Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Иштван Сабо на отварању Феста

Легендарном мађарском редитељу вечерас у Сава центру биће уручен београдски „Победник” за изузетан допринос филмској уметности
Иштван Сабо поново у Београду (Фото Прес служба Феста)

Узбудљивим, и комичним и бруталним, филмом „Три билборда изван Ебинга у Мисурију“ Мартина Мекдонага вечерас ће у Сава центру почети 46. Фест и гледаоцима ће бити јасније зашто се толико навија да глумица Френсис Мекдорманд за улогу у овом филму освоји и Оскара за којег је номинована. Дуго у америчком филму није било овако велике улоге за глумицу старију од четрдесет лета. За лик даме јаче од свих мушких ликова у филму, која је у име свих других жена света прописно ишамарала оне што се тако прпошно хвале ознаком – јачи пол.

На самом отварању публика ће умети да од срца поздрави великог џентлмена – легендарног мађарског редитеља Иштвана Саба. На великој сцени вечерас ће му бити уручена награда београдски „Победник“ за изузетан допринос филмској уметности и најављене пројекције његових филмова „Варијације на тему“ (његов студентски филм из 1961), „Пуковник Редл“ и „Сусрет са Венером“, у оквиру програма „Фест класик“ у Југословенској кинотеци.

Као кључна фигура у мађарском филму Иштван Сабо (рођен у Будимпешти, 18. фебруара 1938) још давно је задужио европску и светску кинематографију филмовима попут „Мефиста“, за којег је освојио и Оскара уписавши се у историју као до сада једини Мађар са овом наградом. Још од свог првог дугометражног филма „Епоха илузија“ (1964), којег је снимио у 26. години, овај филмски уметник је „заузео“ страну предавши се ауторском и ангажованом филму који се не нуди гледаоцима само ради пуке забаве. У једном од наших сусрета Сабо је за „Политику“ прокоментарисао срж свог стваралаштва речима: „Ја само волим да испричам причу и на публици је да одлучи да ли ће у њој уживати и да ли може у њој да ужива. Ми у средњој Европи смо пуни искуства у причању прича и треба наше приче да испричамо, јер понекад имам утисак да други гледају на наше животе и суде о нама не знајући шта се све налази иза...“

То своје средњоевропско и животно искуство у причању прича Сабо је уносио у полуаутобиографске филмове „Отац“ (1966), „Ловефилм“(1970), „Улица ватрогасаца 25“ који су се бавили искуствима његове генерације и послератном мађарском историјом, настављајући тако и после преокрета са филмом „Самопоуздање“ (берлински Сребрни медвед за режију и номинација за Оскара). И у својој трилогији из осамдесетих година прошлог века, коју чине незаборавна дела „Мефисто“, „Пуковник Редл“ и „Ханусен“, са глумцем Клаусом Маријом Брандауером у ликовима инспирисаним историјским личностима суоченим с моралним дилемама.

У свим тим филмовима Сабо се бави и питањима ауторитета, ауторитарних режима и како такви режими уништавају људе. О томе је за „Политику“ рекао:

„Мислим да је то најважнија тема која ме интересује зато што је то и моје искуство. Када сам рођен, имали смо аутократски систем који се променио у други аутократски систем. После рата имали смо веома кратак период нечега што се могло назвати демократија, да би се онда догодила 1956. и нови аутократски режим. То је моје искуство и зато не чуди што ме занима како се људски дух уништава политиком, политичарима и системима. Они су ти који мисле да идеологија треба да води земљу и да улази у приватне животе. Да има утицаје и да има право на утицај на приватни живот...”

Колико је то све имало утицаја и на Сабов лични живот сазнало се пре неколико година када је овај уметник и сам признао да је током комунистичког режима 1950. док је био студент постао накратко доушник тајне полиције, али се исто тако открило и да је то радио само да би спасао живот колеги. На Сабовом имену није остала „мрља“. Он је настављао своје филмске „битке“ са подједнаким жаром и успехом који је проширио и на енглеско говорно подручје снимивши филмове какви су „Састанак са Венером“ (са Глен Клоз), „На чијој страни“ (са Харвијем Кајтелом и Стеланом Скарсгардом), „Као Јулија“ (са Анет Бенинг), „Саншајн“ (са Рејфом Фајнсом и Рејчел Вајс) и „Врата“ (са Хелен Мирен).

У историји филмске Европе остаје забележено и да је Сабо један од оснивача Европске академије за филм која је у децембру прославила 30. годишњицу свог постојања. Генерације студената широм света (укључујући и студенте ФДУ) памте његове професорске лекције, а позоришта његове режије представа и опера. Велики је уметник и стваралац Иштван Сабо. Уз награду „Александар Лифка“ Палићког фестивала, на његовој полици на којој су и канске и берлинске награде и амерички Оскар, колико од сутра стајаће и београдска награда – Фестов „Победник“.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања
Ласло Немеш је Мађар који је 2015. године такође добио Оскара за 'Шауловог сина', а ове године навијам за Илдико Ењеди. Треба се угледати на и дивити мађарској кинематографији!
zoran stokic
Sabo je postao to što jeste jer je učio od najboljih: Kurosave, Bunjuela, Bergmana... Kad učite od površnih i osrednjih nije moguće postati dobar reditelj (a to važi i za sve druge struke).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.