Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страдање Рома у Првом светском рату

Поставка у Галерији науке и технике САНУ приказује храброст и домишљатост ромских војника
Ромски дечаци у Великом рату (Фото Архива Д. Ацковић)

У раздобљу 1914. до 1918. Роми су делили судбину српског народа. И они су у вихору Првог светског рата били захваћени општом мобилизацијом, на фронту гинули, били рањавани или заробљени. У њиховим редовима било је и војних бегунаца и дезертера, али и подофицира, нижих и виших официра. За своје заслуге и храброст одликовани су Албанском споменицом и Орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

У Галерији науке и технике САНУ вечерас у 18 часова биће отворена изложба „Страдање Рома у Првом светском рату”, а уводну реч одржаће академик Зоран Петровић и аутор изложбе др Драгољуб Ацковић, члан Светског парламента Рома и генерални секретар Европске ромске уније.

– За претходне четири године одржани су бројни скупови поводом годишњице Великог рата, али ниједан није био посвећен Ромима. САНУ је препознала значај догађаја и помогла нам да реализујемо ову изложбу. За сто година ретко ко се бавио страдањем Рома: Француз Емануел Филхол написао је књигу „Јавне власти и ромска мањина у Француској за време Великог рата”, а проф. др Данијел Војак аутор је студије „У предвечерје рата Роми у Хрватској 1918?1941”  каже Драгољуб Ацковић, и подсећа да ће ове године бити обележено хиљаду година од расељавања Рома из Индије.

Научни значај ове изложбе је, како додаје, у томе што је први пут фотографија узета као примарни извор за проучавање историје Рома.

– Не зна се број страдалих Рома у рату, али знамо да су учествовали у српској војсци и повлачили се са њом. Фото-материјал скупљао сам деценијама, откупљујући га од људи који се баве фотографијом. Уочио сам бројне дописне карте које приказују Роме из тог периода; неке од тих дописница су умножаване, нарочито у немачким типографијама, а на фотографијама се виде и мршава, голишава ромска деца на снегу и са њима добро угојени аустроугарски официри. На једној фотографији видимо како војник прислања Ромкињи бајонет на главу – истиче наш саговорник, који чува и фотографију свог деде, официра Живојина Ацковића са Крфа из 1916. године.

Роми су били и војни музичари у рату, а у то време настало је неколико ромских кола која се и данас свирају.

– Познат је случај када су Бугари 1917. стрељали становништво јабланичког и топличког среза, ромски војници Илија Илић и Буксан Стругопрутић кренули су ка непријатељској војсци, док је трубач Гвозденог пука Рустем Сејдић (носилац Албанске споменице, прадеда трубача Фејата Сејдића) зашао међу бугарске редове и одсвирао за српску војску сигнал за на„пад” а за бугарску „повлачење”. Искусни музикант претходно се кришом прикрао бугарском рову и „скинуо” шта свира бугарски трубач. Сву тројицу одликовали су регент Александар Карађорђевић и француски командант Франше д’ Епере – наводи Ацковић, и помиње да је због ромског учешћа у рату на српској страни у Београду касније подигнут обелиск с натписом ”У сећање на ромске жртве које су умрле или убијене током рата 1914?918”.

Према његовим речима, за време рата и пре њега, донети су бројни законски акти који су ромско становништво ниподаштавали и потцењивали, као онај из 1912. у Француској или 1916. у Хрватској. Ромима је забрањивано кретање, бављење музиком и продаја коња, што су била њихова основна занимања, а на свака 24 сата морали су да се јављају у полицију. Таквих закона, каже наш саговорник, у Србији није било.

– На изложби је анализиран живот Рома у Србији, Хрватској, Румунији, Бугарској, Француској, Немачкој и Русији. За време рата француске власти су прогнале Роме у логоре сматрајући их сумњивим и непожељним. Роми су се у британске војне снаге јављали и као добровољци. Помињу се као добри коњаници, коњички инструктори, ковачи и поткивачи унутар британске војске где је било и ромских пилота. У Русији су после Октобарске револуције отворене школе на ромском, покренути њихови листови, штампане књиге. Цигански хорови забављали су у то доба руско племство, а међу најпознатијим био је хор Лебедевих. Те хорове су слушали и стари и млади, волео их је и Распућин – прича Ацковић. Он подсећа да је између два рата у Београду 1927. формирана прва српско-циганска задруга за узајамно помагање у болести и смрти, 1935. покренут лист на ромском језику ”Глас Рома”, а 1938. и омладинско ромско удружење.

Карађорђева звезда за Ахмеда Адемовића

Ром Ахмед Адемовић из Лесковца био је војни трубач. У Кумановској бици 24. октобра 1912, вођеној за време Првог балканског рата, обукао је кафтан и ставио фес мртвог турског војника, ушуњао се у позадину турске војске и одсвирао њихове трубне знаке за одступницу. Збуњена војска, која је била у силовитом налету, почела је да се повлачи. Опет неопажен, зашао је потом међу српске трупе и одсвирао сигнал за јуриш. Српска војска је том приликом нанела Турцима пораз. За овај подвиг одликован је Карађорђевом звездом с мачевима, а његов домишљати чин изучаван је касније на француским и руским војним академијама ‒ каже Драгољуб Ацковић. Адемовић је умро 1965, врло сиромашан у 92. години. Немци су у Другом светском рату стрељали његова два сина Реџу и Раму.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

stojan misić
Romi su stojički uz Srbe podnosili svu golgotu 90 tih.Naročito su se istakli u borbama u Metohiji 99te. Bili su rame uz rame sa svim borcima.Krasi ih lukavost i domisljatost. Naravno i jezik. Poznat je slucaj dvojice radio vezista koji čangrljaju na lokalnom dijalektu tako da nato prevodioci slusaju radio romale iz čibutkovice.
Jovan
Cestitam organizatorima izlozbe uz napomenu da su ucesca Roma u svim srpskim oslobodilackim ratovima tvrdo precutana kao i broj Roma narodnih heroja i nosilaca spomenice. Odatle se moze videti da su pripadnici romskog naroda uvek bili lojalni drzavi Srbiji u kojoj su rodjeni i u kojoj zive i sada. Ne zaboravite da Romi, drevni izbeglicki narod iz severozapadne Indije nisu nikada u svojoj istoriji bili inicijatori niti jednog jedinog rata, vec su nastojali da ih prezive. Imajte to u vidu, zamolio bih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.