Јуришање на српски језик
„У књизи ‘Ратни циљеви Србије 1914–1918’ Милорада Екмечића пише да краљ и Влада никада нису доносили политичке одлуке а да нису саслушали Цвијићево и Белићево мишљење. Да ли је и код нас тако? Фрапирала ме је вест да Хрватска тражи оснивање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду и да се наша Влада сложила са тим. То је удар на логику” – рекао је проф. др Милош Ковачевић на округлом столу „Српски језик данас” који је јуче одржан у Доситејевој задужбини у Београду поводом Међународног дана матерњег језика.
– А друга вест гласи да ће наше Министарство просвете да призна дипломе црногорског језика. Да ли су студије црногорског језика еквивалентне студијама српског језика? Онај ко одлучује о томе не пита за мишљење Одбор за стандардизацију српског језика, него сам одговара на то питање. Не може да се спроводи језичка политика ако су у сукобу ставови науке и политике. Наша држава не признаје властиту науку. Ако држава сама о томе одлучује, нека нам каже да јој наша струка није потребна – додао је Милош Ковачевић.
Проф. др Слободан Реметић у свом реферату је говорио о томе да се мало где на српску културну и језичку баштину „тако безочно јуриша” као на простору Босне и Херцеговине. „Отима нам се и присваја све – писци и њихова дела: од Шантића, Андрића, Селимовића, Кочића, Ћопића до савремених стваралаца”, каже Реметић.
– Неки би у аманет Ердогану дали Босну и Херцеговину, али својатају средњовековна јеванђеља како би нам узели и прошлост. Својатају се, сакате и фалсификују српским/српскословенским језиком писани споменици. Мирослављево јеванђеље својатају и Бошњаци и Хрвати, додао је Реметић.
Подсетио је да је прошле године у Бањалуци одржан округли сто у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, САНУ и Одбора за стандардизацију српског језика. И у складу са закључцима тог скупа, Академији наука Републике Српске већ је достављен до најситнијих детаља разрађен пројекат „Црквенословенски споменици српски из Босне и Хума”.
– Шестогодишњи интердисциплинарни подухват подразумева ангажовање стручњака из Србије и Српске, затим озбиљан ангажман наших дипломатских представништава широм Европе, Српске православне цркве и других релевантних адреса на пословима прикупљања и снимања средњовековних споменика који су, у целости или фрагментарно, расути по манастирима, библиотекама, архивама и другим сродним европским адресама – рекао је Реметић.
Јелица Стојановић, професорка Филозофског факултета у Никшићу, указала је на то да у школама у Црној Гори не могу да се запосле они који имају диплому професора српског језика. Навела је и да су Црногорци претходних година преузели наставне програме за поједине предмете од Хрвата, скинувши их са сајта хрватског Завода за школство.
– Некадашњи председник Експертске групе која је радила на реформи образовања у Хрватској Борис Јокић је за подгоричке медије рекао да је црногорски Завод за школство копирао добар део хрватских курикулума – из физичког васпитања, историје, географије, па и црногорског језика. Како из црногорског језика посебно је питање... Јокић је овај чин назвао неморалним и нечасним, рекавши да очекује реакцију Хрватске како би се заштитио интелектуални рад око 500 људи који су учествовали у писању реформе – рекла је Јелица Стојановић. Професор емеритус Славко Гордић је нагласио да језик представља „со и хлеб” сваке културе, изразивши бојазан да ће ћирилица у будућности бити заступљена само у буквару и на надгробним споменицима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
