Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Усамљени сениори добили своје министарство

Велика Британија решава проблем изолованости с којом се тамо суочава свака десета особа, док се у Србији о томе за сада и не размишља
Уса­мље­ност је пла­не­тар­ни про­блем (Фото Р. Крстинић)

Са­мо­ћа ста­ри­јих у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји то­ли­ко је ве­ли­ки про­блем да су вре­ме­шни гра­ђа­ни ове острв­ске зе­мље не­дав­но до­би­ли сво­је ми­ни­стар­ство. Те­ре­за Меј, бри­тан­ска пре­ми­јер­ка, име­но­ва­ла је пр­вог ми­ни­стра за уса­мље­ност ка­ко би се на­ста­вио рад уби­је­не ла­бу­ри­стич­ке за­ступ­ни­це Џо Кокс и ре­шио про­блем изо­ло­ва­но­сти с ко­јом се су­о­ча­ва го­то­во сва­ка де­се­та осо­ба у тој зе­мљи.

Об­зна­ње­но је да ће ову функ­ци­ју, уз већ по­сто­је­ћи по­сао, оба­вља­ти Треј­си Кро­уч, та­мо­шња ми­ни­стар­ка спор­та, на­сле­ђа и ту­ри­зма. 

Кро­у­чо­ва ће, ка­ко је на­ја­вље­но, има­ти за­да­так да осми­сли стра­те­ги­ју за ре­ша­ва­ње овог про­бле­ма за ко­ји на­уч­ни­ци твр­де да је по­ве­зан са де­мен­ци­јом, ра­ним мор­та­ли­те­том и ви­со­ким крв­ним при­ти­ском.

Пре­ма не­дав­но об­ја­вље­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, ви­ше од де­вет ми­ли­о­на љу­ди се увек или че­сто осе­ћа уса­мље­но, око 200.000 ста­ри­јих љу­ди ви­ше од ме­сец да­на ни­је раз­го­ва­ра­ло са при­ја­те­љем или ро­ђа­ком, али и чак 85 од­сто мла­дих осо­ба са ин­ва­ли­ди­те­том, од 18 до 34 го­ди­на ста­ро­сти, кон­ста­ту­је изо­ло­ва­ност.

– За пре­ви­ше љу­ди је уса­мље­ност ту­жна ре­ал­ност са­вре­ме­ног жи­во­та. Же­лим да се су­о­чи­мо са овим иза­зо­вом на­шег дру­штва – ре­кла је Ме­је­ва.

По­да­ци по­ка­зу­ју и да ве­ћи­на Бри­та­на­ца ста­ри­јих од 75 го­ди­на жи­ви са­ма, док ле­ка­ри у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји сва­ког да­на при­ме из­ме­ђу јед­ног и пет па­ци­је­на­та ко­ји тра­же по­моћ, јер су уса­мље­ни, упо­зо­ра­ва­ју мре­же ко­је се ба­ви ре­ша­ва­њем овог про­бле­ма. 

Ко­ми­си­ју за раз­ма­тра­ње тог не­ми­лог про­бле­ма осно­ва­ла је упра­во Џо Кокс и то не­по­сред­но пре не­го што је уби­је­на, по­звав­ши из­вр­шну власт да име­ну­је ми­ни­стра ко­ји би се ба­вио овом те­мом. Џо Кокс је, под­се­ти­мо, уби­је­на пре две го­ди­не и то на­сред ули­це у Бир­ста­лу, у свом окру­гу на се­ве­ру Ен­гле­ске. Пар­ла­мен­тар­ну за­ступ­ни­цу усмр­тио је но­жем и пи­што­љем То­мас Ме­ир, чо­век ко­ји се за­ла­гао за ет­нич­ки чи­сту Бри­та­ни­ју.

Да је уса­мље­ност пла­не­тар­ни про­блем без об­зи­ра на то ка­кав је стан­дард жи­вље­ња, ни­во обра­зо­ва­ња, по­ро­дич­ни ста­тус или пол, под­се­ћа со­ци­о­лог Рад­ми­ла Уро­ше­вић.

– То је про­блем свих ге­не­ра­ци­ја. Ста­ри­ји су са­мо не­ка­ко не­моћ­ни­ји и оста­вље­ни­ји у од­но­су на мла­ђе, јер це­ло­куп­ни си­стем дру­га­чи­је функ­ци­о­ни­ше за при­пад­ни­ке раз­ли­чи­тих ге­не­ра­ци­ја – ка­же Уро­ше­ви­ће­ва.

У Удру­же­њу „Сна­га при­ја­тељ­ства – Ами­ти” под­се­ћа­ју да је на­ша зе­мља за­пра­во зе­мља ста­ри­јих, јер го­то­во сва­ка пе­та осо­ба у Ср­би­ји има ви­ше од 65 го­ди­на. Све је ве­ћи број љу­ди ко­ји жи­ве са­ми и осе­ћа­ју се уса­мље­но, а има и оних ко­је ти­ште та­ква осе­ћа­ња а жи­ве у за­јед­нич­ком до­ма­ћин­ству, са мла­ђим чла­но­ви­ма по­ро­ди­це. 

– Без об­зи­ра на све то, не ве­ру­јем да би си­ту­а­ци­ју по­пра­ви­ло име­но­ва­њем ми­ни­стра за уса­мље­ност, јер ми смо ипак си­ро­ма­шна зе­мља, а већ има­мо и пре­ви­ше ми­ни­ста­ра за број ста­нов­ни­ка у зе­мљи. 

По­сто­ји мно­го то­га што мо­же­мо да ура­ди­мо и у окви­ру са­да­шње струк­ту­ре вла­сти – уве­ра­ва На­де­жда Са­та­рић, из „Ами­ти­ја”.

Ка­ко он­да ре­ши­ти про­блем уса­мље­но­сти ов­да­шњих се­ни­о­ра? 

Са­та­ри­ће­ва сма­тра да је по­треб­но ство­ри­ти бо­ље прет­по­став­ке за са­мо­ор­га­ни­зо­ва­ње ста­ри­јих у гру­пе за по­моћ и са­мо­по­моћ, за њи­хов во­лон­тер­ски ан­га­жман, где би љу­ди са 60 и 70 го­ди­на, ко­ји су здра­ви­ји, во­лон­тер­ски по­ма­га­ли и оби­ла­зи­ли сво­је вр­шња­ке или још ста­ри­је ко­ји жи­ве са­ми и не­ма­ју по­ро­ди­цу. 

– Тре­ба­ло би ра­ди­ти и на ус­по­ста­вља­њу ве­ће ме­ђу­ге­не­ра­циј­ске со­ли­дар­но­сти, ка­ко би де­ца има­ла од­нос по­што­ва­ња и ува­жа­ва­ња пре­ма ста­ри­ји­ма. Мо­же­мо се по­за­ба­ви­ти и укла­ња­њем ар­хи­тек­тон­ских ба­ри­је­ра да би ста­ри­ји, по­себ­но они у ур­ба­ним сре­ди­на­ма и у со­ли­те­ри­ма, мо­гли да иза­ђу из ста­на и уче­ству­ју у жи­во­ту ло­кал­не за­јед­ни­це. Ре­ци­мо, на Но­вом Бе­о­гра­ду, пре­ма на­шем нај­но­ви­јем ис­тра­жи­ва­њу, 17 од­сто љу­ди из ста­рач­ких до­ма­ћин­ста­ва не из­ла­зи из ста­на у ви­ше­спрат­ни­ци ка­да се лифт по­ква­ри. Сре­ли смо и љу­де ко­ји по че­ти­ри-пет го­ди­на ни­су иза­шли из ста­на, јер ко­ри­сте ин­ва­лид­ска ко­ли­ца – при­се­ћа се Са­та­ри­ће­ва и до­да­је да је по­треб­но ра­ди­ти и на еду­ка­ци­ји са­мих ста­ри­јих, на на­чин да им се по­диг­не свест о зна­ча­ју ин­ди­ви­ду­ал­не бор­бе про­тив уса­мље­но­сти. За­то тре­ба про­мо­ви­са­ти ак­тив­но ста­ре­ње, јер уса­мље­ност де­фи­ни­тив­но, на­уч­ни­ци ка­жу, до­при­но­си со­ци­јал­ној изо­ла­ци­ји, а она има ути­цај на ри­зик од пре­ра­не смр­ти, као и мно­гих фи­зич­ких обо­ље­ња. 

– Ово мо­гу ра­ди­ти и здрав­стве­не слу­жбе. То ра­ди­мо и ми, ак­ти­ви­сти ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва – по­ру­чу­је На­де­жда Са­та­рић.

Скрај­ну­ти и у соп­стве­ној ку­ћи

Пре­ма По­пи­су ста­нов­ни­штва из 2011, од укуп­ног бро­ја до­ма­ћин­ства у Ср­би­ји ста­рач­ка чи­не 17,5 од­сто. Да­нас је тај број си­гур­но и знат­но ве­ћи, али за­сад ни­су ура­ђе­не про­це­не. Баш због то­га тре­ба има­ти у ви­ду да по­сто­је си­ту­а­ци­је и ка­да ста­ри­ји жи­ве у за­јед­нич­ком до­ма­ћин­ству са мла­ђи­ма, али се ипак осе­ћа­ју пра­зно и не­ис­пу­ње­но, емо­ци­о­нал­но уса­мље­но, јер са њи­ма цео дан ни­ко од мла­ђих чла­но­ва до­ма­ћин­ства не про­го­во­ри ни реч. 

Они су скрај­ну­ти, под­се­ћа На­де­жда Са­та­рић, чак и у соп­стве­ној ку­ћи, док је си­ту­а­ци­ја озбиљ­ни­ја код оних са 75 или 80 и ви­ше го­ди­на, јер они углав­ном оста­ну и без су­пру­жни­ка, по­мру им и при­ја­те­љи, ком­ши­је се од­се­ле...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

gile
Nasi jos uvek ne razmisljaju o tome,ali dobro znaju kako da oduzmu od penzija. Vidi se briga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.