Америчка прича о „Несаници” Милене Барили
На „Изложби 31 жене”, одржаној од 5. до 31. јануара 1943. у њујоршкој галерији „Art of This Century”, чији је оснивач Пеги Гугенхајм, учествовала је и Милена Павловић Барили. Њена слика, како стоји на плакату изложбе, носи назив „Insomnia” (Несаница), а настала је 1942. године. Нажалост, не зна се где је слика сада, а не постоји ни њена фотографија. Милена ју је сигурно фотографисала, јер је то радила са сваком својом сликом, али се она лако могла негде загубити.
Ове податке, који до сада нису познати нашој средини, износи Иван Делач, англиста и преводилац из Београда који се након превођења трилогије о Милени Барили, чији је уредник Зорица Стабловић Булајић, у издању куће „Хеспериа еду”, пре неколико година заинтересовао за даље истраживање живота и рада наше сликарке. Делач је преводио књиге за САНУ и Народни музеј, а сада пише сценарио, на енглеском језику, за филм о Милени Барили (Пожаревац, 1909 – Њујорк, 1945).
Истражујући галерије које су постојале четрдесетих година 20. века, у време када је Милена живела у Њујорку, Иван Делач наилази на податак о „Изложби 31 жене”. Ступа у контакт са британском историчарком уметности Су Гилберт која је објавила блог о свакој од учесница изложбе. Она му је послала листу изложених дела, а исти списак Делач је пронашао и у једном документарцу о Пеги Гугенхајм. Потврду о Миленином учешћу на овој изложби нашао је и у раду Кет Бакли, историчарке уметности из Балтимора, а податак стоји и на Википедији на енглеском језику.
Делач контактира Галерију „Милена Павловић Барили” у Пожаревцу и од кустоса Виолете Томић сазнаје да у својој документацији они немају ову информацију.
– „Несаница” је поново приказана на комеморативној изложби у Америчко-британском уметничком центру у Њујорку од 3. до 15. маја 1948. Миленино учешће на „Изложби 31 жене” није досад било познато можда и стога што је она истовремено са овом колективном изложбом имала своју самосталну изложбу у Југословенском потпорном друштву у Њујорку. Исте године у мају самостално је излагала и у вашингтонској галерији „Коркоран”. Те две самосталне изложбе засениле су ову групну – каже Иван Делач.
Пеги Гугенхајм је, како објашњава, у својој збирци имала свега неколико уметница, те је вероватно зато једну изложбу посветила женама.
– Учеснице изложбе, уз Милену, биле су Пегина сестра Хејзел Макинли и Пегина кћи Пегин Вeјл, као и: Ен Харви, Луиз Невелсон, Барбара Рајс, Хеда Стерн, Соња Секула, Мерод Гевара..., затим жене уметника с којима је Пеги сарађивала: Жаклин Ламба (Бретонова друга жена), Софи Тојбер (жена Ханса Арпа), Ксенија Кејџ (жена композитора Џона Кејџа), Фрида Кало (жена Дијега Ривере) – наводи Делач.
Пеги Гугенхајм (1898–1979), била је изданак једне од најбогатијих њујоршких породица, братаница Соломона Гугенхајма, оснивача Фондације и Музеја Гугенхајм у Њујорку. После година проведених у Европи између 1926. и 1941, вратила се у Њујорк с колекцијом у којој су и радови Пикаса, Далија, Клеа, Мироа. Из Париза је отишла само неколико дана пре доласка Немаца. С њеном породицом побегао је и немачки дадаиста и надреалиста Макс Ернст, Пегин будући трећи муж. Годину дана касније Гугенхајмова је платила и бродске карте до Америке за родоначелника надреализма Андреа Бретона, Марсела Дишана и многе друге уметнике.
– Њена галерија „Art of This Century” окупљала је авангардисте. Изградио ју је Аустријанац Фредерик Кизлер као амбијент с конкавним зидовима. Слике су биле без рамова, привидно су лебделе у простору и посетиоци су их окретали како желе. Под је био тиркизан, а зидови и таваница обојени у црно. Светло се повремено палило и гасило без неког очигледног повода, а са скривеног магнетофона чуло се клопарање брзог воза, што је Кизлер објашњавао тиме да светло пулсира као крвоток. Био је ту и точак налик на кормило кроз које се видело 14 Дишанових минијатура у покрету. Циљ је био да галерија осебујношћу шокира, да буде различита од свих других у граду. За Гугенхајмову је било важно да се око дела створи фама која ће далеко одјекнути – прича наш саговорник.
Сасвим је могуће, додаје, да су се Милена Барили и Пеги Гугенхајм познавале, пошто су се кретале у истим круговима у Паризу.
– Зна се да је Милена у Паризу пријатељевала са Леонор Фини, учесницом „Изложбе 31 жене”, а која је још 1936. имала самосталну изложбу у галерији Џулијена Левија. Леви је, уз Пјера Матиса, сина Анрија Матиса, био главни промотор авангардних европских уметника у Америци. Код Левија је и Милена одржала своју прву америчку изложбу 1940. године – каже Делач.
Одјек „Изложбе 31 жене”, како додаје, углавном је био негативан. Време за жене – уметнике још није било сазрело. У већини критика ове поставке преовлађује иронија.
– Од учесница „Изложбе 31 жене” само је неколико њих, попут Леонор Фини, Фриде Кало, Леоноре Карингтон и Доротеје Танинг, постигло значајнији успех у свету ликовне уметности. Остале су се окренуле другим уметностима или пале у заборав. У јуну и јулу 1945. Пеги Гугенхајм је организовала још једну искључиво женску изложбу, названу једноставно „Жене”, на којој су излагале 53 уметнице, укључујући и неколико њих са прве изложбе. Милена, нажалост, тада није међу живима – каже Иван Делач.
Подели ову вест




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.