Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рекордна вредност динара, курс 118,0128

(Фото А. Васиљевић)

Динар је данас на новом рекордном нивоу у овој години с растом од 0,1 одсто према јединственој валути еврозоне, и званични средњи курс износи 118,0128 динара за евро, објавила је Народна банка Србије.

Динар је јачи према евру за 0,5 одсто него пре месец дана, а на годишњем нивоу јачи за 5,0 процената. Динар је од почетка године порастао према евру за 0,4 одсто.

Индикативни курс динара према долару је скочио јуче за 0,5 одсто на 95,7119 динара за један долар.

Динар је према америчкој валути јачи за 1,1 одсто него пре месец дана, на годишњем нивоу јачи за 22,6 процената, а од почетка 2018. године је ојачао за 3,6 одсто .

НБС је јуче интервенисала на међубанкарском девизном тржишту куповином 30 милиона евра како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса, тако да је од укупан ниво куповина од почетка године достигао 90 милиона, а продала је 180 милиона евра.

Најнижа вредност домаће валуте према новчаној јединици еврозоне у овој години забележена је 5. јануара када је један евро коштао 119,0027 динара. (Танјуг)

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki Cvetković
Enigma kako u Srbiji,zemlji sa nepostojećom industrijom ,ruiniranom poljoprivredom i velikim trgovinskim defcitom,kao posledicom slabe industrije kurs domaće valute ide gore ,može se objasniti samo velikim i naglim zaduživanjem kojim se veštački pumpa kurs dinara,kako bi se kroz tako dobijeno veštačko povećanje BDP u evrima lažno prikazao rast privrede koga u stvarnosti nema.Čista fatamorgana.
Balkanska Ruta
Ako dodje na 1:1 eto meni plate od 25.000e. Zato je bolje sto sad mogu da kupim sve manje i manje iz potrosacke korpe ali cu nadoknaditi kad bude 1:1. Ima da trosim ko car.
praznici nam stizu
dinar uvek skace na uskrs,bozic i naravno leti...
Рраша Поповић
Реална Економија у Србији се води у потпуно супротном-погрешном и наопаком правцу.То је политика нашег мудрог руководства и није чудо што Србија пада све ниже на важним позицијама,посебно сигурности улагања,перцепцији корупције,правној сигурности....Таква политика измислила је термин "ДЕПРЕСИЈАЦИЈА",непознат и у теорији и у пракси нормалне (реалне) Економије у свету.Због јачања курса динара на вештачки начин и успостављеног односа евр.:дин., 1 :118 (уместо 1 :122),реалном сектору је истављен рачун од око поле милјрде евра/год..Све је у ф-ји самохвалисања власти,која "оловком" побољшава ЏиДиПи у мери којој се прохте.
belen
U listu Duga (avgust 1989) navodi se da je u SFRJ u periodu od decembra 1972. do juna 1989. dinar pao u odnosu na nemačku marku 168.670,00%, dakle preko stošezdesetosam hiljada posto, a od 1876.g.(vreme Prvog srpsko-turskog rata) pa do kraja 1918. ( tu je bilo 6 ratova) srpski dinar je u odnosu na švajcarski franak pao ukupno 38%.
Pera Peric
И да ли то говори да нам је било боље од 1876. до 1918, него што нам је било од 1972 до 1989? Мислим да не. Први податак нам говори да је реална новчана подлога (свеукупно српско државно злато и сребро) умањена за 38% за те 42 године (потрошено на ратове). Други податак нам говори да је или а) штампано више новца него што је било потребно за обрт роба и услуга, или б) производња била недовољна, што се надомешћивало увозом и кредитима, или ц) оба наведена; али пад валутне вредности није обавезно и сигнал да је држава осиромашила. Данашњи "фиат" новац нема подлогу у племенитим металима, већ функционише на основу гаранције државе да може служити као "јединица робно-новчане размене", због тога инфлацију и курсне осцилације не треба посматрати као феномене саме за себе, већ као одраз резултата политичке економије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.