субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све је мање шума у равници

С бескрајног пространства узораних поља без иједног дрвета или жбуна ветар лако односи плодне слојеве
(Фото А. Васиљевић)

Ди­вљи зе­че­ви пр­ви су пла­ти­ли да­нак не­бри­зи о зе­мљи­шту у Бач­кој. Лов­ци ка­жу да је ових уша­тих ство­ре­ња све ма­ње, чак да су по­пу­ла­ци­ја пред не­ста­ја­њем, јер не­ма гу­сти­ша у ко­јем би се са­кри­ва­ли и раз­мно­жа­ва­ли, а ни зе­ле­ни­ша да се хра­не. Ста­ни­шта ди­вља­чи ла­га­но се гу­бе, а по­љо­при­вред­ни­ци са­мо што ни­су уз­о­ра­ли ас­фалт­не пу­те­ве, јер сна­жни ве­тро­ви у рав­ни­ци раз­но­се по­вр­шин­ски слој зе­мље отва­ра­ју­ћи ста­ро пи­та­ње – ку­да не­ста­ју ве­тро­за­штит­ни по­ја­се­ви, ре­ми­зе и др­во­ре­ди ши­ром Ср­би­је. Не са­мо ту, већ и да­ље, ши­ром Ср­би­је.

– У Скуп­шти­ни Ср­би­је на ску­пу о за­шти­ти од еро­зи­је ве­тром још пре три го­ди­не струч­ња­ци су ин­си­сти­ра­ли да се хит­но поч­не по­ди­за­ње ве­тро­за­штит­них по­ја­се­ва да ве­тар не би и да­ље угро­жа­вао хи­ља­де хек­та­ра ора­ни­ца, ка­на­ла и аку­му­ла­ци­ја, а зи­ми и са­о­бра­ћај­ни­це сме­то­ви­ма сне­га – ис­ти­че др Са­ра Лу­кић, до­цент са Шу­мар­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, до­да­ју­ћи да су еро­зи­је иза­зва­не ве­тром еви­дент­не, по­го­то­ву у рав­ни­чар­ским под­руч­ји­ма, у ко­је спа­да­ју огро­ман део Вој­во­ди­не, Ма­чва, По­са­ви­на, По­ду­на­вље, По­мо­ра­вље и Не­го­тин­ска ни­зи­ја.

Од­но­ше­ње по­вр­шин­ског сло­ја зе­мљи­шта иза­зи­ва знат­но сма­ње­ње при­но­са. У нај­фи­ни­јим по­вр­шин­ским сло­је­ви­ма ко­ји су из­ло­же­ни еол­ској еро­зи­ји на­ла­зи се нај­ви­ше ху­му­са, уз знат­не ко­ли­чи­не азо­та, фос­фо­ра и ка­ли­ју­ма, као и ми­кро­е­ле­ме­на­та. При­том је плод­но зе­мљи­ште прак­тич­но нео­б­но­вљив при­род­ни ре­сурс, јер се из­у­зет­но спо­ро об­на­вља – да би до­сти­гао де­бљи­ну од са­мо два и по сан­ти­ме­тра по­треб­но је од 150 до 500 го­ди­на!

– Пре­ма јед­ној од ме­ђу­на­род­них ка­те­го­ри­за­ци­ја гу­би­та­ка зе­мљи­шта у про­це­си­ма еол­ске еро­зи­је, од мо­гу­ће че­ти­ри, Вој­во­ди­на спа­да у дру­гу ка­те­го­ри­ју та­ко­зва­них уз­не­ми­ре­них зе­мљи­шта (оп­сег гу­бит­ка зе­мљи­шта из­но­си од 0,9 до две то­не по хек­та­ру го­ди­шње), а у пр­вој су угро­же­ни­ја. Код нас је од 0,9 до 1,4 то­не на те­ри­то­ри­ја­ма оп­шти­на у ко­ји­ма је по­шу­мље­ност ма­ња од је­дан од­сто, углав­ном у ис­точ­ном Ба­на­ту и цен­трал­ној Бач­кој – на­во­ди др Лу­кић.

Ис­тра­жи­ва­ња Шу­мар­ског фа­кул­те­та, ра­ђе­на у бли­зи­ни Та­ван­ку­та на се­ве­ру Ср­би­је, по­ка­за­ла су да је на бра­ње­ном про­сто­ру, са за­штит­ним шум­ским по­ја­сом, еро­зи­ја би­ла до 20 пу­та ма­ња не­го на су­сед­ном ло­ка­ли­те­ту ко­ји ни­је имао та­кву за­шти­ту. Ве­тро­за­штит­ни по­ја­се­ви ко­ри­сни су и за очу­ва­ње аутох­то­не фло­ре и фа­у­не, до­бра су за­шти­та од бу­ке, шти­те ва­здух од за­га­ђе­ња и убла­жа­ва­ју ефек­те кли­мат­ских про­ме­на. То ва­жи под усло­вом да је ши­ри­на по­ја­са, од­но­сно број ре­до­ва за­са­ђе­ног ра­сти­ња ви­ши од два – до два га сма­тра­мо др­во­ре­дом. Ко­је ће се вр­сте др­ве­ћа ода­бра­ти за­ви­си од усло­ва сре­ди­не, на­жа­лост и сла­бе по­ну­де ра­сад­ни­ка, у ко­ји­ма се углав­ном уз­га­ја­ју де­ко­ра­тив­не вр­сте за ко­ји­ма по­сто­ји по­тра­жња на тр­жи­шту. 

И док јед­ни апе­лу­ју и са­де по­ја­се­ве и ре­ми­зе (што зна­чи и ста­ни­шта ди­вља­чи), на дру­гој стра­ни је по­ра­жа­ва­ју­ћа сли­ка. У по­след­њих де­се­так го­ди­на по­кра­де­но је и по­се­че­но ско­ро 10.000 хек­та­ра шум­ских ре­ми­за ко­је су по­ди­гле ло­вач­ке ор­га­ни­за­ци­је. Има при­ме­ра крај­ње ба­ха­тог и про­тив­за­ко­ни­тог уни­шта­ва­ња ве­тро­за­штит­них по­ја­се­ва, као што је био слу­чај у око­ли­ни Па­ли­ћа. 

– Вој­во­ди­ни не­до­ста­је и шу­ма и по­ја­се­ва. Има­мо по­да­так из 1981. го­ди­не, ка­да је по­шу­мље­ност из­но­си­ла 6,37 од­сто, а да­нас је 6,5, што го­во­ри да у ме­ђу­вре­ме­ну ни­је би­ло знат­ни­јих по­ве­ћа­ња. Да би­смо се при­бли­жи­ли стан­дар­ди­ма раз­ви­је­них зе­ма­ља у Евро­пи шу­мо­ви­тост тре­ба да се по­диг­не на 14,32 од­сто – на­по­ми­ње са­го­вор­ни­ца и при­ме­ћу­је да у зе­мља­ма ЕУ углав­ном по­сто­је за­кон­ска до­ку­мен­та ко­ја оба­ве­зу­ју и на по­ди­за­ње еко­ло­шких ко­ри­до­ра ко­ји слу­же за по­ве­зи­ва­ње за­шти­ће­них ста­ни­шта и шу­ма, по­себ­но та­мо где је ин­тен­зив­на по­љо­при­вре­да. Не­ке од зе­ма­ља Скан­ди­на­ви­је, као и Че­шка, до­не­ле су за­кон ко­ји оба­ве­зу­је на по­ди­за­ње и одр­жа­ва­ње ве­тро­за­штит­них по­ја­се­ва.

Коментари1
78a2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moma
Pa kada sve to znamo zasto nista ne preduzimamo? Slavonija je bogata sumom. Zasto ne bi I Vojvodina bila?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља