Многи би да шију у Србији

Наши текстилци и обућари све више облаче и обувају Европу. Према подацима Републичког завода за статистику, Српска модна индустрија у 2017. години извезла је робу за више од милијарду евра и остварила суфицит од 101,4 милиона. Више од 70 одсто својих производа наша модна индустрија пласира на тржиште Европске уније, а после пада у 2014, расте и извоз у Русију. Опоравак овог сектора почео је 2005. године, с почетком примене „Споразума о текстилу” којим је ЕУ омогућила нашој земљи бесцарински извоз. У последњих неколико година извоз српских текстилаца и обућара годишње се у просеку повећавао око 10 одсто.

Данас у Србији у приватизованим или новоизграђеним фабрикама производи и тридесетак страних компанија. Званична статистика је забележила да је производња текстила у 2017. повећана 15, одеће 3,5, а коже и предмета од коже 1,1 одсто. У прошлој години овде је почело с радом неколико великих страних произвођача, а у 2018. очекују се и нови, каже Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије.

– Крајем октобра 2017. италијанска фирма „Мирољо” купила је пиротски „Први мај”, који је био у стечају – подсећа наш саговорник. – Тамо већ ради око 300 људи, а посао ће добити још око седам стотина. У Сомбору је месец дана раније почео с радом произвођач трикотаже „Прети груп” из Бангладеша, који ће запослити око 1.300 радника. Турска „Ормо група” је у Лебану отворила фабрику предива „Лебантекс”, у којој је, за почетак, запослено више од 300 радника.

У последње две године највише улагања у ову грану стиже из Турске, Италије и Немачке. Турцима је одавде Европа ближа, а забринуо их је и прекид трговине са Русијом, која је била њихов велики купац. Арапско пролеће је донело политичку нестабилност, тако да су се Европљани окренули српским произвођачима одеће. Роба произведена у Србији може се извозити без царине у земље Европске уније, Русију, Белорусију, Казахстан, Турску, земље ЦЕФТА и ЕФТА. Реч је о тржишту од око 800 милиона потрошача.

Као што је недавно најављено, у Краљеву ће до краја ове године турска „Тај група” у изградњу фабрике текстила уложити 35 милиона евра и запослити 2.500 радника. „Калцедонија” ће проширити постојеће капацитете у Сомбору и Кули, а „Италтекс” у Новом Милошеву.

Средином прошле године Васиљевић је за наш лист прогнозирао повећање извоза ове гране у 2017. око 15 одсто. У то је био сигуран, јер су странци изградили нове погоне и запослили око 4.000 радника. Није погрешио: произвођачи текстила су лани повећали извоз 19, конфекционари 11, а обућари 15 процената.

Прошле године Васиљевић је најавио и разговор о улагању у Србији и са представницима чувене „Заре”. Да ли је њен власник Амансио Ортега, у 2016. по „Форбсу” најбогатији на свету, одустао од те намере?

– „Зара” није одустала од разговора о производњи у Србији. Одложили су долазак за пролеће ове године – каже Васиљевић. – Нови подстицај нашој модној индустрији очекује се и од сусрета произвођача и трговаца текстилом, одећом и обућом из Немачке у 2018. и 2019. години. Немачки партнери понудиће нашим произвођачима да их снабдевају готовим производима, да производе по њиховим нацртима, а да наше фирме обезбеђују материјал, или само да шију за њих.

Васиљевић истиче да доласком страних инвеститора расте тражња за радном снагом, што повећава број запослених, али истовремено расту и њихове зараде.

– У Војводини и око Београда сада се тешко долази до квалификованих шивача – указује наш саговорник. – Могло би се рећи да је дошло време да се послодавци отимају о текстилце, што је донедавно било незамисливо. У зависности од дела Србије, плата се креће од 350 до 500 евра. Тако канадска „Магна”, која у Оџацима производи пресвлаке за аутомобилска седишта, своје раднике плаћа од 45.000 до 6.000 динара, а „Фалке” у Лесковцу око 40.000. И домаће фирме повећавају плате радницима како не би отишли код конкуренције која више нуди.

Званична статистика је, међутим, известила да је просечна зарада запослених у овој индустрији у целој 2017. години била: 29.825 динара у производњи одевних предмета, 30.225 у производњи коже и предмета од коже и 34.523 динара у производњи текстила. На те износе плаћали су се порез и доприноси, а да ли је нешто исплаћивано и „на руке” – не зна се.

Како је потражња за модним кројачима све већа, прошлог септембра у 11 градова у Србији почело је такозвано дуално трогодишње школовање шивача. Теоретска знања стичу у школама, а она практична у погонима фабрика у Београду, Оџацима, Пријепољу, Сјеници, Ужицу, Нишу, Лесковцу, Чачку, Смедереву, Јагодини и Врању. Поменута „Магна” у Оџацима будућим шивачима плаћа превоз, топли оброк и око 6.000 динара за џепарац.