Зворнички Бошњаци желе наставу на босанском језику

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Политичка превирања око босанског језика у Републици Српској поново су послужила као повод за бојкот наставе, због чега шеснаест малишана, овај пут у подручној школи зворничке ОШ „Свети Сава” у Липљу, нису у својим школским клупама. Родитељи бошњачке деце и приликом ранијих бројних бојкота наставе у другим школама у РС испостављали су захтеве да се у ђачка сведочанства уписује предмет босански језик, а то траже и родитељи ових малишана који наводе да је то „црвена линија испод које неће ићи”. Власти у РС омогућиле су за преко 2.000 основаца широм Српске да изучавају националну групу предмета, а тиме и босански језик, по наставном плану суседног ентитета – Федерације БиХ, што користе и школарци из Липља који ипак, од пре неки дан, од почетка другог полугодишта, не долазе на наставу.

Али оно што се не допада тамошњим родитељима јесте став власти у Бањалуци где цене да располажу правом да одреде који ће се термин уписивати у ђачке књижице и да та одредба мора да буде у складу с Уставом РС, који познаје само „језик бошњачког народа”. Такав став понављају у руководству зворничке школе „Свети Сава”, што подржавају и у Министарству просвете и културе РС.

Родитељи бошњачке деце из Липља не задовољавају се могућношћу да деца изучавају босански језик – за разлику од права српске деце у Федерацији БиХ где су такви примери реткост – већ захтевају да се у сведочанства уписује босански језик.

Вишегодишња превирања садржана су у опречним ставовима: Сарајево сматра да сваки народ има право на то да свој језик назове како жели и у складу са тим налазе да то треба да буде босански језик, на шта у Бањалуци одговарају како им то право и не оспоравају и да су деци омогућили изучавање националне групе предмета, али да у званичним документима РС, попут сведочанстава, морају да се држе уставних решења.

Ресорно министарство у РС подсећа на одлуку Уставног суда БиХ који је утврдио да је одредница „језик бошњачког народа” у складу с Уставом БиХ, али у другом ентитету читају друге делове те исте судске одлуке, где издвајају део у ком се наводи да је реч о неутралној одредби која не одређује назив језика и садржи уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви конститутивни народи и остали, језик којим говоре назову именом којим желе.

Поводом последњег бојкота наставе реагују и у Канцеларији високог представника (ОХР) одакле наводе да сваки народ има право да именује свој језик како жели, те да Дејтонски споразум познаје босански, српски и хрватски језик, уз напомену да „иста права која неко жели за себе тамо где је у мањини, треба да омогући другима тамо где је у већини”. И у ОЕБС-у су за федералне медије навели да је њихов став отпочетка јасан – језик бошњачког народа је босански језик, а шеф мисије Брус Бертон апелује на власти у РС да „признају босански језик”.