Усамљеност подиже хормоне стреса

Савремена медицина помаже људима да живе дуже и здравије него икада до сада, али новија истраживања показују да нову пошаст представља све присутнија – самоћа. Научници упозоравају да је уследила ера „епидемије усамљености”, која утиче на развој бројних здравствених проблема.

Анализа Америчког удружења психолога показује да су код особа са вишеструким друштвеним контактима изгледи за изненадну смрт нижи за 50 одсто. Метаанализа спроведена на 148 студената из САД, Европе и Аустралије показује да друштвена изолација, усамљеност и одлука да особа живи сама знатно утичу на рану смрт. Усамљене особе чешће пуше, гојазне су и ређе вежбају, имају повећану опасност од развоја карцинома дојке и кардиоваскуларних обољења.

Стручњаци су поставили и питање, да ли је усамљеност исто што и самоћа? Основна карактеристика усамљености је осећај изолованости, осећај да нико не може да нас разуме, да смо сами, чак и онда када се налазимо у друштву нама блиских особа. За разлику од овог осећаја, самоћу можемо сами да бирамо, јер она не буди лоша осећања. Чак штавише, многи људи уживају у њој и за то време су посвећени себи.

Многа истраживања су усредсређена на последице усамљености, а резултати једног од њих, из 2013. године, показују да усамљеност може да подигне ниво стресних хормона и упале, што касније доводи до повећања ризика од срчаних обољења, артритиса, дијабетеса типа два, деменције, Алцхајмерове болести, али чак и покушаја самоубиства.

Студија је показала да је код старијих људи који су се осећали изоловани и којима је фалило друштво, опала способност обављања свакодневних послова, попут вођења личне хигијене или спремања оброка, а порастао је и број смртних случајева.

У неким од радова је сагледан и фактор брачног статуса. Др Џулијан Холт-Лунстад, професорка психологије на Универзитету Бригам Јанг, преноси „Њујорк тајмс”, наводи да особе које нису у браку имају већи ризик од усамљености, али не нужно. Наиме, мора да се сагледа и квалитет односа, не само његово постојање и трајање. Иако постоји веза између усамљености и социјалних интеракција, можда она само наговештава да они који се осећају усамљено једноставно морају више да се потруде око друштвених односа.

Усамљеност је почела да се означава као болест 21. века. Истраживања са Универзитета у Чикагу показа су да је штетна као и пушење и гојазност. Код психотерапеута и на различитим интернет форумима дају се слични савети који могу да помогну у излечењу ове модерне болести. Усамљенима се саветује да нађу нови хоби, излазе са пријатељима, набаве кућног љубимца или да пробају нешто ново за шта раније нису налазили времена.