Неједнакост води до социјалне искључености

​Становништво у нашој земљи спада међу најстарије, и то због ниског наталитета, фертилитета и миграција млађих. Статус старијег мушкарца и жене у Србији релативно је неповољан у поређењу са сениорима који живе на подручју ЕУ. Према подацима из 2016. када је и почела реализација пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа”, који се последње три године паралелно спроводи у пет држава (БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија, Србија), старији од 65 година чинили су 19 одсто од укупног становништва. Само 15 процената њих било је запослено. Родне разлике су приметне па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 процената. Истраживање је такође показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капацитете лечења и неге старијих у кућним условима. Добар пример унапређења здравствених услуга јесте увођење електронских рецепта. Важан аспект старења је и обезбеђивање финансијске сигурности у старости, показало је истраживање сачињено на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података. Надлежни су подвукли да су у обзир узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство старијих.

– Ово је шесто велико истраживање које Црвени крст Србије спроводи зарад унапређења положаја старијих у Србији, јер кроз прикупљање и анализу податка можемо јасно да сагледамо потребе и проблеме са којима се сусрећу и да на основу тога дефинишемо препоруке за побољшање њиховог статуса. Истраживање представља само део дугогодишњег залагања ЦКС да се побољша положај старијих, али и препозна њихов потенцијал, да се укључе у све сфере друштва – поручила је Весна Миленовић, генерални секретар ЦКС.

Старије особе чине шестину корисника социјалне заштите, а најчешћа услуга на коју се упућују јесте помоћ у кући. Због тога је, како је наведено у истраживању, потребно проширити спектар и капацитет услуга социјалне заштите.

Када је реч о економској партиципацији, истраживања су показала да је стопа запослености према полу већа код мушкараца старости од 65 до 74 године и износи 19,5 одсто, док је код припадница лепшег пола она 9,6 одсто.

– У 2016. осам одсто мушкараца и 17 процената жена није примало ниједну врсту пензије. Они су у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Код жена, пензије су биле ниже, а међу новим корисницима пензија, мушкарци су у просеку имали четири године радног стажа више него даме. Пензија, каква год да је, ипак штити од сиромаштва – поручила је проф. др Марија Бабовић и додала да кад се не би рачунала пензија и остали социјални трансфери, стопа ризика од сиромаштва износила би 82,3 одсто.

– За разлику од старијих од 75 година који живе у ЕУ, код којих је стопа ризика од сиромаштва 16,1 одсто, код нас за ту старосну категорију становништва она износи 23,4 процента – подсетила је проф. Бабовић.

Истраживањем је била обухваћена и материјала ускраћеност према полу. Тако, рецимо, жене у 31,7 одсто случајева нису имале новца за два пара обуће, док је тај постотак код јачег пола био нижи и износио 25,4.

Стефан Стефановић, из групе за развојну иницијативу Секонс, назначио је да су у односу на ЕУ стамбени услови у нашој земљи неадекватнији. Слично је и када је реч о њиховом погледу на здравље и здравствену заштиту.

– Листе чекања биле су један од разлог због којег старији од 65 нису посетили лекара. Таквих је у Србији било 2,5 одсто, док се на тај проблем осврнуло 1,2 процента сениора из ЕУ. У Србији је 4,21 одсто њих желело да сачека и види хоће ли се стање поправити, док је у ЕУ 0,6 процената њих желело да причека – појаснио је Стефановић.

На питање „Да ли сте у последња три месеца користили интернет, само 15 одсто сениора из Србије одговорило је потврдно, док је чак 49 процената старијих из ЕУ који користе мрежу. Удео старијег становништва које је користило услуге електронске управе преко интернета у Србији је четири процената, док је у земљама ЕУ чак седам пута већи. Кад је реч о становању, истраживање је потврдило да готово две трећине старијих особа живи без млађих укућана. Исто тако партиципација старијих у различитим организацијама цивилног друштва, од оних традиционалних, преко спортских до активистичких или хуманитарних, изразито је ниска, као и чланство у политичким странкама. Мушкарци су при томе двоструко чешће него жене учлањени у политичке партије. 

Пресудан приступ информацијама

Симптоми социјалне искључености старијих огледају се у неједнаком приступу ресурсима, неистоветном учествовање у друштву и неједнаким могућности, подсећа Наташа Тодоровић, координатор програма бриге о старима при Црвеном крсту Србије.

– За социјалну укљученост је на првом месту пресудан приступ информацијама, али она подразумева и достојанствено старење које је  у вези са финансијском сигурношћу у старости. Инклузија обухвата и могућност једнаког приступа старијих услугама социјалне и здравствене заштите, али и прилагођавања тржишта рада постојећим демографским трендовима и карактеристикама старијих особа. Подразумева и једнаку заштићеност старијих од било каквих облика дискриминације, злостављања и насиља, као и постојање једнаких могућности да учествују у културном и јавном животу друштва.