Понедељак, 16.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дојче банка прихватила да плати казну од 240 милиона долара

(Фото Википедија)

ЊУЈОРК – Немачка Дојче банка пристала је да плати казну од 240 милиона долара у оквиру нагодбе у приватном парничном поступку у САД, у ком је била оптужена за удруживање с другим банкама ради манипулисања референтном каматном стопом Либор.

Прелиминарна нагодба с немачком банком објављена је у уторак, када је поднета Окружном суду на Менхетну ради добијања одобрења судије, извештава Бизнис Тајмс.

Дојче банка је трећа банка по реду која је постигла нагодбу у споровима покренутим због манипулисања Либор каматном стопом.

Америчка Ситигрупа је прошлог јула склопила случну нагодбу у износу од 130 милиона долара, док се британска Барклиз банка нагодила за 120 милиона долара у новембру 2015. Дојче банка је негирала кривицу али је прихватила нагодбу како би избегла ризике и трошкове судског поступка.

Лондонску међубанкарску понуђену камату, Либор, банке користе за утврђивање каматних стопа на кредитне картице, хипотеке, студентске кредите и друге трансакције чија укупна вредност тежи стотине хиљада милијарди долара, као и за одређивање цене међусобних позајмица.

Инвеститори, међу којима су и град Балтимор и Универзитет Јејл у Њу Хејвену, у америчкој савезној држави Конектикат, оптужили су 16 банака за заверу с циљем манипулисања Либором, покренувши приватну судску парницу 2011. године.

Банке су до сада широм света платиле готово девет милијарди долара на име нагодби за решавање судских спорова везаних за намештање Либора. (Танјуг)

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... takva je lihvarska demokratija ... a zadnji aparatcici dolaze u Srbiju i drze predavanja o vladavini prava i zakona a nas vrh ide uvek snishodljivo i podanicki u posetu na raport i po spisak novih zadataka ... nije li Nemacka clan EU,a njihova krovna banka se bavi takvim visoko moralnim poslovima? ... o cemu se ovde radi? ...
Nikola Nesic
Ovaj iznos je verovatno nešto manji nego visina bonusa za prošlu godinu par direktora u IO DB.
Radoslav Jovanovic
Napraviš profit od nekoliko milijardi a kad ta "uhvate" platiš kaznu deset puta manju. Super biznis. Naravno niko ne ide u zatvor. Tako je to u svetu danas. A naivci nam drže lekciju kako je kod njih zakon. Poenta je ne zakonito stečena dobit ili kriminal koji se na tom nivou ne kažnjava. A za one kojima je merilo sto dolara dvesta miliona deluje kao vasiona. Njima to skoro ništa. I ko je tu kažnjen?
Zvezdana
Ne treba zaboraviti da skoro sve poslovne banke iz Srbije imaju otvorene korespodentne racune u Dojce banci sa kojim " posluju". Zbog stimanja kamatnih stopa banke u svetu drzavnim blagajnama zemalja u kojima posluju placaju kazne u iznosima od vise stotina hiljada evra i dolara. Kod nas banke kradu a ne placaju. Stimaju kamate, marze ( bezobrazno visoke ), naknade itd. Previsoke zatezne kamatne do 42% ! a referentna kamatna stopa iznosi 3,50% ? Pa kako to moze biti primenjeno u zemlji u kojoj je inflacija u normalnim granicama?Moze iz razloga sto ministar finansija nije predlozio u parlamentu donosenje zakona o obaveznim odnosima koji limitira visinu zatezne kamatne stope a sto je na snazi u svim civilizovnim drzavama. Ministar finansija je podupirao i protezirao zakone koji stite interese vlasnika krupnog kapitala koji preko svojih ( nekada nasih banaka kojima su fransizom promenili imena ) banaka kreditiraju sve pa i drzavu koja im je najmiliji klijent a MINISTAR placa li placa !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.