Дејану Илићу награда „Меша Селимовић”

Песник Дејан Илић добио је Награду „Меша Селимовић” Компаније „Новости” за поетску збирку „Долина Плистос”, (у издању НБ „Стефан Првовенчани” из Краљева, у едицији „Повеља”), која је са 19 гласова проглашена најбољом књигом 2017. године.

По речима Драгана Богутовића, новинара „Вечерњих новости”, уз Огњенку Лакићевић, оснивача овог признања, око „Меше” су се по 30. пут окупили књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију.

– У овогодишњем великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године учествовало је 59 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Њима се ове године прикључило троје критичара најмлађе генерације. Још једном се показало да је надметање за књигу године и награду „Меша Селимовић” специфично и јединствено не само код нас, него и у региону. Драж изјашњавања и избора најбољих дела претвара се у прави културни ритуал, јер се све обавља јавно, пред најширом читалачком публиком, чиме се оставља минимална могућност могућег лобирања за поједине писце. Изабрани критичари припадају различитим генерацијама и заговорници су различитих књижевних поетика, а долазе из Београда, Новог Сада, Ниша, Краљева, Бањалуке, Бијељине, Зајечара, и других градова Србије – нагласио је Богутовић.

Критичари су, по његовим речима, овога пута предложили 112 књига, а награђена књига Дејана Илића дванаеста је поетска збирка овенчана „Мешином” наградом. Ово признање за књигу године до сада су добила 34 писца, јер је четири пута награда дељена „на равне части”.

Захваливши на свим добијеним гласовима, као и на онима које није добио, Дејан Илић је изјавио да нас је Меша Селимовић научио како реч може бити и опасна.

– Због речи се и данас, као у турском 17. веку, може изгубити глава. Ни наше демократије нас не штите од тога, реч је изван и изнад сваког закона. И дан-данас, погрешна реч у право време и појешће вас мрак. Исто тако, довољна је реч да нестану читави животи. Реч је, дакле, опасна, и за говорника и за друге, али парадоксално, баш зато што је опасна, она још увек нешто значи и као песничка реч, као симболичка моћ књижевности – приметио је Илић.

Његова збирка „Долина Плистос”, по сопственом признању, исписивање је текста налик путовању, врста „топоанализе” којом субјект реконструише своје крхко бивствовање у свету.

– Овога пута, пре свега на просторима Грчке – додао је награђени аутор.

Гласове за „Долину Плистос” дали су: Јасмина Тонић, Александар Костадиновић, Душан Стојковић, Виктор Шкорић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Ђорђе Писарев, Јелена Панић Мараш, Зоран Јеремић, Душица Потић, и други.

– Дејан Илић је у књизи „Долина Плистос” изградио један сасвим особен облик дискурзивности која се, на једној страни, креће ка симболима који се рађају у простору, а на другој, ка ономе што настаје из покушаја да се одгонетне смисао свакодневних тренутака – став је Радивоја Микића.

На ранг-листи, по броју гласова критичара, следећа је књига Петра Матовића „Из срећне републике”, издање „Културног центра” Новог Сада, са 17 гласова, затим „Повратак причи” Марка Недића (издање Академске књиге”), са 14 гласова, а 12 гласова добио је Владимир Пиштало за дело „Сунце новог дана” (издање „Агоре”). Једанаест гласова добио је Ненад Шапоња за књигу „Изгледам, дакле нисам” (издање „Прометеја”), а десет „Скривености” Николе Вујчића (КЦ Нови Сад).