За Кину моравски канал је изводљив и исплатив

Пекинг је спреман да пружи подршку разматрању реализације пројекта изградње канала Дунав – Морава – Вардар –Егејско море, уз сагласност и сарадњу Београда, Скопља и Атине, поручили су високи кинески државни званичници с којима се ових дана срео Томислав Николић, председник Националног савета за координацију сарадње с Русијом и Кином. Да су Кинези заинтересовани за спајање Дунава и Егејског мора није новост, јер је њихова компанија „Чајна Геџуба корпорејшн” 2013. године урадила студију која је показала да је изградња канала и изводљива и исплатива. И политичари у ове три државе су се позитивно изјашњавали о идеји старој 114 година, коју је у време свог председничког мандата ревитализовао Томислав Николић.

Последњи пут је о томе говорио председник Македоније Ђорђе Иванов. Он је крајем децембра прошле године позвао владу у Скопљу да оснује тим експерата и почне да ради са српским и грчким званичницима на реализацији тог пројекта. Према његовим речима, нема боље мере изградње поверења у региону од изградње балканског канала Дунав–Морава–Вардар.

„Тај канал ће заувек променити наш регион и побољшати живот наших грађана. Подржавам ту идеју и већ сам о томе разговарао са српским председником (Александром Вучићем) и грчким премијером (Алексисом Ципрасом)”, рекао је Иванов, обраћајући се посланицима у Собрању и позвао своју владу да ради са српским и грчким званичницима на реализацији овог пројекта.

После разговора с домаћинима у Београду у јануару прошле године, Ципрас је рекао: „Одлучили смо да наставимо своје значајне и велике идеје визионарског карактера.” Како не би било забуне, одмах је објаснио да не мисли само на брзу пругу до Солуна већ и на идеју повезивања Београда са Солуном речним путем.

Стручњаци, међутим, немају јединствен став као политичари. Део њих сматра да је реч о мегаломанском и неисплативом пројекту који би донео више штете него користи. Али, има и оних који мисле да би он донео велику добробит, како за становништво настањено у областима где би пролазио, тако и за читаве државе. Чињеница је и да је идеја о изградњи тог канала зачета још почетком 20. века, урађено је мноштво пројеката, али нико до данас није успео да реализује ове замисли.

Како је својевремено објаснио професор Ненад Милеуснић, члан Одбора за економске науке САНУ, први пројекат изградње канала јавности предочен је још давне 1904. године. Израдио га је професор Универзитета у Београду Никола Стаменковић. Објашњавајући зашто би канал био користан, Милеуснић је рекао да би се његовом изградњом скратио пут бродовима од Београда до Солуна и то за читавих 1.260 километара. А колико је то економски исплативо указују подаци по којима је речни саобраћај више него двоструко јефтинији од друмског.

„Остварио би се не само јефтин и ефикасан транспорт људи и робе, него би се новим системом електрана који би се ту градио обезбедила знатна производња електричне енергије. Акумулацијом воде становништво би се снабдело питком водом која недостаје, а омогућило би се и наводњавање пољопривредног земљишта. Затим би се извела заштита земљишта од поплава и трајно регулисали токови нивоа воде Велике, Јужне, Западне Мораве, Пчиње и Вардара. Развио би се бањски туризам, изградила пристаништа у приобалним градовима”, објаснио је Милеуснић.

Међутим, извршни директор Института „Јарослав Чарни” Марина Бабић каже да постоје делови овог воденог тока од Дунава до Егејског мора, попут Сталаћке и Грделичке клисуре, на којима је тешко замислити изградњу канала на шта је указано и кинеским експертима који су радили студију 2013. године.

„У сливу Јужне Мораве постоји недостатак воде, тамо има проблема и с водоснабдевањем становништва. Када је 1970. рађена студија планиране су акумулације које је требало да служе само за обезбеђење воде за овај пловни пут, јер сваки пут кад се брод преводи преко преводнице постоји одређени губитак воде. Биле су предвиђене три акумулације, а чини ми се да су две од њих морале да буду на територији Косова. Сада би требало видети где би могло да се нађе место за неку нову акумулацију”, објашњава Марина Бабић за „Политику”.

Највећи проблем би, како каже, ипак представљале клисуре, поготово Грделичка, где се већ гради ауто-пут. Постоје и паралелни регионални и локални путеви. „Не могу да замислим да ту може да прође и пловни пут, али Кинези су успели да ураде и теже ствари”, каже наша саговорница.

И поред ових сугестија, Кинези су у својој студији, између осталог, закључили да је „пројекат изградње моравског канала кроз Србију изводљив и исплатив” и да има позитиван утицај „с обзиром на то да повезује западну и средњу Европу с Егејским морем и смањује трошкове транспорта, побољшава мобилност, безбедност и квалитет живота, повећава количину обновљиве енергије у систему, доноси економску корист и позитивно утиче на оптимизацију енергетске структуре у Србији”.

Такође, сматрају Кинези, изградња канала допринела би стабилнијем снабдевању пијаћом водом, заштити од поплава, а све би то „позитивно утицало на развој индустрије и привреде и на запошљавање људи, чиме се повећава животни стандард у том делу Србије”. Међутим, поједини македонски грађевинци тврде да би, уколико би се кренуло у изградњу канала Морава–Вардар–Егеј, биле потопљене велике пољопривредне површине у Македонији и најмање три насеља. Према неким прелиминарним проценама које су дали Кинези, вредност пројекта била би око 12 милијарди евра, а изградња би могла да се заврши за пет до седам година.