среда, 19.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.02.2018. у 08:55 Маријана Авакумовић

Колико кошта коришћење природног добра

Нови закон о накнадама за коришћење јавног добра, обједињује све дажбине на једном месту и прописује како и колико се наплаћује коришћење јавног добра
Термални извор у Прибојској бањи (Фото Д. Јевремовић)

Привредници тренутно плаћају око 500 различитих накнада. Према неким рачуницама само 20 највећих непореских намета, међу којима су парафискалне дажбине али и оправдане накнаде и таксе – привреду коштају око 75 милијарди динара годишње. Ако се то зна јасно је због чега је ММФ инсистирао да прошле године буде усвојен закон о накнадама за коришћење јавних добара. Министар финансија је недавно обећао да ће то бити учињено до краја 2018. Закон који на једном месту пописује и прописује шта се све сматра јавним добром, како и колико се његово коришћење наплаћује, већ је написан и тренутно се налази на јавној расправи.

Овај закон је обухватио неке постојеће, али уводи и нове накнаде, како би држава истовремено заштитила своја добра. Суштина је да су сада на једном месту систематизовани сви трошкови, који су се до сада налазили у 13 закона.

Ту је, на пример, накнада за коришћење термалне и минералне воде, као и лековитог блата. Предложен је износ од 50 динара по кубику. Законом о бањама прописано је да корисник такозваног природног лековитог фактора у бањи плаћа накнаду за његово коришћење, али висина наведене накнаде није утврђена на основу тог закона. Предвиђено је и да се за сваки произведени литар флаширане минералне воде плати 1,21 динар.

Накнада за коришћење свих врста угља и уљних шкриљаца, као до сада, износи три одсто, а нафте и гаса – седам одсто. Топионице за све врсте метала плаћају пет одсто нето прихода, а предвиђене су и накнаде за оне који производњу завршавају пре топионице.

 Коришћење јавне површине, у пословне и друге сврхе, требало би да кошта 180 динара дневно, по квадрату. Од плаћања накнаде изузето је заузеће ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности.

У закон је укључена и накнада за промену намене пољопривредног земљишта, која је већ прописана Законом о пољопривредном земљишту. Овим законом предложено је да основица за утврђивање накнаде буде једнака основици за порез на имовину за то земљиште у претходној години, а висина накнаде се утврђује на 50 одсто основице.

Прописана је и накнада у случају промене намене шума. Предложено је смањење висине накнаде са десетоструке на петоструку вредност основице. У случају да се шума преименује због изградње објеката који су проглашени актом владе као објекти од националног значаја, предложена је висина троструке вредности основице.

– Потреба да се накнаде за коришћење јавних добара уреде једним законом произилази и из чињенице да накнаде, које се плаћају за непосредно коришћење одређеног јавног добра, по својој природи представљају непореске приходе. Тиме се даје допринос правној сигурности и уједно обезбеђује транспарентност у вођењу фискалне политике – наведено је у образложењу Министарства финансија.

Душан Вујовић, министар финансија, недавно је изјавио да ће овим законом бити обједињено више од 500 накнада, а поједине ће бити укинуте или поједностављене, јер се показало да је компликована шема наплате накнада проблематичан део нашег пословног окружења који оптерећује фирме.

Небојша Атанацковић, из Уније послодаваца, каже да су општине до сада биле прилично маштовите у измишљању намета за привреду, наводећи пример фирме из Суботице којој се наплаћује излазак на саобраћајницу.

Он очекује да Закон о накнадама уреди ту значајну област, која је потпуно неуређена, и наводи да се, на пример, именица вода налази у назову седам различитих накнада.

Атанацковић истиче да је у појединим општинама, као и у Београду, велика разлика у цени кубика воде за грађане у односу на привреду, што значи да они за исту услугу плаћају различите износе.

– Међу тим силним дажбинама скрива се скоро 250 парафискалних намета, за које грађани и привреда не добијају одговарајућу противуслугу, или она не вреди колико и износ који је плаћен. Зато је потребно потпуно их укинути или изменити односно редефинисати њихову висину – сматра Атанацковић.

Још 57 накнада

Нацртом закона о накнадама за коришћење јавних добара предвиђено је укупно 57 врста накнада, шест мање него раније, које су сврстане у 14 група, рекао је јуче министар финансија Душан Вујовић. „Израда Нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара била је неопходна како бисмо раздвојили административне таксе и накнаде, а Министарство финансија се потрудило да све буде јасно и транспарентно и да електронским регистром уведемо ред”, навео је Вујовић на округлом столу у Привредној комори Србије у оквиру јавне расправе о Нацрту тог закона.

Министарство финансија је, према његовим речима, у 14 група груписало накнаде, да би се на крају дошло до неких 57 врста накнада. Укупан износ накнада данас износи око 65 милијарди динара, односно око 1,5 посто БДП-а, што, како наводи, нису велика средства, али су значајни приходи за локалне самоуправе и за кориснике тих средстава.

У процесу припреме овог закона је, на нивоу врста накнада, брисано шест накнада, јер се сажимају са неким другим или је процењено да нису неопходне, објаснио је министар.

Коментари3
f285b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рраша Поповић
Добро је што је "Политика" покренула питање надокнаде коришћења природних добара у држави Србији.То су Закони о РЕНТАМА.Без намере о (само)хвалисању,добро познајем ову тематику.Деценијама у поменутој држави постоје Закони о Рудној ренти,(Нафтној),Шумској ренти,Земљишној ренти и бројним др.рентама,посебно оним о водама (изворима питке минералне нпр.).Проблем је у непоштовању Закона ове врсте од стране државе.Ево примера :Само Буџет Реп.Србије због тога што НИС (који је продат јефтино и приватизован) губи годишње десетине мил.евра,зато што тај исти НИС не уплаћује ренту по Закону,а паре одлазе у прив.џепове.Законом је утврђено да део ренте припада и лок.самоуправама или АП Војводини. Држава је пасивни посматрач због неодговорности.Само наплатом ренте,Србија би могла да обезбеди паре за путеве,уместо што се задужује кредитима.
Marko
Prijateljima se nekad nesto i pokloni jer je jeftinije da platimo tako podrsku nego da nas drugi opet skroz opljackaju, privatizuju ili bombarduju. Sa te strane nikokme ne treba biti zao za desetine milione evra jer od tajkuna i zapadnih kredita i otete zemlje gde vise na KiM ne ubiramo rudnu rentu. Zasto s eniko ne pita o rudnoj renti koju gubimo na KiM? Po Ustavu to je nase i pitanja javna su dozvoljena.
nikola andric
Kakvu pravnu teoriju ima Srbija kad ni najvazniji pravni pojmovi nisu medjusobno razgraniceni? Izrazi ''imovina'', ''svojina'' i ''dobro'' se upotrebljavaju kao da ''isto'' naznacavaju. Pravnici su fiksirani na ''znacenje pojmova'' bez shavatanja da raspravljaju o jeziku a ne stvarnosti. Ali naznaceno u stvarnosti te iskazi o toj stvarnosti treba da budu misaona vodilja njihove aktivnosti. Zakoni se pisu (opstim) recenicama sudska praksa se ist tako izrazava recenicama odnosno iskazima. Iskazi su to sto moze biti istinito ili neistinito ne ''pojmovi''. Svojina je predmet stvarnog prava. To ce reci u njemu se koreliraju ''lica'' (fizicka i pravna) sa odredjenim stvarima. Obligacioni odnosi nisu ''beztelesne stvari'' nego relacije izmedju clanova obligacionog odnosa. Pravna lica su pravna konstrukcija sa imenom sedista , zastupnicima (direkcijom) te se ne mogu tumaciti kao ''beztelesne stvari''. Imovina je skup (kompozicija) u stvarnosti mogucih ''sastojaka od vrednosti''

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља