Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У октобру нова уредба о нацио­нал­ним пен­зија­ма

Конкурс за кан­дидате највероват­није сле­деће године, поручују из Ми­нистарства кул­туре
Адам Црнобрња, Тамара Огњевић и Владимир Недељковић (фото А. Васиљевић)

Уред­ба ко­ја пре­ци­зи­ра усло­ве и на­чин до­де­ле при­зна­ња умет­ни­ци­ма за вр­хун­ски до­при­нос на­шој кул­ту­ри би­ће до­не­та у ок­то­бру ове го­ди­не, а но­ви кон­курс за до­де­лу при­зна­ња нај­ве­ро­ват­ни­је ће би­ти рас­пи­сан сле­де­ће го­ди­не, из­ја­вио је Вла­ди­мир Не­дељ­ко­вић, са­вет­ник у Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре, на ју­че­ра­шњем окру­глом сто­лу у За­во­ду за про­у­ча­ва­ње кул­тур­ног раз­вит­ка. У овој уста­но­ви ју­че су струч­ња­ци из ра­зних обла­сти кул­ту­ре раз­го­ва­ра­ли о кри­те­ри­ју­ми­ма до­де­ле на­ци­о­нал­них при­зна­ња. 

Пр­ва уред­ба, под­се­ти­мо, до­не­та је 2006. го­ди­не и но­си­ла је на­зив Уред­ба о на­ци­о­нал­ним пен­зи­ја­ма. По­чет­на иде­ја би­ла је да се нов­ча­ни из­но­си до­де­љу­ју са­мо­стал­ним умет­ни­ци­ма ко­ји­ма др­жа­ва упла­ћу­је до­при­но­се на нај­ни­жу осно­ви­цу, да би ка­сни­је на­зив био про­ме­њен у при­зна­ња за вр­хун­ски до­при­нос кул­ту­ри. До са­да је ово при­зна­ње до­би­ло 503 умет­ни­ка. Тре­нут­но га при­ма 322 умет­ни­ка, бу­ду­ћи да је је­дан број до­бит­ни­ка у ме­ђу­вре­ме­ну пре­ми­нуо. Го­ди­не 2011. у уред­бу је уне­та но­ви­на да за при­зна­ња мо­гу да кон­ку­ри­шу и струч­ња­ци у кул­ту­ри, а ве­ћа по­др­шка да­та је и на­ци­о­нал­ним ма­њи­на­ма. До­де­ла при­зна­ња об­у­ста­вље­на је 2013. по од­лу­ци ми­ни­стра Ива­на Та­сов­ца. 

Ју­че је за­кљу­че­но да су при­зна­ња по­треб­на, а пред­ло­же­но је да их не тре­ба ве­зи­ва­ти за од­ла­зак умет­ни­ка у пен­зи­ју. Фи­лип Бо­јић, аси­стент на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, под­се­тио је да се у Ру­си­ји при­зна­ња не до­де­љу­ју са­мо умет­ни­ци­ма у пен­зи­ји, већ и оним мла­ђи­ма као под­сти­цај за да­љи рад. На­гла­сио је и да је у Цр­ној Го­ри при­зна­ње пост­хум­но до­де­ље­но по­ро­ди­ци пре­ми­ну­лог сли­ка­ра Да­де Ђу­ри­ћа.

Код нас то ни­је слу­чај јер из­нос при­зна­ња не мо­же да се на­сле­ди. Ка­да је пре­ми­нуо пе­сник Сло­бо­дан Па­ви­ће­вић, ко­ји се на­шао на спи­ску до­бит­ни­ка овог при­зна­ња, на ње­го­во ме­сто је иза­бран дру­ги пе­сник. На­ве­ден је и при­мер Ша­ба­на Бај­ра­мо­ви­ћа (1936–2008), ко­јег је ма­га­зин Тајм иза­брао за јед­ног од де­сет нај­ве­ћих блуз пе­ва­ча на све­ту, а ко­ји ни­је мо­гао да кон­ку­ри­ше за ово при­зна­ње, јер ни­је оства­рио пра­во на ста­ро­сну пен­зи­ју, што је је­дан од усло­ва кон­кур­са.

Адам Цр­но­бр­ња из Срп­ског ар­хе­о­ло­шког дру­штва го­во­рио је о про­мо­ци­ји ових при­зна­ња.

– Ка­да спор­ти­сти до­би­ју на­ци­о­нал­на при­зна­ња то са­зна­мо из днев­ни­ка, а ка­да до­би­ју умет­ни­ци, не чу­је­мо име­на свих до­бит­ни­ка. При­зна­ња се до­де­љу­ју и струч­ња­ци­ма у кул­ту­ри, али тре­ба пре­ци­зи­ра­ти да ли је реч о њи­хо­вом на­уч­ном или ис­тра­жи­вач­ком ра­ду. На­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад пот­па­да под Ми­ни­стар­ство про­све­те. Кри­те­ри­ју­ми за умет­ни­ке и за струч­ња­ке у кул­ту­ри за­то не мо­гу да бу­ду исти. Та­ко­ђе, са­мо­стал­ним умет­ни­ци­ма др­жа­ва упла­ћу­је до­при­но­се, а за струч­ња­ке у кул­ту­ри не упла­ћу­је. Мо­же ли то да се про­ме­ни? Не­ма­ју сви струч­ња­ци у кул­ту­ри сре­ћу да бу­ду за­по­сле­ни у ин­сти­ту­ци­ја­ма – ре­као је Цр­но­бр­ња. 

У са­да­шњој уред­би сто­ји да до­бит­ник, из­ме­ђу оста­лог, тре­ба да бу­де но­си­лац „ре­пу­блич­ке на­гра­де за по­се­бан до­при­нос раз­во­ју кул­ту­ре”, па је Та­ма­ра Ог­ње­вић из На­ци­о­нал­ног ко­ми­те­та Ме­ђу­на­род­ног са­ве­та му­зе­ја (ИКОМ) Ср­би­ја пи­та­ла ко­је је то нај­ве­ће др­жав­но при­зна­ње. Она је пре­дло­жи­ла мо­гућ­ност да умет­ни­ци или струч­ња­ци у кул­ту­ри мо­гу са­ми да кон­ку­ри­шу за при­зна­ње, за­то што ни­су сви чла­но­ви удру­же­ња, а зна се да су удру­же­ња до са­да пред­ла­га­ла кан­ди­да­те. Ука­за­ла је и на то да не по­сто­је на­гра­де за жи­вот­но де­ло у по­је­ди­ним обла­сти­ма из ко­је до­ла­зе струч­ња­ци у кул­ту­ри. У том сми­слу је и Је­ле­на Мар­ко­вић из На­род­не би­бли­о­те­ке пи­та­ла шта би био вр­хун­ски до­при­нос кул­ту­ри из обла­сти би­бли­о­те­кар­ства, ре­кав­ши до­ду­ше да у тој обла­сти по­сто­је од­ре­ђе­не на­гра­де...

Ли­ди­ја Хам из На­род­ног му­зе­ја пред­ло­жи­ла је да се го­ди­шње огра­ни­чи број до­бит­ни­ка, чи­ме се чу­ва диг­ни­тет при­зна­ња, а Вла­ди­мир Не­дељ­ко­вић из Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре је ис­та­као да се број умет­ни­ка од­ре­ђу­је пре­ма сред­стви­ма ко­ја се те го­ди­не одо­бре из бу­џе­та РС. 

С об­зи­ром да ни­је реч о пен­зи­ји, јав­но­сти је не­ја­сно за­што су ова при­зна­ња под­ле­гла сма­ње­њу од 10 од­сто, у скла­ду са по­ли­ти­ком штед­ње ко­ју спро­во­ди Вла­да Ср­би­је, као у слу­ча­ју ста­ро­сних пен­зи­ја; док спорт­ска „на­ци­о­нал­на пен­зи­ја”, ка­ко је ре­че­но, ни­је под­ле­гла том сма­ње­њу. Јед­но од пи­та­ња од­но­си­ло се и на то да ли ака­де­ми­ци, ко­ји при­ма­ју ме­сеч­ну апа­на­жу, тре­ба да при­ма­ју и на­ци­о­нал­ну пен­зи­ју. Тре­нут­но умет­ни­ци ко­ји су до­би­ли ово при­зна­ње при­ма­ју ме­сеч­ни не­то из­нос од 45.000 ди­на­ра.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
"Процењује се да у Србији тренутно око 250.000 људи са 65 и више година не прима пензију. Највећи број њих су жене. Приватни послодавци прибегавају пријављивању радника на најнижу основицу или им плаћају на руке и без пријаве Фонду ПИО”, истиче Надежда Сатарић, из Удружења грађана „Снага пријатељства Амити”. Политика , среда, 24.01.2018. Не бих вас дaље зaдржавao.
Radovan
Uporno se kriju i uporno se ne pominju visine nacionalnih penzija sportistima. Njihove su penzije duplo veće nego umetničke i ništa im nije zakinuto kao što je zakinuto umetnicima. Šta ostaje iza njih: kafići, kafane, ovaj ili onaj biznis i život van Srbije. Ako ukinete umetnicima nacionalne penzije ukinite ih i sportistima. Dakle Srbi su za uravnilovke sem ako nije reč o totemizmu
Sasa Trajkovic
Ako pod demokratijom i pluarizmom podrazumevate da svaki anonimus koji se i podpisuje pseudonimom može imati mišljenje ili stav o nac. penzijema ali i o našim umetnicima koji su svojim radom ali i konkretnim rezultatima na polju umetnosti promovisali ne samo sebe već i zemlju u kojoj su započeli svoje um. karijere onda je to poruka svakome ko ima odgovarajuću kvalifikaciju i umetničku reputaciju u svetu da svoju " penziju " stekne recimo u Francuskoj kao građani Francuske a da ga pritom ne svojataju kao " našeg " umetnika. Setili smo se mi u Pupina i Nikole Tesle a da pritom ova zemlje i ovo društvo recimo ukine nac. penziju sličnim velikanima.
Нена Сошонова
Укинути их, заслужнима за културу Србије поделити медаље и ордене, а социјалним случајевима дати месечну помоћ у висини просечне пензије у Србији(25.000.-дин). То исто урадити и са спортистима који су донели медаље Србији...
Nenad
Nacionalne penzije pod hitno ukinuti,uspesni ljudi tokom zivota treba da sebe obezbede a drzava treba da im da orden ili povelju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.