Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кратки водич кроз 46. Фест

О филмовима који нису за пропуштање: америчком „Три билборда...”, либанском „Увреда” и немачком „Ниоткуда”
Из ли­бан­ског фил­ма „Увре­да” (Фо­то 46. Фест)

Да је бе­о­град­ски Фест још увек нај­о­ми­ље­ни­ја и нај­по­се­ће­ни­ја филм­ска ма­ни­фе­ста­ци­ја у Ср­би­ји по­твр­ђу­ју и гу­жве пред тек отво­ре­ним бла­гај­на­ма, на ко­ји­ма се про­да­ју ком­пле­ти и по­је­ди­нач­не ула­зни­це за ово­го­ди­шње про­јек­ци­је 116 но­вих фил­мо­ва и 10 кла­си­ка.

Пре­ма тра­ди­ци­ји, нај­ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње вла­да за фил­мо­ве ко­ји ће се при­ка­зи­ва­ти у тер­ми­ну од 19 са­ти у ве­ли­кој дво­ра­ни Са­ва цен­тра. У том тер­ми­ну 23. фе­бру­а­ра при­ка­зу­је се и филм отва­ра­ња – „Три бил­бор­да из­ван Ебин­га у Ми­су­ри­ју” Мар­ти­на Мек­до­на­га, ви­ше­стру­ко но­ми­но­ва­ног за на­гра­де Оскар.

С осме­хом и гле­да­лач­ком сре­ћом го­во­ри­ло се о овом фил­му још то­ком 74. Ве­не­ци­јан­ског фе­сти­ва­ла где је имао свет­ску пре­ми­је­ру и где је за­по­че­ла ње­го­ва оска­ров­ска тр­ка. Овај хо­ли­вуд­ски филм бри­тан­ског сце­на­ри­сте и ре­ди­те­ља, али и оска­ров­ца („In Bru­ges”), от­кри­ва ње­го­ву „ин­фи­ци­ра­ност” Та­ран­ти­ном, Бе­ке­том и Ме­ме­том, али и бра­ћом Ко­ен. Јер, при­ча из „Три бил­бор­да...” и сам на­чин при­ча­ња при­че, као да су иза­шли из спи­са­тељ­ске ра­ди­о­ни­це тво­ра­ца култ­ног „Фар­га” на ко­ји на сим­па­ти­чан на­чин и под­се­ћа.

Мо­жда нај­ви­ше због то­га што је ње­го­ва глав­на ју­на­ки­ња Мил­дред, у ту­ма­че­њу из­вр­сне Френ­сис Мек­дор­манд, не­ка вр­ста ре­ин­кар­ни­ра­ног ли­ка по­ли­цај­ке Марџ ко­ји је Мег­дор­ман­до­ва сво­је­вре­ме­но та­ко сјај­но од­и­гра­ла у „Фар­гу”. 

Мек­до­на­гов филм је оку­пио све са­му оска­ров­ску глу­мач­ку ели­ту. Уз Дор­ман­до­ву ко­ја игра гру­бу, а очај­ну мај­ку си­ло­ва­не и уби­је­не ћер­ке, ту су и Ву­ди Хар­ле­сон као Ви­луг­би, шеф по­ли­циј­ске ста­ни­це у ома­ле­ном Ебин­гу у др­жа­ви Ми­су­ри и Сем Ро­квел као не­зре­ли по­ли­ца­јац и ве­ли­ки „ма­ма­рош” Дик­сон, ти­пич­ни бе­ли ра­си­ста што мр­зи и ге­је­ве. Та­ко­ђе тра­ди­ци­о­нал­но на Фе­сту, зна­ча­јан део па­жње усме­рен је упра­во на фил­мо­ве са осво­је­ним но­ми­на­ци­ја­ма за Оска­ра (до­де­ла 90. Оска­ра ове го­ди­не је од­мах по­сле Фе­ста). Су­ге­ри­шем гле­да­о­ци­ма да се не ве­зу­ју са­мо за аме­рич­ке но­ми­но­ва­не фил­мо­ве. Но­ми­но­ва­ни за Оска­ра (у ка­те­го­ри­ји нај­бо­љег стра­ног фил­ма) су и је­дан не­мач­ки и је­дан ли­бан­ски филм. Оба­ве­зно за­ви­ри­те и у Глав­ни так­ми­чар­ски про­грам јер се ту при­ка­зу­је и је­дан од нај­бо­љих фил­мо­ва на ово­го­ди­шњем Фе­сту – филм „Увре­да” (The In­sult) ли­бан­ског сце­на­ри­сте и ре­ди­те­ља Зи­ја­да Ду­е­и­ри­ја. 

Зи­јад Ду­е­и­ри је те­мељ­но и де­ли­кат­но у свом фил­му по­ста­вио пи­та­ње опро­ста ме­ђу љу­ди­ма, за­ро­нив­ши ду­бо­ко, до нај­сит­ни­јих по­ра, у ор­га­ни­зам зе­мље из­ра­ња­ва­не гра­ђан­ским ра­том Ли­ба­на, гра­да Беј­ру­та, у ко­јем и да­нас не­пре­ста­но вар­ни­чи ме­ђу ли­бан­ским хри­шћа­ни­ма и па­ле­стин­ским му­сли­ма­ни­ма. То ка­ко је Ду­е­и­ри ис­при­чао при­чу о јед­ној на­из­глед бес­по­треб­ној сва­ђи из­ме­ђу мла­дог ли­бан­ског хри­шћа­ни­на, жи­вот­ним про­бле­ми­ма и бу­ду­ћим очин­ством оп­те­ре­ће­ног То­ни­ја и скром­ног и вред­ног гра­ђе­ви­на­ра Ја­се­ра, па­ле­стин­ског из­бе­гли­це, трај­ног ста­нов­ни­ка беј­рут­ског из­бе­глич­ког кам­па у ср­цу гра­да, и на­чин на ко­ји је чи­тав до­га­ђај до­вео до ап­сур­да, оста­ће ве­о­ма ду­го упам­ће­но. У екс­клу­зив­ном ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” Ду­е­и­ри је то­ком Ве­не­ци­јан­ског фе­сти­ва­ла по­твр­дио да се ње­гов глав­ни по­кре­тач­ки мо­тив за на­ста­нак овог моћ­ног фил­ма мо­же про­на­ћи у ре­чи­ма „из­ви­ни“ и „жао ми је“, ко­је су нај­ску­пље ре­чи на Бли­ском ис­то­ку. „Увре­да“ је из­вр­стан филм, ви­зу­ел­но, али и глу­мач­ки убе­дљив го­то­во до са­вр­шен­ства. 

За Оска­ра је но­ми­но­ван и од­ли­чан не­мач­ки филм „Ни­от­ку­да” (Aus dem nichts/In the Fa­de) слав­ног Фа­ти­ха Аки­на (про­грам Фест 46), уз­бу­дљи­ва, про­во­ка­тив­на и моћ­на при­ча о Ка­тји (Да­јан Кру­гер), Не­ми­ци уда­тој за Тур­чи­на, ко­ја је из­гу­би­ла си­на и му­жа у екс­пло­зи­ји бом­бе под­мет­ну­те од стра­не при­пад­ни­ка нео­на­ци­ста. Аки­нов филм је и при­ча о на­ра­ста­ју­ћем бе­су и на­си­љу у Евро­пи, о ра­си­зму, о мај­ка­ма и же­на­ма из ме­шо­ви­тих не­мач­ко-тур­ских бра­ко­ва и суд­би­на­ма оних ко­је су у те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма оста­ли без при­ли­ке за по­след­њи по­љу­бац сво­јим нај­ми­ли­ји­ма, јер су њи­хо­ва те­ла раз­не­та на ко­ма­де. Ово је и по­ли­тич­ки ја­сно од­ре­ђен филм. Филм ко­ји отва­ра и пи­та­ња не­са­вр­ше­но­сти суд­ског си­сте­ма, али и пи­та­ња пра­ва пре­у­зи­ма­ња прав­де у соп­стве­не ру­ке...

Сва три су­ге­ри­са­на фил­ма, у овом крат­ком „По­ли­ти­ки­ном” во­ди­чу кроз 46. Фест, ни­су за про­пу­шта­ње. На­рав­но, тре­ба има­ти у ви­ду да се овај из­бор „По­ли­ти­ки­ног” филм­ског кри­ти­ча­ра мо­же сма­тра­ти и су­бјек­тив­ним. На на­шим чи­та­о­ци­ма и гле­да­о­ци­ма Фе­ста је да са­да на­пра­ве свој. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.