Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Гаспром” хоће већи удео у „Гастрансу”

Да ли ће доћи до евентуалног повећање руског капитала у бившој фирми „Јужни ток Србија” знаће се после 13. фебруара када борд директора о томе треба да одлучује
(Фото Гаспром)

Вест, коју су јуче пренели руски медији, да би „Гаспром” могао да повећа своје учешће у предузећу, које је прошле недеље променило име из „Јужни ток Србија” у „Гастранс”, тумачи се жељом руске стране да повећа удео капитала, а тиме и утицаја у овом предузећу, сазнаје „Политика” из извора упућених у руске гасне прилике.

Званичан захтев српској страни за повећање удела у овој мешовитој руско-српској фирми где „Гаспром” већ има већински удео – 51 одсто није достављен. Да ли ће бити, или не знаће се после 13. фебруара када би борд директора у Москви требало о томе да одлучује.

На питање да ли овај потез може да се тумачи и као намера „Гаспрома” да уколико буде донета коначна одлука о градњи друге цеви „Турског тока” ка Бугарској, Србији и Мађарској, Руси граде овај део гасовода преко наше земље (као у случају „Јужног тока”), исти извор каже да је све могуће, али у овом часу нема таквих назнака на руској страни.

У перспективи то може да се догоди, каже овај извор, али тек пошто Европска унија јасно каже да нема ништа против градње овог гасовода, којим би се руски гас доводио до јужне и југоисточне Европе, што до сада није учињено.

Оно што је сада на столу две стране, руске и српске, јесте проширење капацитета гасног складишта „Банатски Двор” са садашњих 450 милиона кубика гаса. Детаљи ће бити познати у марту, односно тада би требало да се зна да ли ће нови капацитет бити 750 милиона или милијарду кубика гаса.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, није јуче желео да спекулише шта значи намера „Гаспрома” да повећа учешће у „Гастрансу”.

– Док се Европа не ослободи притиска Вашингтона и схвати да ће остати без руског гаса, јер алтернативе нема, „Гаспром” се сигурно неће излетати, нити дозволити да му се понови сценарио „Јужног тока” – каже Вулетић.

Он подсећа да су мађарски медији саопштили да Москва, Будимпешта и Београд воде дискретне преговоре о обнављању изградње „Јужног тока”. Конкретно, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да су ове три земље обновиле преговоре. Може се претпоставити да је обнављање „Јужног тока” заиста везано за другу линију „Турског тока” којом ће гас кренути у југоисточну Европу. Само је питање колико Русија може да верује више било шта Бугарској с обзиром на то да је он због ње и пропао.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milena
Pa da, malo im 51%, sto znaci da imaju pravo odlucivanja, a bugari su im dali samo do 49% i tu se ne bune i ne smeju ni da zucnu - nama to cine iz "ljubavi", odnosno nase gluposti....rusi ti koji mogu da nas ucenjuju, kao ni EU - eh gde je petlja nasim vodjama; koliko god da nas bilo ko stiti, uvek moramo sami da stisnemo petlju i da kazemo - samo dotle ....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.