Дневници пуни добрих оцена

Економски форум у Давосу ове године је био посвећен разликама између богатих и сиромашних на светском плану, а ми у Србији имамо наше унутрашње неједнакости које нису тако велике као глобалне, али их зато има свуда. Па чак и у школама, иако оне нису лако видљиве.

Објашњавајући откуд ове неједнакости, социолог Данило Вуковић каже да се образовање данас све више посматра као систем који припрема раднике за тржиште рада, а не људе спремне да учествују у јавном животу.

– Некада су политички циљеви и идеологије, на пример, једнакост и социјална правда, у многоме дефинисали правце развоја образовања, а сада то место постепено заузимају предузетнички дух и вештине потребне за запошљавање – наводи овај сарадник Секонс групе за развојну иницијативу која се бави проблемима неједнакости у нашем друштву.

– Сада школа није једино, а често ни централно место учења. Истраживања су показала да долази до померања „догађаја учења” из школског у ваншколски, односно, породични простор. Боље резултате постижу ученици који имају подршку породице, а то су деца чији су родитељи са вишим образовањем. Зато је међу децом најнижег социоекономског статуса функционално неписмених 55 одсто, а само седам процената оних с највишим постигнућима на ПИСА тесту, док је међу децом највишег социоекономског статуса 24 одсто функционално неписмених и исто толико оних с највишим постигнућима.

Питамо овог доцента на Правном факултету у Београду зашто се допунска настава доводи у везу с неједнакостима у образовном систему, а он одговара да више од трећине овдашњих ученика похађа додатне часове, а више од четвртине допунске.

Један од разлога зашто је деци потребна допунска настава показује се у налазима ПИСА студије: часови матерњег језика у Србији трају у просеку 145 минута недељно, док ученици у земљама ОЕЦД-а имају на располагању 217 минута. Просечан недељни фонд часова математике у Србији износи 155, а у државама ОЕЦД-а 214 минута.

Будући да наша деца не добијају довољну подршку од образовног система, многи родитељи окрећу се плаћању приватних часова. Шта је у томе неједнакост? У чињеници да приватне часове најмање похађају деца којој су они најпотребнији: Роми, деца из сеоских средина и сиромашних породица.

– Очекивано, приватне часове чешће похађају ученици вишег социоекономског статуса (53 одсто) него они из нижих слојева (32 процента). Ова разлика је мања у већини европских земаља са успешним образовним системима – каже Вуковић и објашњава да се неједнакост исказује и кроз друге ваннаставне активности: 29 одсто деце млађе од 15 година похађа приватне часове страног језика, 35 одсто тренира неки спорт, али је и учешће у овим активностима у најјачој вези са образовањем родитеља и њиховим приходима – што су приходи и образовање виши, већа је и шанса да ће деца ићи на ове додатне активности.

– Промене у оквиру традиционалне јавне школе довеле су до раста новог тржишта, вредног неколико стотина милиона евра, тржишта приватних пружалаца образовних услуга, било да је реч о наставницима, приватним школама језика, приватним школама, или издавачима уџбеника, пружаоцима рекреативних услуга... – додаје наш саговорник.

И такозване табеле успеха ученика и школа Данило Вуковић доводи у везу с наглашеним јачањем тржишне логике у образовању. Нека европска истраживања показују да увођење конкуренције међу школама на основу успеха њихових ученика доводи до тога да добре школе успевају да привуку добре ученике, нарочито из породица средњег и вишег социоекономског статуса.

Нешто слично дешава се и код нас. Прву промену регистровало је ПИСА истраживање из 2009. године: школе које имају виша постигнућа на ПИСА тесту имају и више ученика из породица с вишим социоекономским статусом.

Како се ова конкуренција међу школама одражава на ђачке оцене? Тако што су оне све више „недискриминативне”, а у ствари – необјективне. Просечна оцена ученика у основним школама је виша од четири, а чак три четвртине њих на крају основне школе има одличан или врло добар успех.

Штавише, сведоци смо инфлације најбољих и надарених ђака: сваки седми ученик у Србији је „вуковац”, петина је осми разред завршила с петицама из свих школских предмета, а чак половина са одличним успехом.

„Ово је очигледан одговор школа на маркетизацију, односно увођење тржишних принципа у њихов рад. И то одговор система са слабом способношћу контроле квалитета и у ситуацији демографског пада, када је број ђака све мањи, а тиме и императив да се они привуку и тако обезбеди економски опстанак школе све већи.”

– Поменуте промене показују да се квалитет образовања у Србији урушава због реформи инспирисаних неолибералним политикама. Те промене посебно погађају ниже социјалне слојеве, који морају да инвестирају у ресурсе које немају, пре свега у социјални и економски капитал, како би помогли у образовању својих млађих нараштаја. Економске и друштвене неједнакости на овај начин се развијају врло рано, када индивидуални развој деце тек почиње и када она, кроз образовање, праве прве кораке у свом будућем позиционирању у друштву. То ствара тешко надокнадиве губитке за децу из нижих друштвених слојева – закључује Данило Вуковић.