Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да за 15 година не изгубимо милион становника

Уколико би у истом периоду стопа раста била седам одсто, Србија би дуплирала БДП, каже економиста Драган Ђуричин
Економским мерама зауставити одлазак младих у свет (Фо­то Д. Јевремовић)

Ср­би­ја ће у на­ред­них 15 го­ди­на из­гу­би­ти ми­ли­он ста­нов­ни­ка уко­ли­ко се не про­ме­не ак­ту­ел­ни трен­до­ви. То по­ста­је пи­та­ње пре­жи­вља­ва­ња, мла­ди од­ла­зе из зе­мље што је ве­ли­ки де­мо­граф­ски ри­зик и пут ка­та­стро­фе. Ову упо­зо­ра­ва­ју­ћу оце­ну у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку“ из­нео је Дра­ган Ђу­ри­чин, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та. Сло­бод­но тр­жи­ште је али­би за инерт­не по­ли­ти­ча­ре. Др­жа­ва мо­ра да се уме­ша у пе­ри­о­ду струк­тур­них про­ме­на, то се не сме пре­пу­сти инер­ци­ји не­ви­дљи­ве ру­ке Ада­ма Сми­та, до­да­је. 

– Уко­ли­ко би сто­па ра­ста у Ср­би­ји би­ла се­дам од­сто, ми би­смо у на­ред­них 15 го­ди­на ду­пли­ра­ли бру­то до­ма­ћи про­из­вод (БДП). Тек та­да би­смо би­ли на ни­воу на ком је би­ла Хр­ват­ска, ка­да је ушла у ЕУ, што го­во­ри о то­ме ко­ли­ки је наш за­о­ста­так – оце­њу­је Ђу­ри­чин.

Као је­дан од ор­га­ни­за­то­ра „Ко­па­о­ник би­знис фо­ру­ма”, наш са­го­вор­ник је као кључ­но пи­та­ње овог до­га­ђа­ја по­ста­вио – шта по­сле фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је. Од 4. до 7. мар­та и ове го­ди­не ће се на Ко­па­о­ни­ку оку­пи­ти кре­а­то­ри еко­ном­ске по­ли­ти­ке, те­о­ре­ти­ча­ри и прак­ти­ча­ри, а јед­на од за­го­нет­ки, ко­ју ће по­ку­ша­ти да од­го­нет­ну, је­сте ка­ко да Ср­би­ја иза­ђе из зам­ке сред­њег ни­воа еко­ном­ске раз­ви­је­но­сти. 

На­у­ка ни­је со­ци­јал­ни лук­суз, већ из­вор ра­ста
На­у­ка у Ср­би­ји тре­ба да до­би­је но­ви сми­сао, тре­ба фи­нан­си­ра­ти про­јек­те ко­ји има­ју прак­тич­ну при­ме­ну и по­ве­за­ти их са обра­зо­ва­њем, ка­же Ђу­ри­чин. 

– Фи­скал­на кон­со­ли­да­ци­ја је по­јам ко­ји се на овим про­сто­ри­ма по­ја­вио сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на, у вре­ме Мил­ке Пла­нинц, пред­сед­ни­це Са­ве­зног из­вр­шног ве­ћа због пре­за­ду­же­но­сти. Од та­да је спро­ве­де­но пет про­гра­ма фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је, а по­след­њи, ко­ји је тра­јао од 2015. до 2017. го­ди­не, био је нај­у­спе­шни­ји, јер је ис­пу­нио све про­кла­мо­ва­не но­ми­нал­не и струк­тур­не ци­ље­ве, ис­ти­че Ђу­ри­чин.

– Као ре­зул­тат има­мо фи­скал­ну рав­но­те­жу, при­вред­ни раст од око два од­сто, сма­ње­ње не­за­по­сле­но­сти, ста­бил­ност це­на и де­ви­зног кур­са, као и раст кре­дит­ног реј­тин­га. Пре­ми­ја за ри­зик је сма­ње­на пет про­цент­них по­е­на, та­ко да су це­не фи­нан­си­ра­ња осим за др­жа­ву, па­ле и за при­ват­ни сек­тор. Сма­њен је и де­фи­цит те­ку­ћег ра­чу­на, ко­ји са­да из­но­си око че­ти­ри од­сто БДП-а при че­му је пот­пу­но по­кри­вен при­хо­ди­ма од стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја. Пре фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је при­вре­да је би­ла ра­шти­мо­ва­на и им­по­тент­на, а по­сле ње је оста­ла им­по­тент­на – оце­њу­је Ђу­ри­чин.

Он до­да­је да има­мо пу­зе­ће сто­пе ра­ста и да се због то­га срп­ска еко­но­ми­ја на­ла­зи у та­ко­зва­ном ста­ци­о­нар­ном ста­њу. Овај тер­мин по­зајм­љен из фи­зи­ке за­пра­во пред­ста­вља не­про­мен­љи­вост фак­то­ра ра­ста у вре­ме­ну.  

– Ста­ци­о­нар­на еко­но­ми­ја мо­же има­ти епи­зо­де ра­ста, али је он нео­др­жив. Да би­смо оп­ста­ли мо­ра­мо да иза­ђе­мо из тог ста­ња, а за то нам је нео­п­хо­дан ди­на­ми­чан, одр­жив и ин­клу­зи­ван раст – ка­же Ђу­ри­чин и до­да­је да Ср­би­ја мо­ра да про­ме­ни мо­дел ра­ста ко­ји се ба­зи­ра на ви­со­ком сте­пе­ну фи­нан­си­ја­ли­за­ци­је и ни­ском сте­пе­ну ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње.

То, за­пра­во, зна­чи пре­ве­ли­ко уче­шће сек­то­ра фи­нан­сиј­ских услу­га у од­но­су на ре­ал­ну еко­но­ми­ју. Фи­скал­на рав­но­те­жа је до­бра прет­по­став­ка за ди­на­ми­зи­ра­ње ра­ста, али на­ма је нео­п­ход­на ди­ги­тал­на тран­сфор­ма­ци­ја еко­но­ми­је за ус­по­ста­вља­ње мо­де­ла ра­ста за­сно­ва­ног на про­из­вод­њи – об­ја­шња­ва Ђу­ри­чин. 

Ди­ги­тал­на тран­сфор­ма­ци­ја зна­чи пре­ла­зак на ин­ду­стриј­ску про­из­вод­њу, ко­ја се ба­зи­ра на на­пред­ним тех­но­ло­ги­ја­ма, као и услу­га­ма нај­ве­ћег сте­пе­на до­да­те вред­но­сти ве­за­них за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, здрав­стве­ну за­шти­ту, про­гра­ми­ра­ње и дру­го. Ове тех­но­ло­ги­је има­ју моћ да уна­пре­ђу­ју и дру­ге тех­но­ло­ги­је, убр­за­ва­ју про­из­вод­не про­це­се, уз ве­ћи ква­ли­тет и до­ступ­ност про­из­во­да – ка­же Ђу­ри­чин. 

До­при­нос ин­ду­стри­је БДП-у са­да из­но­си око 16 од­сто, а пре кри­зе из де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка био је од 23 до 24 од­сто. Удео по­љо­при­вре­де у срп­ском БДП-у из­но­си од 20 до 22 од­сто, енер­ге­ти­ка и ин­фра­струк­ту­ра та­ко­ђе има ви­со­ко уче­шће у све­му што гра­ђа­ни и при­вре­да ство­ре за го­ди­ну да­на. У овим број­ка­ма за­пра­во се и кри­је од­го­вор на пи­та­ње за­што вре­мен­ска прог­но­за има то­ли­ко ве­ли­ки ути­цај на ко­на­чан ре­зул­тат срп­ске при­вре­де и за­што нам кли­мат­ске окол­но­сти вр­ло че­сто по­мр­се на­ци­о­нал­не ра­чу­не. 

– Мо­ра­мо да по­ве­ћа­мо уче­шће пре­ра­ђи­вач­ке ин­ду­стри­је и да сма­њи­мо уче­шће по­љо­при­вре­де, енер­ге­ти­ке и ин­фра­струк­ту­ре – ка­же Ђу­ри­чин и до­да­је да ње­го­ве ра­чу­ни­це по­ка­зу­ју да би ин­ду­стри­ја мо­гла да до­ђе до тре­ћи­не, а услу­ге ви­со­ког сте­пе­на до­да­те вред­но­сти и пре­ко јед­не тре­ћи­не БДП-а. 

 – За та­кав мо­дел ра­ста Ср­би­ја мо­ра да за­др­жи по­ли­ти­ку чвр­стог бу­џет­ског огра­ни­че­ња, али и да сред­ства од при­ва­ти­за­ци­је, по­пут оних од кон­це­си­је за аеро­дром, на при­мер, пре­у­сме­ри у раз­вој­ну бан­ку ко­ја ће то струк­тур­но при­ла­го­ђа­ва­ње да фи­нан­си­ра – су­ге­ри­ше Ђу­ри­чин. 

Здрав­стве­ни ту­ри­зам као шан­са

Ђу­ри­чин до­да­је и да је здрав­стве­ни ту­ри­зам, за ко­ји Ср­би­ја има по­тен­ци­ја­ла, та­ко­ђе услу­га ви­со­ког сте­пе­на до­да­те вред­но­сти. Осим ба­ња, у на­шој зе­мљи се раз­ви­ја­ју при­ват­не кли­ни­ке, у ко­ји­ма је ква­ли­тет услу­ге до­бар, а це­не јеф­ти­ни­је не­го у ре­ги­о­ну, што пред­ста­вља до­бру осно­ву за пру­жа­ње ових услу­га, за­кљу­чу­је Ђу­ри­чин. Огром­не мо­гућ­но­сти по­сто­је и у обла­сти ор­ган­ске хра­не.

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Možda je odlazak naroda i nečiji plan. Narod sa ovih prostora lako će asimilirati razvijene zemlje u koje odlaze. Imigrante iz Afrike i Azije ne mogu asimilirati verovatno nikad. Možda bi ih razvijeni deo Evrope najradije naselio na ove prostore pošto se ovi prostori isprazne od domaćeg naroda ?
Stefan Petkovic
Nije sto ti ljudi odu, problem je jos veci i porazniji je sto oni nestanu. Oni ostaju Srbi - samo po rodjenju. Samo jedan dobar primer je Mila Jovovic. S druge, pa i neka idu. Ako ostanu, a nemaju dece samo ce postati isfrustrirani i pujdace druge zene kako su deca glupost i da ne treba da slusaju svoje muzeve. S te tacke - neka idu. Prvo medicinske sestre.
ivan seljak
hajde da stvar razjasnimo, probleme prave ljudi, kako ekonomske tako i političke. nema ljudi nema problema. daklen, nisu nama problem oni koji odlaze već oni koji ostaju. oni stalno nešto zakeraju.
Petar
Fiskalna konsolidacija, digitalna transformacija, stacionarna ekonomija... Gomila izraza i naziva koji bi trebalo da ulepšaju tekst i daju dojam kako je rečeno nešto pametno. Ceo ovaj tekst je čista demagogija. Svi pričaju da imamo problem i pričaju koje bi ciljeve trebalo Srbija trebalo da ima u budućnosti. Niko ne priča kako rešiti te probleme i kako ostvariti te ciljeve.
Десимиров Сима
Одлична анализа поштованог професора Ђуричина. Једино ми мало смета што бројеви нису тачни. На пример, учешће пољопривреде у БДП-у је мање од 10%, а није 20-22% како каже професор. Исто тако, учешће индустрије је сада око 25%, а не 16%. Волео бих да ми професор појасни да ли његова рачуница која каже да је могуће доћи до око трећине додате вредности из индустрије почива на погрешном податку да индустрија сада учествује у БДП-у са 16%. То ме занима зато што би онда са тачним подацима, по рачуници професора, лако дошли до 50% учешћа индустрије у БДП-у, а можда и 120% ако се мало више потрудимо. Професор не само што каже да би наука у Србији требало добије нови смисао, већ то и практичним примером показује.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.