Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зворнички Бошњаци желе наставу на босанском језику

Родитељи бошњачке деце у Липљу захтевају да се у ђачка сведочанства уписује одредба босански језик, незадовољни понуђеним правом да се током наставе изучава тај језик
Основна школа „Свети Сава” у Зворнику (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Политичка превирања око босанског језика у Републици Српској поново су послужила као повод за бојкот наставе, због чега шеснаест малишана, овај пут у подручној школи зворничке ОШ „Свети Сава” у Липљу, нису у својим школским клупама. Родитељи бошњачке деце и приликом ранијих бројних бојкота наставе у другим школама у РС испостављали су захтеве да се у ђачка сведочанства уписује предмет босански језик, а то траже и родитељи ових малишана који наводе да је то „црвена линија испод које неће ићи”. Власти у РС омогућиле су за преко 2.000 основаца широм Српске да изучавају националну групу предмета, а тиме и босански језик, по наставном плану суседног ентитета – Федерације БиХ, што користе и школарци из Липља који ипак, од пре неки дан, од почетка другог полугодишта, не долазе на наставу.

Али оно што се не допада тамошњим родитељима јесте став власти у Бањалуци где цене да располажу правом да одреде који ће се термин уписивати у ђачке књижице и да та одредба мора да буде у складу с Уставом РС, који познаје само „језик бошњачког народа”. Такав став понављају у руководству зворничке школе „Свети Сава”, што подржавају и у Министарству просвете и културе РС.

Родитељи бошњачке деце из Липља не задовољавају се могућношћу да деца изучавају босански језик – за разлику од права српске деце у Федерацији БиХ где су такви примери реткост – већ захтевају да се у сведочанства уписује босански језик.

Вишегодишња превирања садржана су у опречним ставовима: Сарајево сматра да сваки народ има право на то да свој језик назове како жели и у складу са тим налазе да то треба да буде босански језик, на шта у Бањалуци одговарају како им то право и не оспоравају и да су деци омогућили изучавање националне групе предмета, али да у званичним документима РС, попут сведочанстава, морају да се држе уставних решења.

Ресорно министарство у РС подсећа на одлуку Уставног суда БиХ који је утврдио да је одредница „језик бошњачког народа” у складу с Уставом БиХ, али у другом ентитету читају друге делове те исте судске одлуке, где издвајају део у ком се наводи да је реч о неутралној одредби која не одређује назив језика и садржи уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви конститутивни народи и остали, језик којим говоре назову именом којим желе.

Поводом последњег бојкота наставе реагују и у Канцеларији високог представника (ОХР) одакле наводе да сваки народ има право да именује свој језик како жели, те да Дејтонски споразум познаје босански, српски и хрватски језик, уз напомену да „иста права која неко жели за себе тамо где је у мањини, треба да омогући другима тамо где је у већини”. И у ОЕБС-у су за федералне медије навели да је њихов став отпочетка јасан – језик бошњачког народа је босански језик, а шеф мисије Брус Бертон апелује на власти у РС да „признају босански језик”.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tomislav K
Šovensko lupanje. Muslimani u BH, a i ovi drugdje što govore nekim srednjojužnoslavenskim govorima, zaseban su narod. Religija, povijest, kultura...učinili su ih zasebnima. Oni svoj jezik, koji im nitko nije "dao", "poklonio", niti su ga "uzeli", nisu nikada zvali srpskim ni hrvatskim, osim u nekoliko izoliranih slučajeva. Tipološko-lingvistički, to su govornici pretežno zapadnih novoštokavskih i nenovoštokavskih govora, za koje imaju relativno skroman korpus pisane riječi na arabici od 16. do 18. st., te glosar iz 17. st. Budući da su se sporo nacionalno kristalizirali, a jezik im pri tom nije igrao presudnu ulogu, nacionalno jezično pitanje je došlo na red tek u zadnjih nekoliko deseteljeća. Oni ga zovu bosanskim na svom jeziku, dok se u hrvatskom i srpskom zove bošnjački (kao što u hrvatskom i srpskom postoje različiti nazivi za armenski/jermenski i slovenski/slovenački). Imaju podpuno pravo i na ime i na sadržaj jezika, no nemaju pravo nametati ga drugima.
Svetozar Krulj
Gospodinu Administratoru Politike - Ovo nije za stampu - Pisem Vama?! Racunam-POLITIKA ima toliko pametnih ljudi da je u stanju da se nosi sa svim napadacima i otimacima od Srpstva.Nadlezni Drzavni ljudi cute.Od 1945 Srbi gube tlo pod nogama?! Ako se ovako nastavi sa gubljenjem .Republika Srpska /taman da je i nezavisna/je u Bosni,Muslimani uz pomoc ostalih/izgurace Srbe iz Bosne kao sto su izgurani s Kosova. -Pisao sam Vam - Bosanac je Srbin iz Bosne,Hercegovac - je Srbin iz Hercegovine,Sumadinac ...Bacvanin,Sremac,Banacanin ...Srbin?! ,, Pleme moje snom mrtvijem spava ...,,Njegos -Doci ce nam i Crnogorci iz Feketica...nesto malo ce ostati Srpsko .Nije istina da SRB,morapriznati ni bos.musl.ni crnogorski- Bugarska ne priz Makedoniju ni narod... Moze li se Bosanski jezik ,, registrovati,, u UNESCU kao jezik Bosanskih Srba,ili varijanta ili... Verovatno ste procitali da ,,Bakirovi sledbenici,,tvrde da smo mi-Sloveni zatekli starosedeoce Muslimane u Bosni ?!Treba se braniti -
Petar. Stanimirovic
Kada je Rastko Nemanjić stigao pred kapije svete Lavre Hilandara,bila je duboka noć. On,umoran od duga puta, sa svojim drugom iz detinjstva ,koji ga nije hteo napustiti,zalupaše na kapiji :"Sveti oci kaludjeri otvorte mi teška vrata.Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge". Tako je započeo svetiteljski i prosvetiteljski put našeg prvog učitelja, svetog Oca Save.Danas mu se lik u njegovoj Školi u Zvorniku crveni od stida.Njegov narod, Srpski narod,postao "politički narod ".Izmišlja sebi novo ime,prekrštava svoj jezik u neki drugi,nepostojeći. Uskraćuje sopstvenoj deci mogućnost školovanja,jer ih zloupotrebljava i crta neke "crvene linije ". Sve je to jadno.bedno i opasno, a daleko od veka u kome živimo.
Марко Латиновић
Када је ријеч о "босанском језику" ради се о прије свега о политичком питању. Нити један "бошњак" не би био у стању да објасни лингвистички одакле се тако одједаред појавио и "босански" језик и у чему се он разликује од рецимо српског језика. Такође очито је да се не ради о потреби фолклорног кићења и комплетирања нације као што је то био случај са хрватским и црногорским језиком јер босанске нације званично и нема. Не ради ни о потреби фолклорног кићења и комплетирања државе јер државе Босне нема а није баш сигурно ни да постоји држава Босна и Херцеговина (да је ово сигурно не би комшије Срби и Хрвати морале сваких 5 минута клети да признају територијалну цјеловитост БиХ.) Уосталом могу БХ-муслимани називати свој језик и ОЕБС језик, или дејтонски језиком, али то још увијек не значи обавезу осталим да се тим називом служе и било каквој форми. Ваљда знамо којим језиком говоре БХ-муслимани ака Турци ака Бошњаци...
Miloš
Ako Bošnjaci žele svoj jezik, eto im ga bošnjački i samo bošnjački. Mada je samo postojanje tog jezika na staklenim nogama. Ne mogu se i jare i pare.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.