Срећа је у људима, не у стварима

Шта вас је учи­ни­ло срећ­ним у прет­ход­на 24 ча­са? 

Ово је пи­та­ње ко­је су про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у То­ки­ју Ака­ри Асаи и ње­го­ве ко­ле­ге ши­ром све­та по­ста­ви­ли сво­јим сту­ден­ти­ма, тра­га­ју­ћи за од­го­во­ром на ве­чи­ту ди­ле­му – да ли нас срећ­ним чи­не љу­ди, но­вац или ма­те­ри­јал­не ства­ри. Од­го­во­ри ко­је су до­би­ли ни­су мно­го из­не­на­ди­ли ове на­уч­ни­ке – ака­дем­ци ши­ром све­та да­ва­ли су од­го­во­ре ти­па „Парт­нер ме је из­вео на ро­ман­тич­ну ве­че­ру”, „Џо­ги­ра­ла сам у су­то­ну да­на и вре­ме је би­ло баш ка­ко тре­ба – ни то­пло, ни хлад­но”, „Сла­ви­ли смо ро­ђен­дан у дру­штву при­ја­те­ља”, „По­љу­био сам мо­ју де­вој­ку на ро­лер-ко­сте­ру”, „Ре­зер­ви­сао сам од­мор на Фло­ри­ди сле­де­ћег ме­се­ца и с не­стр­пље­њем бро­јим да­не”... 

За­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вим од­го­во­ри­ма, ови на­уч­ни­ци су на­пра­ви­ли ре­ги­стар „100.000 срећ­них мо­ме­на­та” и до­би­ли још јед­ну по­твр­ду те­зе да нас пре све­га срећ­ним чи­не од­но­си с дру­гим љу­ди­ма, а не но­вац и ма­те­ри­јал­но бо­гат­ство. 

Са­вре­ме­на ис­тра­жи­ва­ња го­во­ре да ге­ни сно­се 50 од­сто „за­слу­га” за на­ше осе­ћа­ње ба­зич­не жи­вот­не сре­ће, а оста­лих пе­де­сет про­це­на­та су по­сле­ди­ца из­бо­ра ко­је на­пра­ви­мо у жи­во­ту, а то су ста­бил­на емо­тив­на ве­за, при­ја­те­љи и по­сао ко­ји нас ис­пу­ња­ва.   

Иако би ве­ћи­на осо­ба на пи­та­ње „Шта би вас учи­ни­ло срећ­ним?” од­го­во­ри­ла – до­би­так на ло­тоу, јер искре­но ве­ру­је да би би­ли не­у­по­ре­ди­во срећ­ни­ји ако би има­ли но­ва ко­ла, ку­ћу или (ба­рем) кар­те за пут око све­та, сту­ди­је су до­ка­за­ле да ма­те­ри­јал­не ства­ри до­но­се са­мо крат­ко­трај­на за­до­вољ­ства. На­кон до­бит­ка сед­ми­це или по­ве­ћа­ња пла­те сле­ди еуфо­ри­ја, али она тра­је крат­ко и на­кон из­ве­сног вре­ме­на срећ­ни до­бит­ни­ци до­ла­зе на ни­во жи­вот­ног (не)за­до­вољ­ства на ко­ме су би­ли пре до­бит­ка. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи жи­вот­не суд­би­не до­бит­ни­ка сед­ми­це на ло­тоу, чи­ни се да би мно­ги би­ли не­у­по­ре­ди­во срећ­ни­ји да ни­кад ни­су упла­ти­ли суд­бин­ски ли­стић јер је ве­ћи­на њих но­во­сте­че­но бо­гат­ство по­тро­ши­ла на не­крет­ни­не, дро­гу, лук­су­зну оде­ћу и – ду­го­ме­тра­жне суд­ске пар­ни­це с бив­шим су­пру­жни­ци­ма.  

Сре­ћу чи­не љу­ди, а не ства­ри, по­ен­ти­ра др Гор­да­на Ни­кић, пси­хо­лог и про­фе­сор на Уни­вер­зи­те­ту Син­ги­ду­нум, ко­ја у сво­јој књи­зи „Да ли ће љу­бав пре­жи­ве­ти 21. век” бра­ни те­зу да нас срећ­ним чи­не ква­ли­тет­ни ме­ђу­људ­ски од­но­си с парт­не­ром, по­ро­ди­цом и при­ја­те­љи­ма.

„Ако би­смо па­ра­фра­зи­ра­ли Фрој­да, ре­кли би­смо да су срећ­ни љу­ди они ко­ји има­ју ко­га да во­ле и има­ју при­ли­ку да ра­де по­сао ко­ји во­ле. Не­ки љу­ди има­ју ма­ло при­ја­те­ља, а пси­хо­ло­зи сма­тра­ју да је до­вољ­но да у жи­во­ту има­мо са­мо јед­ну осо­бу ко­ја нас без­ре­зер­вно во­ли и при­хва­та и на ко­ју мо­же­мо да се осло­ни­мо у сва­кој жи­вот­ној си­ту­а­ци­ји, па да бу­де­мо срећ­ни. При­ја­те­љи су ти ко­ји нам пру­жа­ју осло­нац, уте­ху и емо­ци­о­нал­ну раз­ме­ну, а сту­ди­је су по­ка­за­ле да су нај­срећ­ни­ји љу­ди они ко­ји при­па­да­ју сред­њој кла­си – не­до­вољ­но нов­ца иза­зи­ва пат­њу, а пре­ви­ше нов­ца гла­во­бо­љу дру­ге вр­сте. Бо­га­ти нај­че­шће не­ма­ју вре­ме­на да ужи­ва­ју у свом бо­гат­ству јер су пре­оп­те­ре­ће­ни сти­ца­њем нов­ца – у њи­хо­вом нов­цу нај­че­шће ужи­ва­ју на­след­ни­ци. Но­вац је са­мо „ула­зни­ца за сре­ћу”, за­кљу­чу­је на­ша са­го­вор­ни­ца.  

Му­дри Ду­шко Ра­до­вић имао је оби­чај да ка­же: „Пре не­го што кре­не­те да тра­жи­те сре­ћу про­ве­ри­те – мо­жда сте већ срећ­ни”, а Деј­вид Брукс, по­ли­тич­ки ко­мен­та­тор „Њу­јорк тај­мса” и аутор књи­ге „Дру­штве­на жи­во­ти­ња”, сма­тра да ве­ћи­на љу­ди по­гре­шно про­це­њу­је шта ће их усре­ћи­ти – пре­це­њу­ју зна­че­ње нов­ца и не­по­крет­но­сти, а пот­це­њу­ју вред­ност при­сних ве­за и ва­жност те­шких ис­ку­ше­ња.  

„Ако је од­нос из­ме­ђу нов­ца и сре­ће сло­жен, бар ни­је сло­жен од­нос из­ме­ђу дру­штве­них ве­за и сре­ће – што ду­бље ве­зе не­ко има, то ће срећ­ни­ји би­ти. Љу­ди у ду­го­трај­ним бра­ко­ви­ма мно­го су срећ­ни­ји од оних ко­ји не­ма­ју та­кав брак – јед­на сту­ди­ја по­ка­зу­је да жи­вот у (до­бром) бра­ку про­из­во­ди јед­на­ко пси­хич­ко бла­го­ста­ње, као и за­ра­ђи­ва­ње 100.000 до­ла­ра го­ди­шње. Осо­бе ко­је има­ју стал­ног парт­не­ра срећ­ни­је су од оних ко­је за го­ди­ну да­на из­ме­ња­ју ви­ше парт­не­ра. Код осо­ба ко­је има­ју ви­ше при­ја­те­ља ни­жи је ни­во стре­са и оне ду­же жи­ве. Екс­тро­верт­ни су срећ­ни­ји од ин­тро­верт­ни­јих”, oбјашњава Деј­вид Брукс.

Овај аутор твр­ди да су днев­не ак­тив­но­сти ко­је су нај­ви­ше по­ве­за­не са сре­ћом – дру­штве­не при­ро­де, а то су дру­же­ње на­кон по­сла, ве­че­ра с при­ја­те­љи­ма и секс с парт­не­ром. Днев­на ак­тив­ност ко­ја нај­ви­ше ква­ри сре­ћу је­сте пу­то­ва­ње јав­ним пре­во­зом, а про­фе­си­је ко­је су у нај­ве­ћој ве­зи са сре­ћом та­ко­ђе су дру­штве­не при­ро­де – ме­на­џер, фри­зер, здрав­стве­ни рад­ник или не­го­ва­тељ.