Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ММФ: Свет убрзава, Србија да појача

Очекује се да раст светске привреде у току ове године достигне 3,9 одсто, а раст српске привреде 3,5 процената
(Фото Пиксабеј)

Међународни монетарни фонд (ММФ) очекује да ће привредни раст у Србији у току ове године достићи 3,5 одсто. То представља убрзање у односу на 1,9 одсто колико је, према процени званичне статистике остварено током прошле године, али је то и даље нижа стопа раста од оне коју ће ове године достићи светска привреда.

У новом извештају о стању светске економије, који је представљен на Светском економском форуму у Давосу, наводи се да ће раст глобалне економије износити 3,9 одсто. Фонд је повећао своју процену раста светске привреде, јер очекује да ће промена америчке пореске политике, којом су смањени корпоративни порези, имати позитиван ефекат на светску привреду.

Земље у развоју, као што је Србија, требало би да расту брже од развијених економија. Како се сада нама догодило обрнуто, па је очекивани раст глобалне привреде, већи од нашег локалног раста?

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, то је највећа стопа раста од почетка светске економске кризе и говори да се светска привреда опоравља.

– За нас то значи да су међународне околности повољне и добре, али и да не могу бити изговор за наше резултате – каже Арсић.

Он додаје да ММФ, када је о земљама у развоју реч, у својим прогнозама не иде много у детаље и да ће наш привредни раст ове године бити већи него што то фонд очекује. Арсић за ову годину очекује раст од око четири одсто. Он додаје да би Србија, ипак, требало да се пореди са земљама региона, а не са светом.

– Прошле године је раст у нашем окружењу био нешто већи од четири одсто, за ову годину се очекује успоравање привредних активности у региону. То значи да ће наша стопа раста бити негде на нивоу регионалне, али првенствено захваљујући једнократном опоравку пољопривреде. Кад би се тај привремени ефекат искључио онда би тренд нашег раста био око 3,2 одсто – каже Арсић.

Чак и кад би се у прошлој години привремени фактори, као што су енергетика и пољопривреда искључили, наш раст би 2017. године износио свега 2,8 одсто. То је и даље далеко испод регионалног просека, који је у 2017. износио 4,5 одсто. Упркос макроекономској стабилизацији, која се огледа у ниској инфлацији, стабилном курсу и суфициту у буџету, наш раст је и даље међу најнижима у региону. У последњих пет, шест година привредна активност у Србији порасла је за нешто више од пет одсто, док су привреде земаља централне и источне Европе истовремено порасле више од 15 одсто, а Румунија је, на пример, имала раст од чак 25 одсто.

Милојко Арсић објашњава да је наш раст низак, јер је укупан удео инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) мали, а улагања су ниска, јер је привредни амбијент неповољан.

Славиша Тасић, професор на Универзитету „Мери”, са друге стране сматра да је очекивани раст од 3,5 одсто за Србију у 2018. години – оптимистичан.

– Стопа раста светске привреде је значајна, јер Кина расте релативно брзо, а и амерички раст се убрзава. То су две највеће економије, које чине скоро 40 одсто светског бруто домаћег производа. Оно што је, такође, добра ствар је да се европска економија, такође, опоравила – каже Тасић.

Економија САД ће, према најновијим проценама ММФ-а, порасти 2,7 одсто у 2018, што је више у односу на пројектовани раст од 2,3 одсто из октобра. Након тога, фонд за 2019. годину очекује успоравање раста на 2,5 одсто.

ММФ је, такође, подигао процене привредног раста еврозоне. Тако се током ове године очекује да ће раст европске привреде достићи 2,2 одсто, након тога у 2019. години следи успоравање – на два одсто.

Разлог томе је „снажнији замајац у домаћој тражњи и већа спољна тражња”, наводи се у извештају.

Фонд је подигао и процену раста БДП-а Јапана на 1,2 одсто у овој и 0,9 одсто у наредној години, док је пројекцију за Британију задржао на 1,5 одсто у 2018. години.

За тржишта у развоју остављена је иста процена, уз очекивани раст кинеске економије од 6,6 одсто у овој и 6,4 одсто у наредној години.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola Petrovic
Rast od preko 3% je respektabilan u odnosu na okolnosti. Srbija jos nema pristup novcu iz EU koji Rumiunija I druge zemlje istocne evrope obilato koriste. Treba videti koliko su oni investicija direktno dobili od EU. Tu je Poljska neprikosnoveni sampion. Elem, dok smo van EU bitno je da rastemo brze od razvijenih EU zemalja zapadne evrope jer ih na taj nacin sustizemo. Ovim tempom cemo stici EU prosek kroz nekih 20-30 godina. Bolje nego zaostajanje koje trajalo tokom 90-ih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.