Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И званично завршен програм са ММФ-ом

Србија је успела да се извуче из рупе, каже Џејмс Руф, шеф мисије. – Резултати надмашили циљеве из аранжмана
ММФ: Позитиван завршетак програма са Србијом (Фото Бета/АП)

Трогодишњи аранжман из предострожности, који је Међународни монетарни фонд (ММФ) одобрио Србији 23. фебруара 2015. године, јуче је и званично окончан што је потврдила и ова међународна финансијска институција, али и Народна банка Србије (НБС). Овим аранжманом Србији је било стављено на располагање 935,4 милиона специјалних права вучења што је око 1,2 милијарде евра. Аранжман је закључен из предострожности, што значи, без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље.

Током трајања стендбај аранжмана, обављено је осам разматрања резултата у спровођењу договореног економског програма о којима је Одбор извршних директора ММФ-а дао позитивне оцене, а средства која су била на располагању, нису коришћена.

Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а за Србију овим поводом је изјавио да је наша земља изузетно успешно спровела трогодишњи аранжман надмашивши многе од својих макроекономских циљева. У извештају ММФ-а, објављеном поводом истека аранжмана из предострожности, Руф наглашава да је програм завршен знатно успешније од очекивања, надмашивши многе од макроекономских циљева.

„Србија је успела да се извуче из рупе”, изјавио је Руф додајући да после вишегодишње стагнације у периоду после глобалне финансијске кризе наша земља поново бележи раст уз повећање инвестиција и запошљавања. „Пуно тога је започето на трансформацији земље у зрелу тржишну економију, али те реформе треба продубити по завршетку програма како би Србија достигла свој максимални потенцијал”, поручио је Руф.

Међутим, позитиван завршетак програма је, како поручују из ММФ-а, само први корак у изградњи снажне и динамичне економије, која ће бити у стању да се надмеће на глобалном нивоу, наводи се у извештају.

После трогодишњих напора предузетих у склопу програма са ММФ-ом, српска економија је доживела преокрет, а 2017. године је буџет био у суфициту, у односу на 2014. годину када је Србија имала највећи дефицит у Европи.

Економско поверење је побољшано и повећана су улагања домаћих и страних инвеститора. Незапосленост је близу историјског минимума и бележи пад, банке су солидне, док је ниво „проблематичних” кредита тренутно испод преткризног нивоа, оцењује ММФ.

Међу предлозима ММФ-а Србији је да ојача сопствене институције, како би подржала раст вођен приватним сектором, као и да модернизује пореску администрацију и јавне услуге, пре свега школство и здравство. „Развој финансијског тржишта мора да прати шира употреба динара уместо евра”, препорука је ММФ-а, као и да се ради на смањењу сиве економије и реформи државних предузећа.

Србија је, како се оцењује, реструктурирала своју неефикасну железничку компанију, увела бољу наплату дуга у главним предузећима за електричну енергију и гас и успешно приватизовала смедеревску „железару” и многа друга предузећа у државном власништву. „Сектори којима су највише потребне реформе су рударски и петрохемијски комплекс: компаније као што су рудник угља ’Ресавица’, бакарни комплекс РТБ ’Бор’ и петрохемијски произвођачи – ’Петрохемија’, МСК и ’Азотара’”, наводи ММФ, и указује да је потребна реформа или приватизација и неколико финансијских институција, попут „Поштанске штедионице”, Комерцијалне банке и „Дунав осигурања”.

За боље пословно окружење неопходно је, према оцени ММФ-а, поред пореске и регулаторне реформе, јачање правосудног система, али и боља путна, телекомуникациона и енергетска мрежа, што ће приближити Србију европском стандарду.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Alisa
Koliko je Srbija platila taj aranzman koji joj nije trebao? Koliko u novcu a koliko u mesanju MMF u zakonodavnu politiku?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.