Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сваки пети у Србији без завршене основне школе

Једна петина становника Србије или 21,9 одсто има непотпуно основно образовање, једна четвртина или 24 одсто има основно образовање, четири од десет (41,1) завршило је средњу школу, док 6,5 одсто има факултетску диплому, подаци су републичког Завода за статистику о образовној структури нације засновани на попису из 2002. године.

Податке да готово половина становника Србије има завршену само основну школу, а да се по броју факултетски образованих људи налазимо на дну листе Европе, изнели су прекјуче Божидар Ђелић, потпредседник владе, и Зоран Лончар, министар просвете.

На националној дебати „Образовање и развој људских ресурса”, коју је организовала Влада Србије, Ђелић је рекао да је наша земља једина у Европи у којој се проценат високообразованих људи смањује у последњих 15 година. Он је додао да око 22 одсто нашег становништва које је старије од 15 година нема потпуно основно образовање, 24 одсто је завршило осмогодишњу школу, док се само седам одсто житеља Србије може похвалити да има факултетску диплому.

За овако лошу ситуацију, вицепремијер је као један од основних разлога навео повезаност ниског нивоа образовања са сиромаштвом.

– Од најсиромашнијих грађана 71 одсто има завршену основну школу, а 20 одсто деце са села никада се и не упише у школу – рекао је Ђелић.

Подаци Завода за статистику, међутим, демантују потпредседника владе кад је реч о високообразованим кадровима, јер статистика бележи њихов перманентан раст. У бројевима, високообразованих је 2002. године било 411.944, наспрам 322.888 колико их је евидентирано 1991.

Жарко Шундерић, менаџер тима потпредседника владе за спровођење стратегије за смањење сиромаштва, рекао је да се подаци које је Ђелић обелоданио пре два дана заснивају на попису из 2002. године.

– Сигурно има промена од тада, али то ћемо сазнати на основу пописа који ће бити урађен 2011. године. У Србији има око пола милиона сиромашних што се доводи у везу са лошим могућностима за образовање. Да би се ова катастрофална ситуација поправила, неопходно је да се из државног буџета, уместо досадашњих 3,5 одсто, за образовање издваја најмање шест одсто бруто друштвеног производа и да се тако више од 50 одсто повећају улагања у ову област – истакао је Шундерић.

На питање како је могуће да је за ову годину од средстава Националног инвестиционог плана за школство издвојено 1,26 милијарди динара, а за жичаре три милијарде, Шундерић је рекао да се 90 одсто новца намењеног образовању троши на плате учитеља и наставника, а од преосталих 10 одсто свега два одсто се улаже у развој нових образовних програма.

Ђелић и Лончар су јуче били на путу, због чега нисмо добили коментар у вези за изнетим подацима.

За последњих осам година, просвета је четири пута мењала министра, а исто толико пута и концепт реформе образовања у Србији.

Наша земља је на прошлогодишњем међународном „Пиза” истраживању заузела 37. место од 41 земље.

Ј. Луцић
Д. Вукотић
А. Марковић

--------------------------------------------

Високообразованих, у ствари, 11 одсто?

Александар Липковски, помоћник министра за високо образовање, истиче да податак да свега седам одсто становништва има факултетску диплому, није тачан. Он своју тврдњу образлаже тиме да су примењене различите методологије у рачунању.

– У европским земљама високообразовним се сматрају и они са вишом школом, односно са шестим степеном стручне спреме. То значи да када би применили ту рачуницу и код нас, број високообразованих би порастао – каже Липковски. Како код нас има 4,5 одсто људи са вишом школом, онда би по овој методологији број високообразованих износио 11 одсто.

--------------------------------------------

И четири разреда могу бити основна стручна спрема

Катастрофално стање у образовању грађана Србије, на које су указали Божидар Ђелић и Зоран Лончар је тачно, али постоје и одређене финесе на које јавности није скренута пажња, говоре подаци истраживања Републичког завода за статистику.

Када је реч о недовршеној основној школи, не треба губити из вида да је обавезно основно школовање у трајању од осам година уведено 1952. године, а да су се до тада под основном стручном спремом подразумевала завршена четири разреда.   

– У проценат популације са непотпуним основним образовањем улазе две групе људи – они који имају од један до три завршена разреда и они други који су успели да заврше од четири до седам разреда, а то су махом старији грађани – рекла је Љиљана Ђорђевић, шеф Одсека за спровођење пописа Републичког завода за статистику Србије.

У табели су дати подаци испитивања само за подручје централне Србије и Војводине, без Косова и Метохије, због тога што је у овој покрајини попис бојкотован 1991. године, а било га је немогуће спровести и 2002. године.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.