У Словачкој прошле године радило 12.529 Срба

Премијер Словачке Роберт Фицо најавио је да ће ове године влада донети мере како би од ниске незапослености профитирали Словаци, а не стране посредничке агенције, увозом радне снаге са Балкана или из трећих земаља. Фицова влада планира да ове године изврши притисак на привреду да повећа плате и забрани „дампинг”, односно да посредничке агенције и фабрике спречи да запошљавају странце, пре свега Србе и Украјинце, за мање плате, и под лошијим условима него што их имају Словаци.

Министар за рад и социјална питања Јан Рихтер изјавио је дан раније да међу страним радницима у Словачкој највише има Срба. Прошле године било их је 12.259, што је за 6.800 више него годину дана пре тога. 

Словачки премијер упозорио је да само словачке фабрике аутомобила најављују да ће им 2020. године бити потребно још 14.000 квалификованих радника. Словачка је између 2000. и 2012. забележила највећи укупни економски раст од свих 27 земаља ЕУ. Земља је 2004. постала чланица Европске уније, а према подацима „Еуростата”, стопа незапослености у овој земљи, са 19,3 одсто у 2001, пала је на 7,5, колико је била у августу прошле године, док је просечна у земљама ЕУ 7,6 одсто.

Стопа незапослености у Србији је, са 25,5 одсто у априлу 2012, у трећем тромесечју прошле године сведена на 12,9 одсто, али послодавци већ признају да поодавно тешко долазе до радника одређених струка. Поред 15.000 програмера, на нашем тржишту рада већ се бележи мањак од 5.000 возача. Одавно нема заваривача, а ни зидара, тесара, армирача, фризера, месара...

– Месари су тражени, као и програмери, али се тешко проналазе, а они који нуде радно место занатлијама такође су на мукама – каже Немања Стефановић, оснивач сајта „Послонаут”, члана „Инфостуд групе”, која спаја послодавце и оне који траже запослење. – Од занимања која не захтевају висок степен стручне спреме већ неколико година најтеже је доћи до фризера и других струка везаних за негу лепоте. На 300 оглашених радних места везаних за негу лепоте у 2017. години конкурисала су свега 204 кандидата, док се на 130 огласа за куваре, роштиљџије и месаре јавило 227 заинтересованих.

Највише послова на „Послонауту” лани је нуђено у производњи. Тражено је око 1.200 радника, а јавило се четири пута више кандидата. Знатно мање понуда било је за послове у грађевинарству, у просеку мање од два по огласу, затим за представљање робе или административне послове, али и у овим случајевима уочава се опадање броја пријављених. Највише пријављених било је за послове у администрацији – у просеку 8,3 по понуђеном радном месту.

– Велико интересовање влада за рад у угоститељству – каже Стефановић. – За понуђених 800 радних места конобара пријавило се око 6.000 кандидата. Приближно толико радних места понуђено је и за рад у малопродаји, али се пријавило двоструко мање заинтересованих. За возаче и курире на једно понуђено месту јављала су се четири кандидата.

Према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), од факултетски образованих најбрже до посла долазе дипломирани инжењери информационих технологија, електротехнике и рачунарства, дипломирани инжењери електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, затим професори математике, физике и наставници и професори страних језика. Од лекара са специјализацијом најбрже до посла долазе анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози... Не чекају дуго на посао ни дипломирани фармацеути, биохемичари и стручњаци за финансије, односно рачуновође.

Међу свршеним средњошколцима, до посла најлакше долазе оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, аутотроничари и мехатроничари, књиговође, рачуновође, као и они који би радили у области неге старих, здравствене неговатељице, медицинске сестре, нарочито специјалисти инструментирања, али и козметичари и кувари. Траже се и радници на обезбеђењу, али и тесари, зидари, армирачи... Првенствени услов за њихово запошљавање је одговарајуће радно искуство.