Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Војне базе на рајским острвима Индијског океана

У новој трци за утицај дуж стратешких рута глобалне петро-трговине Индија и Кина траже савезнике на морима између Сејшела, Маурицијуса, Малдива, Шри Ланке...
Стратешка важност надилази туристички потенцијал: Сејшели (Фото „Инстаграм”)

Корални гребен, кокосове палме, бесконачне плаже најфинијег песка, авионска писта: острвце Узнесења у саставу Сејшела на први поглед уклапа се у идилични имиџ архипелага о којем сањаре милиони путника широм света. Ових дана Индија и Сејшели одлучили су да острву Узнесења (површине 11 квадратних километара, са укупно седам становника) доделе нови статус – прве прекоморске ваздухопловне и поморске базе коју Њу Делхи гради у Индијском океану.

„Сејшели и Индија имају интерес да узајамно јачају безбедност и сигурност, заједничким операцијама против пирата, надзором над територијалним водама и борбом против упада разних врста кријумчара”, навео је представник Министарства иностраних послова Индије у саопштењу након недавног потписивања „ревидираног” споразума две државе, у Викторији, главном граду Сејшела. Споразум којим су Сејшели на 20 година изнајмили Индији део територије острва Узнесења да изгради војну инфраструктуру од пресудног је значаја за даље јачање блиских веза две државе, оценио је Дени Фор, председник егзотичног афричког архипелага од 115 острва.

Сејшели (455 квадратних километара копна, 82.000 становника) у војни споразум са Индијом – којим Њу Делхи добија улогу у надзору над 1,3 милиона километара територијалних вода архипелага – ипак нису ушли без ограде.

Наиме, званична Викторија пристала је на понуду Њу Делхија да се војно инсталира на Узнесењу тек после трогодишњих преговора и уз клаузулу да ће споразум прекинути „уколико се буде косио са националним интересима и у случају рата”.

Ко би могли да буду актери евентуалног рата на западном ободу Индијског океана, и то можда у околини Сејшела?

Одгонетка бојазни коју су Сејшели озваничили у споразуму са Њу Делхијем можда лежи у процени америчких војних стратега изнесеној 2009. године у магазину „Форин аферс” о геостратешком значају Индијског океана у 21. веку. Наиме, „трећи највећи океан на свету одиграће улогу централне арене одмеравања снага водећих нарастајућих економских сила света: Кине и Индије”, проценио је пре скоро десет година угледни експерт Роберт Каплан.

За привредно јачање нововековних сила, транспорт нафте Индијским океаном од виталног је значаја. Међународна агенција за енергију процењује да око 40 милиона барела нафте дневно путује с једног краја Индијског океана на други. Притом се око 5,8 милиона барела нафте дневно транспортује пучином надомак Сејшела.

У том контексту, интерес Индије за војнополитичко зближавање са Сејшелима и нешто раније са Маурицијусом (где на острву Агалега има одређену војну опрему) парира нововековном зближавању Кине са Џибутијем на рогу Африке. Наиме, Пекинг у Џибутију од 2015. године (када је Индија почела преговоре са Сејшелима) увелико гради прву војну базу у иностранству у новијој историји.

У глобалном искораку Кине у свет пројектом „Појас и пут” Пекинг је, након Џибутија, уложио велики новац и у пројекат развоја луке Хамбантота на југу Шри Ланке (са роком изнајмљивања на 99 година, уз велики отпис државног дуга Коломба), као и луке Гвадаар у Пакистану, све то у непосредној близини Индије и зоне њених стратешких интереса.

Кинески продор на запад Индијског океана – од навале сомалских пирата на бродовље у зони рога Африке и Аденског залива средином прошле деценије – у међувремену се не зауставља.

Ове седмице 11 кинеских ратних бродова допловило је до Индијског океана, наводно у правцу Малдива, где је однедавно на снази ванредно стање због политичких сукоба председника државе Абдуле Јамин и тамошњег Врховног суда. Опозиција на Малдивима недавно је оптужила Пекинг да „граби земљу” на том архипелагу, немилице купујући некретнине из мутних разлога. У међувремену, влада Малдива недавно је потписала приступницу кинеском пројекту „Појас и пут”, уз упадљиво негодовање Њу Делхија. Пратећи помно ширење кинеског утицаја дуж западних обала Индијског океана и тамошњих острва, Индија је одскора почела да јача везе и са Оманом, државом на кључној рути превоза нафте из Ормуског мореуза, али и рути ка Аденском заливу и рту Добре наде, и то све поред Сејшела, где су недавно откривена позамашна налазишта црног злата. У међувремену, непосредно након потписивања војног споразума Индије и Сејшела, у области тог архипелага афрички корпус америчке војске одржао је велике мултинационалне поморске маневре.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milutin
Dobra vest za nas. Sto ova Planeta postaje vise multipolarna i proporcionalna, podeljena i kontrolisana ravnomerno izmedju nacija prema njihovoj velicini i broju, ... to je veca sansa da necemo svi postati americke korporacijaske kolonije uterivane u red NATO teroristickom organizacijom ..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.