Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сеоба „Сеобе Срба”

Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор у Сремским Карловцима чине то и због слике Паје Јовановића која се тамо одавно не налази, а чију је прву верзију цензурисао патријарх Георгије Бранковић
Му­зеј Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве (Фо­тографије Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић)
Про­сто­ри­ја где је не­кад би­ла из­ложе­на сли­ка Па­је Јо­ва­но­ви­ћа

У не­ка­да­шњој све­ча­ној тр­пе­за­ри­ји Па­три­јар­шиј­ског дво­ра, а да­нас јед­ној од про­сто­ри­ја ри­зни­це Му­зе­ја СПЦ у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, мо­ну­мен­тал­на сли­ка Па­је Јо­ва­но­ви­ћа „Се­о­ба Ср­ба” пре­кри­ва­ла је чи­тав ју­жни зид. Мно­ги ту­ри­сти ко­ји до­ла­зе у Па­три­јар­шиј­ски двор, чи­не то и због сли­ке ко­ја се та­мо одав­но не на­ла­зи! 

Сли­ка је има­ла уз­бу­дљи­ву суд­би­ну, баш као и њен на­ру­чи­лац, ства­ра­лац и ли­ко­ви на њој. Мо­ну­мен­тал­но де­ло „Се­о­ба Ср­ба” до­жи­ве­ло је цен­зу­ру па­три­јар­ха Ге­ор­ги­ја Бран­ко­ви­ћа, а по­том још не­ко­ли­ко вер­зи­ја и се­о­ба. 

Пре­крет­ни­ца у ства­ра­ла­штву Па­је Јо­ва­но­ви­ћа и ула­зак у но­ву, исто­риј­ску и по мно­ги­ма ње­го­ву нај­зна­чај­ни­ју фа­зу, озна­чи­ла је упра­во 1895. го­ди­на, ка­да је до­био две зна­чај­не по­руџ­би­не за Ми­ле­ни­јум­ску из­ло­жбу, ко­ја је тре­ба­ло да се одр­жи у Бу­дим­пе­шти на­ред­не го­ди­не.

Са­бор­ски од­бор у Срем­ским Кар­лов­ци­ма с па­три­јар­хом Ге­ор­ги­јем Бран­ко­ви­ћем на че­лу на­ру­чио му је гран­ди­о­зну исто­риј­ску ком­по­зи­ци­ју „Се­о­ба Ср­ба под па­три­јар­хом Ар­се­ни­јем Тре­ћим Чар­но­је­ви­ћем”, док је од вр­шач­ког Му­ни­ци­пи­ја при­мио по­руџ­би­ну за сли­ку „Вр­шач­ки трип­ти­хон”. 

Сти­ца­јем по­ли­тич­ких, а не умет­нич­ких окол­но­сти, са­мо се дру­га сли­ка на­шла на ве­ли­кој пе­штан­ској из­ло­жби. На­и­ме, Ге­ор­ги­је Бран­ко­вић ни­ка­ко ни­је био за­до­во­љан умет­ни­ко­вим ви­ђе­њем Ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба. Па­три­јарх је од Јо­ва­но­ви­ћа за­тра­жио да за по­тре­бе пред­ста­вља­ња Ср­би­је у Бу­дим­пе­шти на­сли­ка де­ло ко­је ће по­ка­за­ти да су Ср­би до­шли на тло Аустро­у­гар­ске мо­нар­хи­је, не у збе­гу, већ као ор­га­ни­зо­ва­на вој­на це­ли­на. И то на по­зив са­мог ца­ра. 

– С об­зи­ром на по­ли­тич­ку по­ру­ку ко­ју је по­гла­вар Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је же­лео да упу­ти јав­но­сти Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је, Па­ја Јо­ва­но­вић је био су­о­чен са из­у­зет­но те­шким и де­ли­кат­ним за­дат­ком. Сли­ка је алу­ди­ра­ла на др­жав­но-прав­ни по­ло­жај Ср­ба у Аустро­у­гар­ској мо­нар­хи­ји и пра­во на на­ци­о­нал­ну ин­ди­ви­ду­ал­ност – ка­же Дар­ко Па­ри­по­вић, ку­стос ри­зни­це Му­зе­ја СПЦ у Кар­лов­ци­ма. 

Мо­ну­мен­тал­на ком­по­зи­ци­ја тре­ба­ло је да пред­ста­вља вр­хун­ску тач­ку срп­ског исто­риј­ског сли­кар­ства у де­вет­на­е­стом ве­ку. Те­ма је иза­бра­на по узо­ру на исто­риј­ску ком­по­зи­ци­ју Ми­ха­ља Мун­ка­чи­ја „Ар­пад осни­ва ма­ђар­ску др­жа­ву”, на­сли­ка­ну за угар­ски пар­ла­мент 1893. го­ди­не. 

На про­стра­ном плат­ну пред­ста­вљен је умор­ни рат­нич­ки на­род ко­ји под вођ­ством ста­рог па­три­јар­ха, ко­ме је Јо­ва­но­вић дао лик па­три­јар­ха Ге­ор­ги­ја Бран­ко­ви­ћа, са су­ро­вог Ори­јен­та од­ла­зи у же­ље­ну, ци­ви­ли­зо­ва­ну Евро­пу. Ка­ко је Ми­лош Цр­њан­ски за­пи­сао, „у обе­ћа­ну зе­мљу ме­да и мле­ка”. 

Ни па­три­јарх ни слав­ни сли­кар, ме­ђу­тим, ни­су мо­гли ни да прет­по­ста­ве да ће сли­ка до­жи­ве­ти суд­би­ну ју­на­ка на њој. 

Пр­во­бит­на вер­зи­ја сли­ке, до­вр­ше­на 1896. го­ди­не, при­ка­зу­је се­о­бу Ср­ба из 1690. го­ди­не, кад је на­род под при­ти­ском Ту­ра­ка кре­нуо у збег са Ко­со­ва, и то баш она­ко ка­ко ју је умет­ник ви­део и нај­пре за­ми­слио. На јед­ној стра­ни на­сли­ка­ног плат­на су па­три­јарх, вој­ни­ци, ко­ња­ни­ци, док на де­сној стра­ни ком­по­зи­ци­је хо­да­ју умор­ни на­род, ов­це, сто­ка… 

Та, де­сна стра­на сли­ке, ни­ка­ко се ни­је до­па­ла на­ру­чи­о­цу, па је Јо­ва­но­вић на­сли­као дру­гу вер­зи­ју ве­ћих ди­мен­зи­ја, овог пу­та без на­ро­да и ова­ца. 

Та­ко је же­ну с де­те­том у на­руч­ју за­ме­нио рат­ник на ко­њу. Ста­до ова­ца за­ме­ње­но је вој­ни­ци­ма пе­ша­ци­ма, а епи­ско­пу Иса­и­ји Ђа­ко­ви­ћу, ко­ји сто­ји по­ред па­три­јар­ха Чар­но­је­ви­ћа Тре­ћег, у ру­ке је ста­вљен сви­так са злат­ним цар­ским пе­ча­том Ле­о­пол­да Пр­вог, ко­јим се срп­ском на­ро­ду у ца­ре­ви­ни га­ран­ту­ју при­ви­ле­ги­је. 

Пре­пра­вља­ју­ћи сво­је „Се­о­бе”, Јо­ва­но­вић не успе­ва да на вре­ме за­вр­ши рад за ве­ли­ку из­ло­жбу. Две вер­зи­је при­че пра­те да­ље лу­та­ње плат­на, а ве­зу­ју се за по­че­так Дру­гог свет­ског ра­та. Пре­ма јед­ној, уста­ше су пре­пра­вље­ну Па­ји­ну сли­ку ко­ја се на­ла­зи­ла у Па­три­јар­шиј­ском дво­ру у Срем­ским Кар­лов­ци­ма и пре­кри­ва­ла цео ју­жни зид све­ча­не тр­пе­за­ри­је на 24 ква­драт­на ме­тра, исе­кли из ра­ма и ба­ци­ли је у по­друм. 

Пре­ма дру­гој вер­зи­ји, плат­но од­ла­зи у За­греб, не­по­зна­то је ка­ко и на ко­ли­ко ду­го, а по­том би­ва вра­ће­но ку­ћи – на зид тр­пе­за­ри­је кар­ло­вач­ке па­три­јар­ши­је. 

Ка­ко год би­ло, чу­ве­но плат­но кра­си са­лу бе­о­град­ске па­три­јар­ши­је, у ко­јој за­се­да Си­нод Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.