Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шири се лепеза неједнакости

Приватни бизнисмени чине слој најбогатијих у Србији, у средњем вишем слоју су политичари, стручњаци у бољестојећим фирмама и предузетници, а најбројнија је групација оних чији положај означавамо као нижи средњи (42 одсто) и који задовољавају своје основне животне потребе (исхрана, становање, одећа), али ништа више од тога
Најбогатији могу да приуште све што пожеле (Фотографије А. Васиљевић)
Најнижи слој се свакодневно бори да задовољи основне животне потребе

Јед­на од кључ­них те­ма ово­го­ди­шњег Да­во­са би­ле су со­ци­јал­не не­јед­на­ко­сти, али у Ср­би­ји се о тим не­јед­на­ко­сти­ма ма­ло го­во­ри, као да су оне код нас ма­ње не­го у дру­гим зе­мља­ма. А ни­су, не­го су ве­ће од мно­гих европ­ских и, пре­ма не­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма, уве­ћа­ва­ју се. Го­во­ре­ћи о раз­ме­ра­ма тих не­јед­на­ко­сти, др Мла­ден Ла­зић, про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, ка­же да код нас чак 33 од­сто ста­нов­ни­штва спа­да у по­пу­ла­ци­ју с нај­ни­жим дру­штве­но-еко­ном­ским по­ло­жа­јем, док ка­те­го­ри­ја из­над овог сло­ја, а то су они ко­ји за­у­зи­ма­ју ни­же сред­ње по­ло­жа­је и мо­гу да за­до­во­ље са­мо сво­је основ­не ег­зи­стен­ци­јал­не и со­ци­јал­не по­тре­бе, об­у­хва­та 42 про­цен­та.

Ове две у со­ци­јал­но-еко­ном­ском сми­слу нај­ни­же дру­штве­не гру­пе чи­не, да­кле, за­јед­но три че­твр­ти­не укуп­ног ста­нов­ни­штва Ср­би­је (5,4 ми­ли­о­на) и тај по­да­так до­вољ­но го­во­ри о со­ци­јал­ном ста­њу код нас.

Сле­де­ћу гру­па­ци­ју ко­ју по­ми­ње овај со­ци­о­лог чи­не они ко­ји за­у­зи­ма­ју сред­ње еко­ном­ске по­ло­жа­је. Они об­у­хва­та­ју са­мо 16,9 од­сто ста­нов­ни­штва (1,2 ми­ли­о­на), док 6,2 про­цен­та или њих 440.000, за­у­зи­ма­ју ви­ше сред­ње по­ло­жа­је, а оне нај­ви­ше – њих 1,9 од­сто (135.000).

Ко­је дру­штве­не гру­пе за­у­зи­ма­ју сва­ки од тих по­ло­жа­ја?

На­по­ми­њу­ћи да је ова по­де­ла ре­зул­тат ис­тра­жи­ва­ња на осно­ву три кри­те­ри­ју­ма – при­хо­ди, имо­ви­на и по­тро­шња – про­фе­сор Ла­зић ка­же да 1,9 од­сто нај­бо­га­ти­јих чи­не при­ват­ни би­зни­сме­ни – вла­сни­ци сред­њих и ве­ћих фир­ми, али и во­де­ћи ме­на­џе­ри тих фир­ми и ма­њи део по­ли­ти­ча­ра. То су они ко­ји рас­по­ла­жу, за на­ше усло­ве, огром­ном имо­ви­ном, има­ју ста­но­ве и ку­ће, ре­дов­но иду на лет­њи и зим­ски од­мор у ино­стран­ство, има­ју ко­лек­ци­је умет­нич­ких де­ла и сл.

Средњи слој чини само 17 одсто становништва

На со­ци­јал­ној сте­пе­ни­ци ни­же, сред­њи ви­ши слој, је­сте део струч­ња­ка у бо­ље­сто­је­ћим фир­ма­ма и део пред­у­зет­ни­ка – по­слов­них љу­ди ко­ји ни­су у са­мом вр­ху, као и нај­ве­ћи део по­ли­ти­ча­ра. То су они ко­ји сво­јим по­ро­ди­ца­ма мо­гу да при­у­ште „по­тре­бе ви­шег ре­да” као што су ква­ли­тет­но шко­ло­ва­ње де­це, до­бро опре­мље­на до­ма­ћин­ства ви­шег ква­ли­те­та, ре­дов­на пу­то­ва­ња и ле­то­ва­ња и, ре­ци­мо, ре­дов­не од­ла­ске у нај­ква­ли­тет­ни­је ре­сто­ра­не у цен­тру Бе­о­гра­да или не­ког дру­гог ве­ли­ког гра­да. 

Сле­де­ћу гру­па­ци­ју – сред­њи слој – чи­не, нај­ве­ћим де­лом, струч­ња­ци, за­тим сит­ни пред­у­зет­ни­ци, па и слу­жбе­ни­ци са сред­њом спре­мом у бо­ље­сто­је­ћим фир­ма­ма. То су они ко­ји мо­гу да за­до­во­ље основ­не по­тре­бе до­ма­ћин­ства и по­не­ку од по­тре­ба „ви­шег ре­да”. То зна­чи да по­вре­ме­но иду на ле­то­ва­ње, па и на зи­мо­ва­ње (јеф­ти­ни­ји сме­штај), да мо­гу да пла­ћа­ју шко­ло­ва­ње сво­је де­це, да со­лид­но опре­ме стан итд. Про­блем је у то­ме што сред­њи слој у Ср­би­ји чи­ни са­мо 17 од­сто ста­нов­ни­штва, док је нај­број­ни­ја гру­па (42 про­цен­та) оних чи­ји по­ло­жај озна­ча­ва­мо као ни­жи сред­њи. У ову гру­па­ци­ју спа­да­ју бо­ље­сто­је­ћи пен­зи­о­не­ри, део не­за­по­сле­них ко­ји има­ју не­ке дру­ге из­во­ре при­хо­да, ма­њи део НКВ и ПКВ рад­ни­ка и нај­ве­ћи део КВ рад­ни­ка, као и део слу­жбе­ни­ка са сред­њом струч­ном спре­мом. Реч је о три ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка ко­ји за­до­во­ља­ва­ју сво­је основ­не жи­вот­не по­тре­бе (ис­хра­на, ста­но­ва­ње, оде­ћа), али ни­шта ви­ше од то­га.

Нај­зад, тре­ћи­ну ста­нов­ни­штва с нај­ни­жим по­ло­жа­јем у Ср­би­ји чи­ни нај­ве­ћи део пен­зи­о­не­ра и не­за­по­сле­них, за­тим ве­ли­ки део (64 од­сто од њи­хо­вог укуп­ног бро­ја) НКВ рад­ни­ка, па и део КВ рад­ни­ка на при­вре­ме­ним и по­вре­ме­ним по­сло­ви­ма. Они је­два успе­ва­ју или и не успе­ва­ју да за­до­во­ље сво­је основ­не со­ци­јал­не по­тре­бе, ма­да и у овој гру­па­ци­ји по­сто­је раз­ли­ке из­ме­ђу нај­си­ро­ма­шни­јих и оних ко­ји су у не­што по­вољ­ни­јем по­ло­жа­ју.

Про­фе­сор ка­же да се од кра­ја осам­де­се­тих го­ди­на број пен­зи­о­не­ра и не­за­по­сле­них у гру­па­ци­ји нај­си­ро­ма­шни­јих по­ве­ћа­ва, а њи­хов по­ло­жај се по­гор­ша­ва у од­но­су на за­по­сле­не. Осим ма­лог де­ла по­слов­не и по­ли­тич­ке ели­те, од кра­ја осам­де­се­тих по­гор­ша­ва се по­ло­жај и оста­лих гру­па­ци­ја и тај тренд тра­је до 1995/96, ка­да до­ла­зи до по­ра­ста ди­фе­рен­ци­ја­ци­је, и то не ви­ше са­мо из­ме­ђу вр­ха дру­штве­не хи­је­рар­хи­је и оста­лих не­го и та­ко што де­ло­ви сред­њих сло­је­ва до­спе­ва­ју у бо­љи по­ло­жај. У дру­гој по­ло­ви­ни де­ве­де­се­тих по­бољ­ша­ва­ју се и по­зи­ци­је сит­них пред­у­зет­ни­ка ко­ји у то вре­ме ко­ри­сте раз­не по­год­но­сти си­ве зо­не по­сло­ва­ња. Ме­ђу­тим, по­сле 2000. го­ди­не струч­ња­ци по­чи­њу да при­сти­жу сит­не пред­у­зет­ни­ке и они за­јед­но чи­не но­ву сред­њу кла­су.

Због чега је разлика све више

И по­ло­жај оста­лих гру­па­ци­ја се де­ли­мич­но по­пра­вља, али рад­ни­ци – КВ, а по­го­то­во НКВ – као и ве­ћи­на пен­зи­о­не­ра и не­за­по­сле­ни све ви­ше за­о­ста­ју за сред­њим сло­јем, та­ко да сад има­мо три основ­не гру­па­ци­је: оне на вр­ху ко­ји се и да­ље одва­ја­ју од оста­лих, за­тим сред­њу кла­су ко­ја по­пра­вља свој по­ло­жај и у ап­со­лут­ном и у ре­ла­тив­ном сми­слу, док ни­жи сло­је­ви све ви­ше за­о­ста­ју и за вр­хом и за сред­њом кла­сом.

Ла­зић ка­же да је ова тен­ден­ци­ја ши­ре­ња „ле­пе­зе не­јед­на­ко­сти” ре­ги­стро­ва­на у ис­тра­жи­ва­њу од пре не­ко­ли­ко го­ди­на, а да но­ве ре­зул­та­те, на осно­ву ис­пи­ти­ва­ња ко­је је за­ка­за­но за про­ле­ће, тре­ба оче­ки­ва­ти то­ком ле­та.

На пи­та­ње за­што је у Ср­би­ји све ви­ше оних на нај­ни­жим и ни­жим сред­њим по­ло­жа­ји­ма и за­што не­јед­на­ко­сти ра­сту, про­фе­сор од­го­ва­ра да је узрок то­ме ре­ла­тив­но не­раз­ви­је­на еко­но­ми­ја због че­га су рад­ни­ци, по­го­то­во они ни­жих ква­ли­фи­ка­ци­ја, ве­о­ма сла­бо пла­ће­ни (200–250 евра). Про­бле­ме ства­ра и наш за­ка­сне­ли на­ступ на свет­ском тр­жи­шту (ка­сни­мо 10–15 го­ди­на), због че­га смо при­мо­ра­ни да стра­не ин­ве­сти­ци­је при­вла­чи­мо и ни­ским за­ра­да­ма. Ме­ђу­тим, со­ци­јал­не раз­ли­ке се по­ве­ћа­ва­ју и због не­спо­соб­но­сти на­ших син­ди­ка­та да за­шти­те нај­си­ро­ма­шни­је сло­је­ве.

Не­моћ, нео­р­га­ни­зо­ва­ност и не­за­шти­ће­ност ових со­ци­јал­них сло­је­ва нај­ви­ше до­при­но­се њи­хо­вом за­о­ста­ја­њу у од­но­су на дру­ге јер не­јед­на­ко­сти су у не­ким зе­мља­ма ве­ће, а у не­ким ма­ње, не­за­ви­сно од укуп­ног сте­пе­на њи­хо­ве раз­ви­је­но­сти. На при­мер, оне су ма­ње у Сло­ве­ни­ји и Сло­вач­кој не­го код нас, а ма­ње су у не­ким нај­ра­зви­је­ни­јим зе­мља­ма (Швед­ска) у од­но­су на не­ке дру­ге (САД). Пре­ма то­ме, уку­пан по­ло­жај ста­нов­ни­штва у Ср­би­ји се по­пра­вља по­ра­стом БДП-а, али сма­њи­ва­ња не­јед­на­ко­сти у дру­штву не­ма без од­го­ва­ра­ју­ћих ме­ра др­жа­ве за ко­је мо­гу да се из­бо­ре син­ди­ка­ти и по­ли­тич­ке пар­ти­је.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovanka Voždovčanka
Pa kako mislite da bi naši biznismeni, svih formata, bili najbogatiji sloj u Srbiji kada bi radnike plaćali pristojno i porez plaćali redovno? Dok njihove supruge obiđu sve evropske i svetske destinacije u potrazi za garderobom i nakitom, deca menjaju skupa kola kao rukavice, a svi zajedno skijaju na Kopaoniku i letuju po egzotičnim ostrvima, ne ostane ništa za plate radnika. Zato mi je muka svaki put kada, po pitanju usaglašavanja minimalnih zarada, ti isti počnu da navode silne teškoće i troškove u svom poslovanju, koje im onemogućavaju da radnike plaćaju pristojnije. A o političarima ne vredi ni pričati-dok, sami sebi, poplaćaju ogromne naknade za članstva u silnim upravnim i nadzornim odborima, za raju ne ostane ništa. Sve u svemu-katastrofa !
Jovan Milanovic
Ako se vratimo unazad i zanemarimo nazive vidjecemo da to nije novost. Na primjer, Broz i kompanija nisu bili biznismeni, niti su bili bogati, ali su imali sve.
Ivan MArkovic
Glasali su tako 90-ih i nadalje... Sad mogu da glasaju kako hoce, tu su zakoni i sudstvo da zastite interese ovih sa parama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.