Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕЛИКЕ АДВОКАТСКЕ ОДБРАНЕ

Крвна освета за ратни злочин

Заташкано убиство из Другог светског рата добило је епилог 33 године касније, када је осветник постао и делилац правде и извршилац казне
(Фото Пиксабеј)

Шест хи­та­ца из ре­вол­ве­ра ис­па­лио је ви­со­ки функ­ци­о­нер Слу­жбе др­жав­не без­бед­но­сти Цр­не Го­ре Бран­ко Ке­ко­вић у пен­зи­о­ни­са­ног ка­пе­та­на ЈНА Јак­шу Ву­ле­ти­ћа, у цен­тру Бе­о­гра­да, у ула­зу згра­де у Ули­ци ге­не­ра­ла Жда­но­ва. 

Шест ме­та­ка у че­ло. Од­мах се вра­тио у Ти­то­град и при­ја­вио по­ли­ци­ји. Био је ја­ну­ар 1975. го­ди­не. 

Ју­го­сло­вен­ска штам­па је круп­ним на­сло­ви­ма пи­са­ла о об­ра­чу­ну Цр­но­го­ра­ца у Бе­о­гра­ду и на­ја­вљи­ва­ла сен­за­ци­о­нал­но су­ђе­ње. Мо­тив уби­ства нај­пре ни­је био ја­сан, али вр­ло бр­зо је обе­ло­да­ње­но да је реч о крв­ној осве­ти, о при­ме­ни на­че­ла „око за око, гла­ва за гла­ву”.

Бран­ко је осве­тио ро­ђе­ног бра­та Вељ­ка, ко­га је Јак­ша убио 33 го­ди­не ра­ни­је, као за­ро­бље­ни­ка у бор­би из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у Цр­ној Го­ри, на Ви­ни­ћа ху­му бли­зу Тив­та.

– Ја пу­цам у Јак­шу да бих кроз по­сту­пак ра­све­тлио ње­гов за­та­шкан зло­чин из 1942. го­ди­не. Пу­цао сам у рат­ни зло­чин и љу­шту­ру ко­ја га је са­кри­ва­ла – ре­као је Ке­ко­вић пред Ве­ћем пе­то­ри­це Окру­жног су­да у Бе­о­гра­ду.

Оста­вио је сво­ју ка­ри­је­ру, за­ме­нио жи­вот за­твор­ском ће­ли­јом, а „по­ро­ди­цу из­ло­жио ри­зи­ци­ма крв­не осве­те”, ис­та­као је ње­гов адво­кат Јо­ван Ба­ро­вић.

– Брат мог бра­ње­ни­ка Вељ­ко Ке­ко­вић био је сту­дент пра­ва и као мла­дић овен­чан сла­вом шпан­ског бор­ца. Био је и пар­ти­зан­ски ко­ме­сар. У април­ском ра­ту 1941. го­ди­не, он је сво­јом хра­бро­шћу и уме­шно­шћу отво­рио пут 48. пе­ша­диј­ском пу­ку Ју­го­сло­вен­ске кра­љев­ске вој­ске пре­ма Ска­дру. Та­да је ко­ман­дант, пу­ков­ник Па­вло­вић, ски­нуо са гру­ди сво­ју Ка­ра­ђор­ђе­ву зве­зду и ста­вио је на пр­са Вељ­ка Ке­ко­ви­ћа – го­во­рио је Ба­ро­вић у сво­јој за­вр­шној ре­чи, у суд­ни­ци пу­ној но­ви­на­ра, род­би­не и ра­до­зна­ла­ца.

Су­ђе­ње оп­ту­же­ном Бран­ку Ке­ко­ви­ћу адво­кат Ба­ро­вић је пре­тво­рио у су­ђе­ње уби­је­ном Јак­ши Ву­ле­ти­ћу, јер се ње­му ни­ка­да ни­је су­ди­ло и ни­је би­ло су­да ко­ји би утвр­дио ње­го­ву од­го­вор­ност за уби­ство Вељ­ка Ке­ко­ви­ћа из Дру­гог свет­ског ра­та.

– Вељ­ка су у фе­бру­а­ру 1942. го­ди­не за­ро­би­ли чет­ни­ци. У бор­би са пар­ти­за­ни­ма тог да­на је по­ги­нуо и Јак­шин брат. Јак­ша је од стра­жа­ра отео за­ро­бље­ног и ра­ње­ног Вељ­ка, ве­зао га за др­во, по­ло­мио му ре­бра и ру­ке, а он­да ис­па­лио три мет­ка: је­дан у ви­ли­цу, дру­ги у сре­ди­ну че­ла, а тре­ћи у ср­це. Јак­ша је мо­рао да бе­жи из Цр­не Го­ре, иако се при кра­ју ра­та при­кљу­чио пар­ти­за­ни­ма и чак до­био ви­сок чин у вој­сци – ре­као је  адво­кат Ба­ро­вић.

Ни­ка­да ви­ше Јак­ша ни­је до­шао у Цр­ну Го­ру. Иако је Вељ­ков и Бран­ков отац Ма­шо Ке­ко­вић по­ку­шао да по­кре­не кри­вич­ни по­сту­пак про­тив ње­га, ни­је у то­ме ус­пео, јер је Ву­ле­тић имао моћ­не за­штит­ни­ке из Уд­бе и Ко­са, об­ја­шња­вао је адво­кат.

Три­де­сет го­ди­на по­сле стра­да­ња ро­ђе­ног бра­та, Бран­ко Ке­ко­вић за­по­чи­ње сво­ју ис­тра­гу. Утвр­ђу­је да је Јак­ша убио Вељ­ка и са­зна­је да се он „ба­шка­ри у Бе­о­гра­ду и ужи­ва све дру­штве­не при­ви­ле­ги­је”.

– Ни­је учи­нио зло и не­прав­ду са­мо оп­ту­же­ном и ње­го­вој по­ро­ди­ци већ и на­шем дру­штву, ње­го­вом мо­ра­лу и це­лом људ­ском уни­вер­зу­му. Рат­ни зло­чин тан­ги­ра чо­ве­чан­ство јер је не­га­ци­ја чо­ве­ка и ње­го­вог пра­ва да жи­ви – ре­као је Ба­ро­вић.

Сво­јим по­на­ша­њем и на­чи­ном жи­во­та, на­ста­вио је адво­кат, Јак­ша ин­спи­ри­ше Бран­ко­ву осве­ту. До­би­ја чи­но­ве и од­ли­ко­ва­ња, усе­ља­ва се у елит­не ста­но­ве у Бе­о­гра­ду и по­ста­је део но­мен­кла­ту­ре.

– Чин мо­га бра­ње­ни­ка не­ма ни­ка­кве ве­зе са би­ло ка­квом осве­том, а по­себ­но не са без­об­зир­ном. Но, ако је то зби­ља осве­та, она је об­зир­на, јер је ма­ње не­го ре­ци­проч­на. Хо­ћу да ка­жем да је ви­ше вре­део по­кој­ни Вељ­ко од по­кој­ног Јак­ше. Она је скру­пу­ло­зна и, из­над све­га, она је ча­сна – ка­зао је адво­кат у сво­јој за­вр­шној ре­чи.

Ба­ро­вић ни­је спо­рио да је реч о осве­ти, а Бран­ко Ке­ко­вић био је оп­ту­жен за уби­ство из без­об­зир­не осве­те, за шта се та­да мо­гла из­ре­ћи смрт­на ка­зна. Др­жа­ва ни­је утвр­ди­ла од­го­вор­ност и ка­зну за зло­чин уби­је­ног Ву­ле­ти­ћа.

– Ово су­ђе­ње је за Ке­ко­ви­ће на­ста­вак ра­та, у ко­ме су они зна­ли са­мо за жр­тве, а не и за сре­ћу. Њу им је ус­кра­тио Јак­ша, што ће ис­про­во­ци­ра­ти освет­ни­ка да по­ста­не и де­ли­лац прав­де и из­вр­ши­лац ка­зне. Он је имао не­сре­ћу да се пра­во са прав­дом не по­кло­пи. Бу­ди­те си­гур­ни да он ни­је сит­ни­чар. Ње­гов улог у овом слу­ча­ју је жи­вот – ре­као је на кра­ју адво­кат Јо­ван Ба­ро­вић.

Ке­ко­вић је нај­пре осу­ђен на 11 го­ди­на за­тво­ра за уби­ство из без­об­зир­не осве­те, али је пре­су­да уки­ну­та. У но­вом по­ступ­ку огла­шен је кри­вим за обич­но уби­ство и осу­ђен на се­дам го­ди­на за­тво­ра, а иза­шао је на сло­бо­ду по­сле че­ти­ри го­ди­не.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Jovic
Za ovo ubistvo sam cuo davno i secam se pojedinih detalja. Ubistvo se desilo u tramvaju ili njegovoj stanici, a poslednje sto je ubijeni cuo bile su potpukovnikove reci: Nisi morao da ga zakoljes, ako si vec morao da ga ubijes!
Natasa Novkovic
Dobro je postupio, tako bih i ja. Svaka cast. Bas mi je drago sto je kazna umanjena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.