Морамо да избацимо културу и спорт из тржишне економије

После 4. марта разговараће с готово свима који завреде толики број гласова да имају представнике у Скупштини града. Једина промена у односу на локалне изборе 2016. године је што овога пута носилац листе „Александар Шапић – градоначелник”, ако буде у прилици да преговара, неће седати за сто с представницима СНС-а и ДЈБ-а.

– С нечијим политичким одлукама могу да се слажем или не, али ми то не даје за право да одбијем разговор. Али, када неко упорно у званичним саопштењима, као они, тврди да сам хохштаплер, лопов и силеџија, онда заиста немамо шта да причамо. Тај начин комуникације је мени неприхватљив – указује Шапић у разговору за „Политику”.

Преко чега нећете прећи у преговорима с осталим листама?

Немам црвене линије. Једино што знам да не могу бити део Градске управе, ако нисам на челу Београда jер после оволико времена и уложеног труда у локалној самоуправи, не би било фер да продајем своје одборнике зарад неког директорског места и секретаријата. Не желим да учествујем у таквој трговини.

Већ су се појавиле критике како можете да циљате на место градоначелника с мање од 50 имена на листи?

Реалан сам. Никада се, сем пре четири године и СНС-а, није десило да неко узме 50 одсто одборника у градској скупштини. Није тачно да нисам имао довољно имена за листу, већ нисмо имали равноправне услове. Првог дана нису смели да нам дођу нотари. У старту смо изгубили дан и по, а чим смо прикупили довољан број потписа решили смо да предамо листу јер је редни број на изборној листи веома битан.

Има критика и због састава листе, да су на њој рођаци и пријатељи.

То су људи којима верујем, који ће у скупштини чувати гласове које сам освојио. Али, нико од њих неће бити на извршној функцији, већ ће остати одборник до краја мандата. За извршну власт представио сам тим од двадесетак људи од којих већина има вишегодишње искуство у различитим областима локалне политике. И одговорно тврдим да не постоји квалитетнији тим од мог, само што други не желе да изађу с именима.

С којим адутима излазите?

Излазимо с концептом, не са ставкама. Области које ће бити приоритети су брига о деци, старима, породици. Да помогнемо младима да заснују породице, онима који имају децу да видимо да олакшамо буџете, а пензионерима да достојанствено проведу треће доба. Намеравамо и да оживимо породичне фирме, које су појеле велике компаније и корпорације. Ту је и концепт развоја здравства, културе и спорта.

Које би ту биле новине?

У културу и спорт мора да се улаже, али ове области морамо да избацимо из тржишне економије jер ако од културе очекујемо зараду, онда правимо ријалити. Када је реч о здравству, нећемо одустати од изградње домова здравља, али ћемо се спустити још ниже, да направимо добро опремљене локалне амбуланте које ће бити мали домови здравља где би Београђанима био пружен добар део здравствених услуга.   

А питање вртића које многи потенцирају?

Концепт вртића бих потпуно променио. Наш циљ је и да се сваком родитељу који жели да пошаље дете у вртић то омогући, али и да вртићи буду бесплатни. Ако неко може да прича о бесплатним стварима, то сам ја. Буџет града то себи може да приушти.

Хоћете ли пренети неке пројекте из општине?

Да, само што ћемо мултиплицирати јер су могућности града знатно веће. Град је узео силне пословне просторе, од којих данас на стотине зврје празни, а толико њих може да се претвори у спортско-едукативне центре, где ће Београђани с децом квалитетно проводити време.  

Шта је с инфраструктурним пројектима?

О важним питањима везаним за развој града треба да се направи најшири консензус с представницима власти, опозиције и еминентним људима. Рецимо, консензус око метроа, а не како која власт дођe исцртава нове трасе. Нека постизање консензуса траје и две године, али да када се договоримо, то буде стратегија од које се не одступа. И политика треба да се води према потребама Београђана и специфичностима града, а не према туристима, што је тренутно случај.

Али, шта би били први кораци ваше власти?

Без дилеме сређивање и чишћење Београда. Комунална предузећа, која се градом баве на дневном нивоу, можда би требало да буду организована у холдинг. Тако бисмо могли боље да их контролишемо и координишемо.

По чему бисте волели да буде упамћен ваш мандат?

По стварима које сам урадио, али највише бих волео да после мог мандата остану задовољни Београђани. А, то је најтеже!