо ако зна­мо да је 80 од­сто Ро­ма си­ро­ма­шно и да они чи­не око два од­сто ста­нов­ни­штва Ср­би­је, до­ла­зи­мо до по­да­тка о ве­ли­ком бро­ју си­ро­ма­шних. У гра­до­ви­ма је мно­го и оних ко­ји су оста­ли без по­сла због про­па­сти фир­ми у ко­ји­ма су не­кад ра­ди­ли, као и оних ко­ји ни­кад ни­су ра­ди­ли, а до­спе­ли су у сред­ње жи­вот­но до­ба. Мно­го је и до­ма­ћин­ста­ва ко­ја пре­жи­вља­ва­ју уз по­моћ јед­не пен­зи­је и не­што ра­да на цр­но – при­ме­ћу­је др Цве­јић, а као јед­ну од на­ших по­себ­но­сти по­ми­ње и огром­не ре­ги­о­нал­не раз­ли­ке. На јед­ној стра­ни је Бе­о­град, евен­ту­ал­но Но­ви Сад, ко­ји су у еко­ном­ском сми­слу на ни­воу про­сеч­них цен­трал­но­е­вроп­ских зе­ма­ља, а на дру­гој југ Ср­би­је, ко­ји је на ни­воу не­ких ва­не­вроп­ских ре­ги­о­на. Као илу­стра­ци­ју по­ми­ње ис­тра­жи­ва­ње Свет­ске бан­ке, ко­је је по­ка­за­ло да је сто­па си­ро­ма­штва на Но­вом Бе­о­гра­ду че­ти­ри про­цен­та, а у Ту­ти­ну 68 од­сто. Да­кле, у ис­тој др­жа­ви од­нос је је­дан пре­ма се­дам­на­ест.

Шта се, исто­вре­ме­но, де­ша­ва с на­шом сред­њом кла­сом? Она је де­ве­де­се­тих го­ди­на, на­рав­но, би­ла еко­ном­ски сла­би­ја, али ни та­да ни­је, ка­ко се то не­кад по­гре­шно ка­же, не­ста­ла. И де­ве­де­се­тих су се ње­ни при­пад­ни­ци лак­ше сна­ла­зи­ли, нпр. уз по­моћ до­дат­них по­сло­ва или уште­ђе­ви­не, што ни­је би­ло у до­ме­ту ни­жих сло­је­ва. По­сле 2000. сред­ња кла­са је код нас ве­о­ма еко­ном­ски оја­ча­ла, за­тим је од кри­зе 2009. по­но­во у па­ду, а ис­тра­жи­ва­ње ко­је уско­ро по­кре­ће Ин­сти­тут за со­ци­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња по­ка­за­ће у ко­јој је ме­ри тај део по­пу­ла­ци­је пре­ва­зи­шао еко­ном­ски пад од пре не­ко­ли­ко го­ди­на.

Нај­зад, кад је реч о нај­бо­га­ти­јим љу­ди­ма у Ср­би­ји, про­фе­сор ис­ти­че да се њи­хов број у од­но­су на пе­ри­од од пре де­сет–пет­на­ест го­ди­на ни­је мно­го уве­ћао, али рас­по­ла­жу ве­ћим бо­гат­ством не­го ра­ни­је и за­то се и раз­ли­ке из­ме­ђу њих и си­ро­ма­шних уве­ћа­ва­ју.

На пи­та­ње ко­ли­ко со­ци­јал­на по­ли­ти­ка др­жа­ве мо­же те раз­ли­ке да убла­жи, наш са­го­вор­ник ка­же да се та по­ли­ти­ка у од­но­су на вре­ме со­ци­ја­ли­зма ме­ња. У ства­ри, и да­нас има­мо не­ке еле­мен­те ста­ре со­ци­јал­не по­ли­ти­ке, нпр. у обра­зо­ва­њу, ка­да не­ко ма­ло се­ло са три ђа­ка има учи­те­љи­цу ко­ја им др­жи на­ста­ву. С дру­ге стра­не, у не­ким дру­гим аспек­ти­ма со­ци­јал­на по­ли­ти­ка др­жа­ве, у скла­ду с не­ким европ­ским нео­ли­бе­рал­ним прин­ци­пи­ма, мно­го је ре­стрик­тив­ни­ја. Ре­ци­мо у за­по­шља­ва­њу, где је по­др­шка др­жа­ве не­за­по­сле­ни­ма и они­ма ко­ји су спрем­ни да кре­ну у би­знис ма­ла и углав­ном вр­ло не­е­фи­ка­сна. 

– Они ко­ји кре­и­ра­ју со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку дру­штва тре­ба­ло би стал­но да има­ју пред очи­ма ви­зи­ју за­до­вољ­ног и со­ци­јал­но укљу­че­ног гра­ђа­ни­на. Ако нам је то циљ, он­да ће и ра­зни еле­мен­ти со­ци­јал­не по­ли­ти­ке би­ти ка то­ме усме­ре­ни. Ако се, ме­ђу­тим, та ви­зи­ја сво­ди са­мо на еко­ном­ски раст и ин­ве­сти­ци­је, до­ма­ће или стра­не, а за­не­ма­ру­ју се ствар­не по­тре­бе гра­ђа­на, не­ће­мо има­ти за­до­вољ­но дру­штво – по­ја­шња­ва. 

Тач­но је то, ка­же др Цве­јић, да не­ма раз­ви­је­ног здрав­ства, школ­ства, до­бре со­ци­јал­не за­шти­те... без на­прет­ка еко­но­ми­је, али не­ке зе­мље успе­ва­ју да уса­гла­се сво­ју еко­ном­ску и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку, и код њих има­мо и за­до­вољ­не гра­ђа­не и раз­ви­је­ну при­вре­ду. 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Dali ste vi svesni sta pisete . Kaze u SAD razmer 1:8.8 Pa ta razlika je u stotinama puta ako ne i nekoliko hiljada . Najmanje plate u USA se krecu oko 8.5$ po satu ( Illinois) a u nekim drugim stejtovima je to i msnjr a najvece plate menadzera i CEO idu i do neokliko miliona $$ na mesec , bez bonusa i dividendi i pitaj boga cega sve nema tu . Bogati su totalno izgubili kompas i koliko god im dao njima je malo . Kada sam ja dosao u USA tamo kraj 89-te te razlike su bile daleko manje , no i tada je to bilo veliko a za 30 godina te razlike su se drasticno uvecale . E sada kako to smanjiti . Pa izgleda da nece biti resenja bez do sveopsteg narodnog "bunta" obespravljenih i ponizenih.
eurostat
Najveću razliku između 20% najmanjih i 20% najvećih plata u Evropi ima Srbija. Odnos je 1 : 9.7. (Najmanja razlika je na Islandu, 1 : 3.4). U SAD ta razlika iznosi 1 : 8.8.
Сале Земунац
Да ли се у ту статистику урачунавају и милионски бонуси које на крају године добија менаџмент? Наиме у модерном либералном капитализму, или боље речено капитализму мултинационалних компанија, профит се дели на много мање појединаца него икад у историји; акционари, управни одбор и менаџмент, а за раднике више нема ни традиционалних бонуса на крају године. Они су срећни ако им продуже уговор. Код нас је наравно много горе, јер праве статистике о исплаћеним платама нема. Приватници, па чак и држава уплаћују доприносе на минималац (што и улази у статистику), а остатак на руке (што не улази у статистику). Статистика такође каже да од 2 милиона становника Београда 162 хиљада нема потешкоћа са било каквим трошковима, док остатак или једва саставља крај са крајем, или једва преживљава. Сад ви видите који је то проценат, а тај проценат се изгледа све више и више повећава.
Bane L.
Radovane Radovane, niti se razlike uvećavaju, niti ae može preko noći postati Švedska.Brzo su neki zaboravili Titov odnos plata 7:1, Slobin odnos plata 2 marke prema "ne znam koliko imam", Tadić nije ni imao odnos plata.I sad bi neko preko noći da živi kao krez? Živimo puno bolje ali nedovoljno dobro. Naravno da je ovo stanje samo početak čupanja iz blata. Najmanje što nam treba u ovom trenutku da nas neko sapliće i vuče nazad u "bolji život" blato samo da bi se po starom oprobanom receptu sam omrsio o kosti (pošto mesa jedva da ima) izgladnelih srba.
Siki
Manji deo je ekstra bogat uziva na racun velikog broja ekstra siromasnih.Velike socijalne i klasne razlike.Liberalni kapitalisti stekli su ekstraprofit zavrene ratova i sankcija,sad ga samo uvecavaju podrzani od stranaka na vlasti.Morace opet neka revolucija...jovo nanovo
nenad markovic
sad ce to vucic da sredi ocas posla

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.