Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Дандори не знају за Давос

Тамо где се по правилу окупљају углавном бели, пребогати људи омиљена тема дискусија уз кавијар и шампањац је нарасла глобална неједнакост у иметку. И тако годинама. Количина богатства по квадратном метру је ове године у Давосу, процењују економисти, досегла највиши ниво у историји човечанства, потврдивши тако тренд који изједа целу планету – богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији. Суморна перспектива ипак није била довољно атрактивна да привуче пажњу рефлектора; они су били окренути ка онима који су за овакву ситуацију најодговорнији. И има неке бизарности у уживању с којим просечан читалац гута вести са променаде богатих и славних, нарочито се наслађујући подацима колико је ко „тежак” у милионима долара. Да ствар буде апсурднија, новинари су приметили да од свих политичара који су ове године продефиловали кроз Давос, нико није нашао за сходно да отвори расправу о узроцима неједнакости и могућностима за њено сузбијање иако је то био један од прокламованих циљева форума. За такво нешто, ипак је потребно отићи у неке друге планине.

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ: Прича о Давосу и Дандори, сиротињском предграђу Најробија није само прича о две планине, једној елитној, а другој од смећа. То је прича о будућности ка којој, све су прилике, неумитно води једна дубоко неправедна политика расподеле глобалног богатства. У таквој дистопијској визији – која се дешава овде и сада – све је мање онога што смо навикли да називамо средњом класом, а све је више оних који егзистенцију обезбеђују копајући по градским ђубриштима. Као одговор на нарасле изазове и свесни да их Светски економски форум у Давосу неће решити, активисти су одлучили да отприлике истовремено организују паралелан форум у чијем центру пажње ће бити глобална материјална неједнакост.

За домаћина догађаја је, нимало случајно, изабрана једна од најубогијих кенијских локалних заједница, предграђе Најробија, Дандора, у којој се на једном месту могу видети најпогубније последице неправедне расподеле богатства. Насеље је настало 1977, а једним делом је финансирано од стране Светске банке са циљем да се обезбеди виши стандард становања. Ипак, временом је Дандора постала најзанимљивија локација за одлагање смећа у Кенији. Највиша „планина” формирана од ђубрета, за коју се процењује да је величине најмање три фудбалска терена, настала је убрзаном активношћу потрошачког друштва које није заобишло ни Африку. Депоније пластике, картона, труле хране постале су опасност за ширење заразе, али и – један од главних послодаваца у околини. Од сакупљања секундарних сировина житељи Дандоре могу да зараде око два долара дневно, док се истовремено број њихових супербогатих сународника умножава великом брзином и према неким проценама у току наредне деценије ће број милионера у Кенији порасти за 80 одсто. Да ли је могуће замислити бољу локацију за одржавање „Фестивала једнакости”? Тешко. Зато су многобројни активисти јуче у Дандори приредили овај фестивал, међу локалцима познат још и као „Фестивал Усава”. Идеја је да се кроз плес, музику и друге уметничке форме скрене пажња на горуће проблеме човечанства. За разлику од Давоса где је звезда сезоне био Доналд Трамп, у „Усави” је то Џулијани – популарни кенијски хип-хопер који репује о сиромаштву, роду, незапослености. Рођен је и одрастао на обронцима дандорских планина од ђубрета.

0,01 ОДСТО: У сада већ легендарном извештају организације Оксфам која сваке године покушава да подигне свест људи о погубним последицама глобалне неједнакости наводи се да су у руке један посто најбогатијих отишла 82 процента целокупног богатства насталог прошле године. Истовремено 3,7 милијарде људи који чине најсиромашнију половину света у истом временском периоду нису доживели никакав напредак у својој имовинској карти. Оксфам даље упозорава да је богатство светских милијардера од 2010. сваке године расло за по 13 процента, односно шест пута брже него у случају стандардне радне снаге чији су приходи у истом периоду увећавани за око 2 посто годишње.

Друге процене су, међутим, још шокантније. Људи који живе у материјалном универзуму непојмљивом огромној већини становништва чине мање од једног процента. Реч је, наиме, о 0,1 или, по неким изворима, чак 0,01 одсто супербогатих.

Из Давоса смо међутим чули поруке о важности заштите економија сопствених држава, јачим економским интеграцијама и олакшавању услова пословања. Иза еуфемистичких порука којима добронамеран посматрач не би имао шта да замери спроводе се нимало безопасне политике. Трамп је остварио претњу и изгурао реформу пореског система од које ће се највише овајдити најбогатији Американци, а Макрон већ неко време тражи скалп француских синдикалиста који су за сада једина брана реформи радног законодавства чији ће највећи трофеј бити да радници лакше добијају отказе. У најбогатијој европској држави 10 одсто најбогатијих Немаца контролише око 40 одсто укупних прихода, и тако редом...

Иако у САД, Француској и Немачкој и даље постоји релативно јака средња класа, овакве вести забрињавају јер покрећу оправдано питање: шта могу да очекују мање стабилна друштва? Чини се да је на овој тачки политички маркетинг доведен до савршенства. Политички коректан језик позивања на правду и праведност злоупотребљава се као параван за спровођење дубоко неправедних политика. Или што рече наш прослављени економиста Бранко Милановић: „Забраниће синдикате, али ће организовати радионицу о транспарентности у управи”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vito Raski
Gospodine Vukoticu,nije Vam dobar zakljucak, u ovom tekstu, da treba otici na neke druge planine. Jer uzimajuci u obzir Vas osvrt da bogatiji postaju sve bogatiji a siromasni sve siromasniji, i ova visinska razlika, na kojoj su zasedali, sto bi Hrvati rekli, bogatuni, u odnosu na nizijske predele u kojima zivi sirotinja, je dostigla ne odrzivu (ne) ravnotezu, jer oni su naucili da sve gledaju sa nedostiznih visina na sirotinju, da im cak ni trepavice ne reaguju a kamo li ce oko zasuziti. A sta ce tek biti ako odluce, sledeci put, da zasedaju na nekoj drugoj planini sa koje ce nas videti kao mrave, a mi njih ni u snu ne mozemo nazreti, a kamo li na javi. No nadajmo se da moze doci do ostvarenja one narodne izreke: Sto se vise covek penje sve je veca mogucnost da se strovali u bezdan, zaslepljen blizinom sunca. Obicno tako biva; kad je siguran da je, u svom magnovenju, dostigao bozanske visine.
vidoje milosavljevic
Bravo, Dragane. Jedan od manjeg broja novinara koji pokusavaju da na ovakav nacin pokusa da pise o mnogim "vrucim" temama. Navescu samo nekoliko tema koje, po mom skromnom misljenju, opterecuju veliku vecinu svetske populacije:demokratija; jeli je to puko zaokruzivanje rednog broja na listicu, sta se desava posle toga, kako se provodi, kontrolise, sankcionise, kako se ispunjavaju "demokratska obecanja" Ne procitah nigde analizu o problemu 21' veka; terorizam, pojam, uzrok, samo statistika-odnosno posledice. Vecina ocekuje takve clanke od vas, novinara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.