На вештачка плућа због компликованих инфекција

Због ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја ових да­на су пу­не че­ка­о­ни­це до­мо­ва здра­вља. Бо­ло­ви у гр­лу, ки­ја­ви­ца, ка­шаљ, ири­та­ци­ја и цу­ре­ње се­кре­та из но­са, ма­лак­са­лост, по­ви­ше­на тем­пе­ра­ту­ра, са­мо су не­ки од симп­то­ма ових ин­фек­ци­ја, а де­ша­ва се да гра­ђа­ни „за­ра­де” и брон­хи­тис, упа­лу плу­ћа, те­го­бе са ждре­лом… У ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва, ка­да осо­ба од­ле­жи не­ко­ли­ко да­на, ин­фек­ци­ја се по­ву­че, али по­сто­ји мо­гућ­ност по­ја­ве ком­пли­ка­ци­ја због че­га су пре­пу­не бол­ни­це па­ци­је­на­та ко­ји мо­ра­ју да бу­ду при­кљу­че­ни на ре­спи­ра­то­ре, од­но­сно ве­штач­ка плу­ћа. 

Про­фе­сор др Алек­сан­дра Ду­двар­ски Илић, из Кли­ни­ке за пул­мо­ло­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је, ка­же да као и сва­ке зи­ме и ове го­ди­не при­ме­ћу­ју по­ве­ћан број па­ци­је­на­та са ре­спи­ра­тор­ним ин­фек­ци­ја­ма. Ни­ске тем­пе­ра­ту­ре и че­шћи бо­ра­вак у за­тво­ре­ним про­сто­ри­ја­ма по­го­ду­ју па­ду иму­ни­те­та и ши­ре­њу ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја. Нај­че­шће су акут­не ин­фек­ци­је гор­њих ди­сај­них пу­те­ва, али се та­ко­ђе ја­вља­ју и оне ко­је по­га­ђа­ју до­ње ре­спи­ра­тор­не ор­га­не (брон­хи­је и плућ­но тки­во), ко­је су обич­но те­же у свом кли­нич­ком то­ку.

– У зим­ским ме­се­ци­ма по­ве­ћан је број па­ци­је­на­та са те­шким об­ли­ци­ма ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја, ко­ји зах­те­ва­ју хо­спи­та­ли­за­ци­ју у је­ди­ни­ца­ма ин­тен­зив­не не­ге. Ови бо­ле­сни­ци су че­сто на те­ра­пи­ји ки­се­о­ни­ком, а нај­те­жи слу­ча­је­ви су на ме­ха­нич­кој вен­ти­ла­ци­ји – ре­спи­ра­то­ри­ма. Те­шки об­ли­ци ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја мо­гу се ја­ви­ти и код хро­нич­них плућ­них бо­ле­сни­ка, али та­ко­ђе мо­гу би­ти по­сле­ди­ца и акут­них ста­ња, код прет­ход­но пот­пу­но здра­вих осо­ба. Од хро­нич­них бо­ле­сти, код ко­јих до­ла­зи до те­шких по­гор­ша­ња ко­ја мо­гу зах­те­ва­ти ме­ха­нич­ку вен­ти­ла­ци­ју (ре­спи­ра­тор) спа­да­ју хро­нич­на оп­струк­тив­на бо­лест плу­ћа (ХОБП), брон­хи­јал­на аст­ма и плућ­на фи­бро­за – по­ја­шња­ва др Ду­двар­ски Илић.

Ин­фек­ци­ја ви­ру­сом гри­па у нај­те­жим слу­ча­је­ви­ма мо­же до­ве­сти до акут­ног ре­спи­ра­тор­ног дис­трес син­дро­ма (АРДС), нај­те­жег ста­ња у пул­мо­ло­ги­ји. Ови па­ци­јен­ти зах­те­ва­ју вр­ло бр­зу ре­ак­ци­ју здрав­стве­ног осо­бља и при­кљу­чи­ва­ње на ре­спи­ра­тор. Од ова­кве ком­пли­ка­ци­је гри­па су у на­ро­чи­том ри­зи­ку па­ци­јен­ти ко­ји бо­лу­ју од хро­нич­них обо­ље­ња, го­ја­зне осо­бе, труд­ни­це и ста­ри­ји од 65 го­ди­на. Те­шке пне­у­мо­ни­је, упа­ле плу­ћа, ко­је мо­гу да до­ве­ду и до сеп­се, та­ко­ђе се мо­гу ком­пли­ко­ва­ти акут­ним по­пу­шта­њем ре­спи­ра­тор­ног си­сте­ма. Та­кво ста­ње зах­те­ва хо­спи­та­ли­за­ци­ју у ре­спи­ра­тор­ним је­ди­ни­ца­ма ин­тен­зив­ног ле­че­ња. 

– Симп­то­ми за­ви­се од основ­не бо­ле­сти ко­ја је узро­ко­ва­ла по­гор­ша­ње ста­ња, али се нај­че­шће ја­вља оте­жа­но и плит­ко ди­са­ње, ка­шаљ, ис­ка­шља­ва­ње, по­ви­ше­на тем­пе­ра­ту­ра, ма­лак­са­лост, уз­не­ми­ре­ност. Раз­ли­чи­то је вре­ме бо­рав­ка у бол­ни­ци па­ци­је­на­та са ком­пли­ка­ци­ја­ма ре­спи­ра­тор­них бо­ле­сти. Не­ки се опо­ра­ве бр­же, док је дру­ги­ма по­тре­бан ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од за оздра­вље­ње. По­гор­ша­ња хро­нич­них бо­ле­сти, на­ро­чи­то ХОБП, че­шће се ја­вља­ју у зим­ским ме­се­ци­ма, код па­ци­је­на­та ко­ји не ко­ри­сте ре­дов­но са­ве­то­ва­ну те­ра­пи­ју, и код пу­ша­ча. Уче­ста­лост по­гор­ша­ња за­ви­си и од те­жи­не бо­ле­сти: че­шћи на­па­ди се ја­вља­ју код па­ци­је­на­та са нај­те­жим об­ли­ци­ма бо­ле­сти – на­гла­ша­ва на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Па­ци­јен­ти­ма са хро­нич­ним ре­спи­ра­тор­ним обо­ље­њи­ма са­ве­ту­је се да ре­дов­но ко­ри­сте те­ра­пи­ју ко­ју им је про­пи­сао пул­мо­лог. У зим­ским ме­се­ци­ма тре­ба из­бе­га­ва­ти ве­ће ску­по­ве у за­тво­ре­ним про­сто­ри­ја­ма, јер ће се на тај на­чин спре­чи­ти пре­но­ше­ње ви­ру­сних ин­фек­ци­ја. Оба­ве­зна ме­ра пре­вен­ци­је под­ра­зу­ме­ва и че­шће пра­ње ру­ку, јер се ви­ру­сне ин­фек­ци­је не пре­но­се са­мо ки­ја­њем и ка­шља­њем већ и ру­ко­ва­њем и до­ди­ри­ва­њем за­ра­же­них по­вр­ши­на. По­треб­но је уно­си­ти што ви­ше теч­но­сти и во­ћа.