Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све је мање шума у равници

С бескрајног пространства узораних поља без иједног дрвета или жбуна ветар лако односи плодне слојеве
(Фото А. Васиљевић)

Ди­вљи зе­че­ви пр­ви су пла­ти­ли да­нак не­бри­зи о зе­мљи­шту у Бач­кој. Лов­ци ка­жу да је ових уша­тих ство­ре­ња све ма­ње, чак да су по­пу­ла­ци­ја пред не­ста­ја­њем, јер не­ма гу­сти­ша у ко­јем би се са­кри­ва­ли и раз­мно­жа­ва­ли, а ни зе­ле­ни­ша да се хра­не. Ста­ни­шта ди­вља­чи ла­га­но се гу­бе, а по­љо­при­вред­ни­ци са­мо што ни­су уз­о­ра­ли ас­фалт­не пу­те­ве, јер сна­жни ве­тро­ви у рав­ни­ци раз­но­се по­вр­шин­ски слој зе­мље отва­ра­ју­ћи ста­ро пи­та­ње – ку­да не­ста­ју ве­тро­за­штит­ни по­ја­се­ви, ре­ми­зе и др­во­ре­ди ши­ром Ср­би­је. Не са­мо ту, већ и да­ље, ши­ром Ср­би­је.

– У Скуп­шти­ни Ср­би­је на ску­пу о за­шти­ти од еро­зи­је ве­тром још пре три го­ди­не струч­ња­ци су ин­си­сти­ра­ли да се хит­но поч­не по­ди­за­ње ве­тро­за­штит­них по­ја­се­ва да ве­тар не би и да­ље угро­жа­вао хи­ља­де хек­та­ра ора­ни­ца, ка­на­ла и аку­му­ла­ци­ја, а зи­ми и са­о­бра­ћај­ни­це сме­то­ви­ма сне­га – ис­ти­че др Са­ра Лу­кић, до­цент са Шу­мар­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, до­да­ју­ћи да су еро­зи­је иза­зва­не ве­тром еви­дент­не, по­го­то­ву у рав­ни­чар­ским под­руч­ји­ма, у ко­је спа­да­ју огро­ман део Вој­во­ди­не, Ма­чва, По­са­ви­на, По­ду­на­вље, По­мо­ра­вље и Не­го­тин­ска ни­зи­ја.

Од­но­ше­ње по­вр­шин­ског сло­ја зе­мљи­шта иза­зи­ва знат­но сма­ње­ње при­но­са. У нај­фи­ни­јим по­вр­шин­ским сло­је­ви­ма ко­ји су из­ло­же­ни еол­ској еро­зи­ји на­ла­зи се нај­ви­ше ху­му­са, уз знат­не ко­ли­чи­не азо­та, фос­фо­ра и ка­ли­ју­ма, као и ми­кро­е­ле­ме­на­та. При­том је плод­но зе­мљи­ште прак­тич­но нео­б­но­вљив при­род­ни ре­сурс, јер се из­у­зет­но спо­ро об­на­вља – да би до­сти­гао де­бљи­ну од са­мо два и по сан­ти­ме­тра по­треб­но је од 150 до 500 го­ди­на!

– Пре­ма јед­ној од ме­ђу­на­род­них ка­те­го­ри­за­ци­ја гу­би­та­ка зе­мљи­шта у про­це­си­ма еол­ске еро­зи­је, од мо­гу­ће че­ти­ри, Вој­во­ди­на спа­да у дру­гу ка­те­го­ри­ју та­ко­зва­них уз­не­ми­ре­них зе­мљи­шта (оп­сег гу­бит­ка зе­мљи­шта из­но­си од 0,9 до две то­не по хек­та­ру го­ди­шње), а у пр­вој су угро­же­ни­ја. Код нас је од 0,9 до 1,4 то­не на те­ри­то­ри­ја­ма оп­шти­на у ко­ји­ма је по­шу­мље­ност ма­ња од је­дан од­сто, углав­ном у ис­точ­ном Ба­на­ту и цен­трал­ној Бач­кој – на­во­ди др Лу­кић.

Ис­тра­жи­ва­ња Шу­мар­ског фа­кул­те­та, ра­ђе­на у бли­зи­ни Та­ван­ку­та на се­ве­ру Ср­би­је, по­ка­за­ла су да је на бра­ње­ном про­сто­ру, са за­штит­ним шум­ским по­ја­сом, еро­зи­ја би­ла до 20 пу­та ма­ња не­го на су­сед­ном ло­ка­ли­те­ту ко­ји ни­је имао та­кву за­шти­ту. Ве­тро­за­штит­ни по­ја­се­ви ко­ри­сни су и за очу­ва­ње аутох­то­не фло­ре и фа­у­не, до­бра су за­шти­та од бу­ке, шти­те ва­здух од за­га­ђе­ња и убла­жа­ва­ју ефек­те кли­мат­ских про­ме­на. То ва­жи под усло­вом да је ши­ри­на по­ја­са, од­но­сно број ре­до­ва за­са­ђе­ног ра­сти­ња ви­ши од два – до два га сма­тра­мо др­во­ре­дом. Ко­је ће се вр­сте др­ве­ћа ода­бра­ти за­ви­си од усло­ва сре­ди­не, на­жа­лост и сла­бе по­ну­де ра­сад­ни­ка, у ко­ји­ма се углав­ном уз­га­ја­ју де­ко­ра­тив­не вр­сте за ко­ји­ма по­сто­ји по­тра­жња на тр­жи­шту. 

И док јед­ни апе­лу­ју и са­де по­ја­се­ве и ре­ми­зе (што зна­чи и ста­ни­шта ди­вља­чи), на дру­гој стра­ни је по­ра­жа­ва­ју­ћа сли­ка. У по­след­њих де­се­так го­ди­на по­кра­де­но је и по­се­че­но ско­ро 10.000 хек­та­ра шум­ских ре­ми­за ко­је су по­ди­гле ло­вач­ке ор­га­ни­за­ци­је. Има при­ме­ра крај­ње ба­ха­тог и про­тив­за­ко­ни­тог уни­шта­ва­ња ве­тро­за­штит­них по­ја­се­ва, као што је био слу­чај у око­ли­ни Па­ли­ћа. 

– Вој­во­ди­ни не­до­ста­је и шу­ма и по­ја­се­ва. Има­мо по­да­так из 1981. го­ди­не, ка­да је по­шу­мље­ност из­но­си­ла 6,37 од­сто, а да­нас је 6,5, што го­во­ри да у ме­ђу­вре­ме­ну ни­је би­ло знат­ни­јих по­ве­ћа­ња. Да би­смо се при­бли­жи­ли стан­дар­ди­ма раз­ви­је­них зе­ма­ља у Евро­пи шу­мо­ви­тост тре­ба да се по­диг­не на 14,32 од­сто – на­по­ми­ње са­го­вор­ни­ца и при­ме­ћу­је да у зе­мља­ма ЕУ углав­ном по­сто­је за­кон­ска до­ку­мен­та ко­ја оба­ве­зу­ју и на по­ди­за­ње еко­ло­шких ко­ри­до­ра ко­ји слу­же за по­ве­зи­ва­ње за­шти­ће­них ста­ни­шта и шу­ма, по­себ­но та­мо где је ин­тен­зив­на по­љо­при­вре­да. Не­ке од зе­ма­ља Скан­ди­на­ви­је, као и Че­шка, до­не­ле су за­кон ко­ји оба­ве­зу­је на по­ди­за­ње и одр­жа­ва­ње ве­тро­за­штит­них по­ја­се­ва.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Moma
Pa kada sve to znamo zasto nista ne preduzimamo? Slavonija je bogata sumom. Zasto ne bi I Vojvodina bila?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.