Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Многи би да шију у Србији

У прошлој години почело је с радом неколико великих страних фирми, а у 2018. очекују се и нове. – Лани извезено за више од милијарду евра, а суфицит премашио 100 милиона
Мањак радника повећава зараду (Фото Анђелко Васиљевић)

Наши текстилци и обућари све више облаче и обувају Европу. Према подацима Републичког завода за статистику, Српска модна индустрија у 2017. години извезла је робу за више од милијарду евра и остварила суфицит од 101,4 милиона. Више од 70 одсто својих производа наша модна индустрија пласира на тржиште Европске уније, а после пада у 2014, расте и извоз у Русију. Опоравак овог сектора почео је 2005. године, с почетком примене „Споразума о текстилу” којим је ЕУ омогућила нашој земљи бесцарински извоз. У последњих неколико година извоз српских текстилаца и обућара годишње се у просеку повећавао око 10 одсто.

Данас у Србији у приватизованим или новоизграђеним фабрикама производи и тридесетак страних компанија. Званична статистика је забележила да је производња текстила у 2017. повећана 15, одеће 3,5, а коже и предмета од коже 1,1 одсто. У прошлој години овде је почело с радом неколико великих страних произвођача, а у 2018. очекују се и нови, каже Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије.

– Крајем октобра 2017. италијанска фирма „Мирољо” купила је пиротски „Први мај”, који је био у стечају – подсећа наш саговорник. – Тамо већ ради око 300 људи, а посао ће добити још око седам стотина. У Сомбору је месец дана раније почео с радом произвођач трикотаже „Прети груп” из Бангладеша, који ће запослити око 1.300 радника. Турска „Ормо група” је у Лебану отворила фабрику предива „Лебантекс”, у којој је, за почетак, запослено више од 300 радника.

Милорад Васиљевић: „Сада се тешко долази до квалификованих шивача. Могло би се рећи да је дошло време да се послодавци отимају о текстилце, што је донедавно било незамисливо...“

У последње две године највише улагања у ову грану стиже из Турске, Италије и Немачке. Турцима је одавде Европа ближа, а забринуо их је и прекид трговине са Русијом, која је била њихов велики купац. Арапско пролеће је донело политичку нестабилност, тако да су се Европљани окренули српским произвођачима одеће. Роба произведена у Србији може се извозити без царине у земље Европске уније, Русију, Белорусију, Казахстан, Турску, земље ЦЕФТА и ЕФТА. Реч је о тржишту од око 800 милиона потрошача.

Као што је недавно најављено, у Краљеву ће до краја ове године турска „Тај група” у изградњу фабрике текстила уложити 35 милиона евра и запослити 2.500 радника. „Калцедонија” ће проширити постојеће капацитете у Сомбору и Кули, а „Италтекс” у Новом Милошеву.

Средином прошле године Васиљевић је за наш лист прогнозирао повећање извоза ове гране у 2017. око 15 одсто. У то је био сигуран, јер су странци изградили нове погоне и запослили око 4.000 радника. Није погрешио: произвођачи текстила су лани повећали извоз 19, конфекционари 11, а обућари 15 процената.

Прошле године Васиљевић је најавио и разговор о улагању у Србији и са представницима чувене „Заре”. Да ли је њен власник Амансио Ортега, у 2016. по „Форбсу” најбогатији на свету, одустао од те намере?

– „Зара” није одустала од разговора о производњи у Србији. Одложили су долазак за пролеће ове године – каже Васиљевић. – Нови подстицај нашој модној индустрији очекује се и од сусрета произвођача и трговаца текстилом, одећом и обућом из Немачке у 2018. и 2019. години. Немачки партнери понудиће нашим произвођачима да их снабдевају готовим производима, да производе по њиховим нацртима, а да наше фирме обезбеђују материјал, или само да шију за њих.

Васиљевић истиче да доласком страних инвеститора расте тражња за радном снагом, што повећава број запослених, али истовремено расту и њихове зараде.

– У Војводини и око Београда сада се тешко долази до квалификованих шивача – указује наш саговорник. – Могло би се рећи да је дошло време да се послодавци отимају о текстилце, што је донедавно било незамисливо. У зависности од дела Србије, плата се креће од 350 до 500 евра. Тако канадска „Магна”, која у Оџацима производи пресвлаке за аутомобилска седишта, своје раднике плаћа од 45.000 до 6.000 динара, а „Фалке” у Лесковцу око 40.000. И домаће фирме повећавају плате радницима како не би отишли код конкуренције која више нуди.

Званична статистика је, међутим, известила да је просечна зарада запослених у овој индустрији у целој 2017. години била: 29.825 динара у производњи одевних предмета, 30.225 у производњи коже и предмета од коже и 34.523 динара у производњи текстила. На те износе плаћали су се порез и доприноси, а да ли је нешто исплаћивано и „на руке” – не зна се.

Како је потражња за модним кројачима све већа, прошлог септембра у 11 градова у Србији почело је такозвано дуално трогодишње школовање шивача. Теоретска знања стичу у школама, а она практична у погонима фабрика у Београду, Оџацима, Пријепољу, Сјеници, Ужицу, Нишу, Лесковцу, Чачку, Смедереву, Јагодини и Врању. Поменута „Магна” у Оџацима будућим шивачима плаћа превоз, топли оброк и око 6.000 динара за џепарац.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko Miljkovic
Zasto nema demonstracija zasto narod ne trazi da vlada uvede zakone da radnik bude bolje zasticen. I da plata bude veca da se uvedu kolektivni ugovori itd. Mora covek da se bori za svoja prava tako je uvek bilo i tako ce uvek biti… ajd lupajte sad u serpe .
Nenad
Ljudi stvari stoje ovako . Srbi su sad ubedljivo najjeftinija radna snaga. Kinezi su vec u proseku najmajne duplo skuplji od nas za isti posao . Provereno pre par nedelja mi se kolega sa kojim sardjujem vratio iz Kine pa smo uporedjivali neka zanimanja i plate . Uglavnom svi sad lete kod nas jer ima vise razloga. Bagatelna cena radne snage, dobra hrana, klima, prelepe zene , provod a obaveze prema tim robovima nikakve . Celnici drzavni su u talu sa tim robovlasnicima i tu smo gde smo. Ti stranci nece doci u Srbiju radi nase koristi vec svoje. Uzgred dobro cemo im doci da odlazu raznorazni "otpad" koji tamo u EU nesmeju , da razvijaju razne prljave industrije . Em prljas Srbiju , em ti rade za dzaba pa gde ces bolje . Em si zasticen ko beli medved . Ukratko TRAZILI STE- DOBILI STE . Nemojte sada kukati necete patriotr na vlasti , hocete Evropejce i krimose . Pa sada uzivajte u bedi , robovanju i ponizavanju . Moze im se . Sistem moze pasti samo SILOM i opstim narodnim BUNTOM.
Чупа Ростов
ako srbi šiju za evropu i evropske firme onda i plate kao u zemljama odakle dolaze firme a ne srpski robovi
Jeremija
Da li bi da "šiju" ili "šivaju"?
Popić Milenko
Srpski tekstil je do 2000, dobrim dijelom zarađivao na tzv. lohn poslovima / njemački glagol lohnen, nagraditi/. Stranac je, dakle, slao metarijal sa nacrtima i modelima i, ponekad i uz nadzor svojih modelara, uz naknadu za rad, i tada jeftine radne snage, dobijao nazad gotov proizvod. Kuršumljiski "7. juli" npr. je u 1998. godini, /preživjevši sankcije, nakon ćega će g 2000. smaknuti ovdašnji "eksperti"/ šijući po nalogu i na materijalu njemačkog naručioca tešku konfekciju /kapute/ za Rusiju, zaradio nešto preko 1,000.000 njem.maraka, proširivši, iz zarade,! parionicu u vrijednosti od oko 250.000 maraka! Čemu ovi redovi ? Na to da upozore da je "srpska modna industrija", danas, lavovskim dijelom, industrija u rukama stranaca. Dojučerašnji naručioci postali su novi fabrikanti, a naručenim zakonodavstvom i vlasnici, još jeftinije, radne snage i privilegovanog statusa na ruskom tržištu. Dakle, nama statistika, njima zarada!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.