среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изложба о Јасеновцу у Уједињеним нацијама

Јединствену поставку, која је израз успешне српско-јеврејске сарадње, вечерас ће у седишту светске организације у Њујорку отворити министар спољних послова Ивица Дачић
На изложби ће бити приказане и чињенице о страдању породице Николе Тесле у НДХ (Фото Министарство спољних послова Србије)

Много делова једне сложене слагалице морало је да се готово беспрекорно уклопи у целину да би данас у Палати Уједињених нација у Њујорку, у 18 часова по њујоршком, а у 24 сата по средњоевропском времену, била отворена изложба „Логор смрт Јасеновац – право на незаборав”, организованој поводом Међународног дана Холокауста, који се обележава 27. јануара, на основу резолуције Генералне скупштине УН донете 2005. године.

Несумњиво јединствену поставку о Јасеновцу, на којој ће бити изложени изворни документи, фотографије, видео-записи и тродимензионални предмети, као сведочанства о једном од најсуровијих нацистичких логора истребљења у Европи током Другог светског рата, отвориће Ивица Дачић, министар иностраних послова и први потпредседник Владе Србије.

Директор изложбе је проф. др Гидеон Грајф, водећи историчар Института за истраживање и документацију Холокауста „Шем олам” из Израела, експерт за Аушвиц, с којим смо у „Политици” објавили опсежан разговор о Јасеновцу крајем октобра 2017. године.

Кимберли Ман, шеф Секције за едукацију о Холокаусту Уједињених нација, у пратећем материјалу припремљеном за поставку „Логор смрти Јасеновац – право на незаборав” истиче да је „основни циљ изложбе развијање и неговање културе сећања на српске, јеврејске, ромске и антифашистичке жртве Холокауста и геноцида у Јасеновцу, једном од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора за истребљење у Другом светском рату”. Уз бок овом главном циљу, по речима Манове, изложба у Уједињеним нацијама треба да пружи „својеврстан допринос култури мира и да спречи оживљавање неонацистичких идеологија попут усташке идеологије, усташког покрета и режима НДХ који је и довео до стварања логора за истребљење Јасеновац”.

Директор изложбe, професор Гидеон Грајф развио је ову поставку у сарадњи са члановима Међународне експертске групе ГХ7 – Стоп ревизионизму, чији су чланови већ неколико година ангажовани на пројекту који превазилази оквире саме изложбе. Кроз ту, али и кроз друге форме, на основу досадашњих и нових истраживања, изворне документације, непосредних сведочења и научних дебата, истина о Јасеновцу требало би да нађе пут до глобалне јавности.

Језгро ГХ7 чине рабин др Абрахам Јицак Кригер, оснивач и директор Института за Холокауст „Шем Олам”, професор Бери Литучи, оснивач и директор Института за Јасеновац из Њујорка, Емир Кустурица, оснивач и директор Андрић института из Вишеграда и амбасадор Уницефа, професор др Дарио Видојковић, историчар са Универзитета Регензбург из Немачке, Кнут Фловик Торесен, историчар Националног архива Норвешке из Осла, историчар Мирко Галас с Универзитета Удине у Италији, магистар Антун Милетић, ранији дугогодишњи директор Војноисторијског архива ЈНА и професор др Владан Ђокић, декан Архитектонског факултета из Београда.

Неуморни амбасадор Љиљана Никшић
Координатор српско-јеврејског академског пројекта „Јасеновац” је амбасадор др Љиљана Никшић, а сарадња је базирана на Меморандуму о разумевању који су Министарство просвете Републике Србије и Институт за Холокауст „Шем Олам” потписали 28. марта 2017. с циљем да се заједнички организују изложбе, научне конференције и програми едукације о Јасеновцу.

Да је реч о монументалној изложби, први пут постављеној у Уједињеним нацијама, сведочи чињеница да је из Београда у Њујорк превезено авионом седам тона опреме и експоната, како би овај српско-јеврејски пројекат поводом обележавања Међународног дана Холокауста био представљен на најбољи начин.

Специјални гости на отварању поставке биће преживели деца логораши  Јасеновца, Јастребарског из Србије –  Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић, а из Њујорка Ева Костабел Дојч и Давид Алкалај, који су преживели усташке логоре Раб, Паг и Јасеновац.

Почасни гост биће госпођа Роузи Стивенсон Гуднајт, потпредседница „Викимедије” и потомак чувеног Давида Албале, српског и југословенског дипломате који се изборио да Влада Србије у егзилу, као прва, 1917. године призна Балфурову декларацију.

Коментари6
5e4e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mm
Potpuno pogresna osoba otvara ovaj skup. Sramota !
Milosh Borisov
Pohvalna anti ratna izlozba. Pisati sto vise o tome. Ugledati se na drzavu Izrael po mnogim pitanjima.
Леон Давидович
Жртве на југословенским просторима нису скриване већ су по завршетку Другог светског рата пријављене тада надлежним међународним институцијама. Између осталих у УН су то пријавили и бивши министри у влади Краљевине Југославије.Одмах по завршетку рата написане су и књиге о Јасеновцу ( На пример књига сведочанстава сужња Јасеновца др . Николе Николића, па "Велики злочин" Виктора Новака итд, у Француској "Убице у Божије име", Ерве Лоријера итд). Међутим приче о тим злочинима готово да уопште нису пропагиране. То није само случај са југословенским политичарима као што је најчешће мишљење, већ је то била и политика западних политичара који су усташе ставили под своју заштиту и спремали их да их једног дана употребе за рушење Југославије.
Sanja
Podrzavam inicijativu, svet treba da zna o Jasenovcu i koje zlocine su Ustase cinile u tom paklu.
Slobodan
Zitao gledao za sve ono sta su radiliustasi u hrvatska.Mislim da je trebalo da se \da pkani i presednica Kitarovik da vidi sta se radilo,sta su radili nejzini predci koi sada velice taj nivni domovinski rad pra da naprave usporedba.Hrvatska je jedina drzava koja prekutno stiti ustastvo.No treba i Srbija da se preispita da ne velici Drazena koi je klao i ubijao sve onikoi ni suu bili sa negove sytrane(gemancima)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља