Руски санаторијум за панчевачки Дом омладине
Панчево – Панчеву, као некада војничкој вароши и месту на граници специфични колорит дају времешна здања из доба Банатске војне границе. Градским парком доминира Штапска зграда, некада седиште 12. немачко-банатске регименте, иза ћошка на корзоу је зграда садашњег окружног затвора, а недалеко и панчевачки Историјски архив, из истог периода Велика касарна, чије двориште се додирује са Руском болницом, данашњим Домом омладине.
Од средине седамдесетих година прошлог века у њу су се уселила културно-уметничка друштва, удружења, омладинске организације и уметничке трупе, а сада и грађевинари, који ће до пролећа радити на адаптацији првог спрата и подрума. За овај посао биће потрошено 2.700.000 динара које је по конкурсу „Заједници заједно” определила Нафтна индустрија Србије, помажући између осталих и установе културе, које тешко долазе до средстава за реновирање и набавку опреме за рад.
Ово је наставак обнове времешног здања започете пре две године, када је реновирано приземље и освежена фасада. Сада ће и њени ходници добити нове подове, керамику, биће окречена и освежена комплетна столарија, док ће на спрату бити реновирани тоалети који нису у употреби и један у приземљу оспособљен за особе у инвалидским колицима, а да би од подрума до тавана у згради старе руске болнице све било како треба, реновирање и сечење влаге претрпеће и студио Пандемонијум, који такође није радио више од годину дана.
Иако „огуљене” фасаде коју је красила одмерена украшеност строге војничке епохе, солидно грађена војна болница из 1875. године памти све до краја Првог светског рата боравак санитета аустроугарске армије, да би се након слома монархије у њу уселила пољска болница српске војске. Али име којим је и данас многи зову добија почетком двадесетих године, када у Панчево, склањајући се од бољшевизма, пристижу руске избеглице, многе болесне и онемоћале. Будући да је претила опасност и од избијања епидемија, Војно министарство краљевине, уступило је овај објекат руским избеглицама – здравственим радницима за лечење и негу сународника, истовремено и да би се растеретиле овдашње здравствене установе.
И тада је зграда без икакве опреме и намештаја вапила за реновирањем, па су руски лекари и милосрдне сестре благодарећи новчаним прилозима успели да поново приведу намени болницу – санаторијум који је имао и своју цркву посвећену Светом Николи Мирликијском, коју су посећивали припадници руске колоније у Панчеву, али и српски православни живаљ.
Деценију касније руски санаторијум у Панчеву могао се убројати међу најбоље медицинске установе у Краљевини са 110 кревета на три одељења – хируршком, терапеутском и гинеколошком и са три операционе сале и породилиштем у коме се за десет година родило девет стотина беба. Године 1932. рођена је овде и наша позната сликарка Оља Ивањицки, чија породица се такође на таласу миграција након Октобарске револуције задесила у Панчеву.
Били су ту и својеврсни специјалистички кабинети добро опремљени апаратима, превијалиште, лабораторија, експериментално одељење, апотека, као и библиотека са великом збирком стручних књига, али и свезака из разних области, која је срећом сачувана и предата на чување Градској библиотеци.
Руска болница престаје да ради током Другог светског рата. Уласком партизанских и совјетских јединица поново постаје војна, а нешто касније команда бригаде. Бивша ЈНА 1972. године напушта све војне објекте у центру града, а две године касније реновирањем, бивши санаторијум добија цивилну намену новоствореним пословним простором. Ограда око болнице је срушена, фасада потпуно поравната, а паркић иза зграде у којем се једно време налазио и мали зоолошки врт нестаје.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
