Смањењем пореза и доприноса на зараде до конкурентније привреде

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) понудила је јуче влади десет предлога како да унапреди услове пословања, међу којима је и смањење пореза и доприноса на зараде. Тиме је НАЛЕД практично подржао предлог Фискалног савета Србије, који је уочи нове године предложио исто то, истичући да би доприноси на зараде у 2018. могли бити смањени за најмање два до највише 3,5 одсто. То би уз раст јавних инвестиција била још једна мера за подстицање привредног раста.

Буџетски простор, оценио је Фискални савет, од 15 милијарди динара омогућава смањење пореза и доприноса на зараде са 64 на 62 одсто. С тим што би већи буџетски простор од 25 милијарди динара омогућио смањење пореза и доприноса на плате на чак 60,5 одсто.

С друге стране, министар финансија Душан Вујовић, каже да „није тешко убедити министра финансија да треба смањити оптерећења на плате, већ све остале како да покријемо дефицит у Пензионом фонду, обезбедимо средства за здравство, за социјалну заштиту”.
Ако се смање оптерећења на плате, поставља се питање одакле ће се обезбедити већи извор средстава. Уколико 300.000 предузетника бира оно што им закон дозвољава, да на минималац уплаћују порезе и доприносе, онда наравно неко други мора да обезбеди средства која ће у просеку дати оно што нам треба, изјавио је министар.
Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку, не слаже се с министром финансија и каже да би се мањак у буџету вратио за годину или две, какав је случај био у Хрватској и Мађарској, али да овде нема воље да се таква одлука донесе. Те да му и јучерашња најава о смањењу ових намета више личи на предизборну кампању.

– У последње две године овакве приче се пласирају пред изборе и после тога ништа. Али, ако се погледа реална ситуација има простора да се ови намети смање. Уколико Србија хоће да постане извозно конкурентна, влада овакву одлуку мора да донесе. Јер све источноевропске земље имају неупоредиво ниже стопе оптерећења од Србије. Македонија од 35 до 37, Мађарска од 42 до 43,  Бугарска 20, БиХ од 20 до 25 – каже Рајић.

Колико ови намети кваре посао српским извозним фирмама потврђује и најновији упит који је Мрежа радила међу текстилним фирмама. Само је једна фирма из Ивањице добила посао вредан 300.000 евра, док је у Македонију отишло девет милиона евра и три у Бугарску. Само зато што су конкурентнији од нас, немају толике намете, објашњава Рајић.

Растерећењем зарада, послодавци би вишак новца искористили или за нове инвестиције, или за повећање плата. И у једном и другом случају новац би се вратио у буџет кроз већи ПДВ.

Један од предлога је и да се иде на прогресивно опорезивање зарада, како је у Румунији, где су стопе ниже на мање плате и обрнуто. С тим што има земаља које су предузетнике ослободиле плаћања намета током првих 12 до 18 месеци. Ако фирма после тога не успе, иде у стечај. Ако успе, почиње опорезивање које важи и за све друге послодавце. И док се, дакле, у источноевропским земљама овај намет државе креће од 37 до 50 одсто у Србији је 64,3 процента, дакле, највише.

Небојша Атанацковић, послодавац и члан Социјално-економског савета, каже да постоје услови да се оптерећења које делом плаћа газда а делом запослени смање.

– Држава је обећала послодавцима да ће Закон о накнадама бити на расправи у фебруару. С обзиром на то да постоји 500 накнада – пaрафискалних намета, који сваки послодавац мора да плати, много би значило укидање било ког од њих, па и смањење пореза и доприноса на зараде – каже он.

Министар финансија се, додаје Атанацковић, међутим боји да би тиме настао велики дефицит у буџету, јер све гледа од данас до сутра. Али заборавља да би то фирмама дало ветар у леђа и да би и они који иначе не пријављују своје раднике тада то урадили. Онда би се каса пунила опет од пореза и доприноса, од ПДВ, радници би имали веће плате, више би куповали и трошили и тиме пунили државну касу.

– Циљ сваког послодавца је да му на крају године остане профит, а сан радника да му зарада буде већа. Смањењем намета на плате остварила би се ова жеља и једнима и другима. С обзиром на то, да последње две године имамо веће приходе у буџету, кроз бољу наплату ПДВ-а, да расте наплата доприноса за ПИО, па су издвајања државе с 48 пала на 30 одсто, реални основ за растерећење постоји – закључује овај послодавац.