Вашингтон појачава фронт у Африци

Погибија четворице америчких војника у Нигеру почетком октобра била је ударна вест у америчким медијима, а за велики део јавности, па и поједине конгресмене, новост је била сама чињеница да се њихови војници тамо боре. Изненадили су се и неки посланици у Нигеру, иако је број америчких трупа у овој земљи од 2013. порастао на 800, што је највише на континенту, не рачунајући сталну базу у Џибутију.

Скоро пет месеци касније, док се још чека званични извештај Пентагона о највећем губитку за америчку војску у Африци од акције „Пад црног јастреба” у Сомалији 1993, „Њујорк тајмс” је објавио велику истраживачку причу која противречи досадашњим званичним саопштењима и открива рупе у причи коју је Пентагон досад „продавао” током три различите администрације – да амерички војници у многим далеким земљама, укључујући и Нигер, нису стварно у борби, већ да само обучавају локалне снаге и помажу им.

Разговори са званичницима, војницима који су преживели заседу и мештанима указују на низ пропуста у команди због којих су војници остављени на непријатељској територији далеко од базе, без подршке са земље и из ваздуха, у мисији коју нису очекивали. Док су се они кретали у рутинској патроли близу границе са Малијем, обавештајци су открили могућу локацију локалног вође терориста. Састављен је посебан тим који је требало да из хеликоптера упадне у камп, али је акција у последњем часу отказана и на терористе послати војници из патроле. Пошто их нису нашли, кренули су назад у базу и тада су џихадисти отворили ватру на њихов конвој. Без адекватног наоружања и непробојних возила, одсечени од остатка групе од 11 америчких и 30 нигерских војника, нису имали никакве шансе.

Вест о губитку изазвала је велику политичку олују у Вашингтону, најпре о односу председника према породицама жртава, пошто је Доналд Трамп у разговору с једном удовицом наводно покушао да умањи губитак рекавши да је овај „знао на шта је пристао”. На ширем плану, покренута је стара расправа о великом и понекад мутном рату који амерички војници воде широм света, често на нејасним правним основама. Представници обе партије поставили су питање да ли резолуција усвојена после напада на САД 2001. извршној власти даје бланко овлашћење да шаље војнике у опасне зоне без претходног одобрења Конгреса, и то против група које нису ни постојале 2001. године. Расположење је сада другачије него тада, када је само један глас био против резолуције која је америчком председнику дала широка овлашћења да гони починиоце.

„Рат против терора” почео је у Авганистану и проширио се на многе земље пре него што је стигао у Нигер, место о којем Американци, како пише „Тајмс”, и не размишљају, а камоли да га сматрају претњом.

Аларм да опасност долази из Африке упалио се у Вашингтону још 1998, у две готово истовремене експлозије у америчким амбасадама у Танзанији и Кенији (200 мртвих, 5.000 рањених). После 11. септембра појачана је борба против тероризма на континенту и број војника у Џибутију више се него удвостручио – са 1.800 на 4.000. До краја Бушовог мандата зелене беретке су обучавале бројне афричке војске да спрече продор екстремиста Ал Каиде.

На почетку Обаминог другог мандата мере у борби против тероризма у Африци су затајиле. Исламисти су харали пустињама Малија, а заповедници елитних локалних јединица, које су годинама обучавали Американци, прешли су на страну непријатеља. Када је један такав официр свргнуо владу у Малију, пола земље је пало у руке исламских екстремиста, после чега се умешала Француска и успешно разбила џихадистичка упоришта. Обама је тада, почетком 2013, послао војнике у Нигер да помогну Французима и да обучавају домаће јединице.

У земљи којој Исламска држава прети са севера, Ал Каида са запада, а Боко Харам са југа и југоистока, ојачани су капацитети локалних снага које сада врше патроле и уз границе, што је пре пет година било незамисливо, кажу аналитичари. Али ризику се излажу и Американци који су заједно с њима.

Нестабилности би, по неким оценама, могла да допринесе и велика америчка база за дронове која се гради у Агадезу. Ту ће бити премештене операције праћења активности исламских милитаната које се тренутно обављају из главног града Ниамеја. Досад највећа америчка војна инвестиција у Африци је, по оцени „Интерсепта”, нови фронт у „мутном, скупом и нелогичном рату на континенту”. Агадез је иначе био познат као престоница кријумчарења миграната ка Европи, али су напори САД и ЕУ да зауставе колоне људи сасекли приходе локалном становништву и изазвали антизападно расположење.

Новинар „Интерсепта” који је две недеље провео у Нигеру чуо је најразличитије теорије о томе шта Американци тамо траже (злато, уранијум, нафту или чак највећи водени издан испод Сахаре), али нико осим владиних званичника не верује да су тамо због безбедности.

Француска има војнике у Нигеру од 2013, када је покренула операцију у Малију. Париз је 2015. поново отворио колонијално утврђење у Мадами, близу границе с Либијом, што је, како се наводи, било незамисливо док је Муамер Гадафи био жив. Немачка је такође послала војнике у Нигер, а Италија је најавила слање 470 војника на север земље за борбу против кријумчара миграната.

Да ли је присуство страних снага повећало безбедност посебна је тема.

„Ако поставим стражаре испред куће да ме чувају од криминалаца, а они ипак уђу – чему служе? Имамо француску базу и америчку базу, али Боко Харам нас и даље убија… Не видим да су корисни овде”, каже за „Интерсепт” Сејду Бубакар Туре, генерални секретар Исламског универзитета Нигера.