Петак, 06.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Припрема за еру после Ангеле Меркел

Минули конгрес ЦДУ показао како се ова странка увелико припрема за одлазак некад неприкосновене канцеларке
Не­зва­нич­но про­гла­ше­ње на­след­ни­це: Ане­грет Крамп Ка­ран­ба­у­ер и Ан­ге­ла Мер­кел (Фото Бета/АП)

Од на­шег до­пи­сни­ка
Франк­фурт, Хај­дел­берг – „Же­ле­ла бих да у пра­вом тре­нут­ку иза­ђем из по­ли­ти­ке. Та­да не же­лим да бу­дем по­лу­мр­тва олу­пи­на”, ре­кла је Ан­ге­ла Мер­кел 1998. го­ди­не ка­да је још као че­тр­де­сет­че­тво­ро­го­ди­шња ми­ни­стар­ка за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и ну­кле­ар­ну без­бед­ност у вла­ди кан­це­ла­ра Хел­му­та Ко­ла би­ла на пра­гу да по­ста­не ге­не­рал­на се­кре­тар­ка Хри­шћан­ско-де­мо­крат­ске уни­је (ЦДУ). Два­де­сет го­ди­на ка­сни­је и на­кон 18 го­ди­на на че­лу ЦДУ и ско­ро 13 на ме­сту кан­це­лар­ке, ње­ни кри­ти­ча­ри сма­тра­ју да је не­ка­да­шњој „Ко­ло­вој де­вој­чи­ци” одав­но про­шао тај „пра­ви тре­ну­так”. Она, ме­ђу­тим, уве­ра­ва да је спо­соб­на да још не­пу­не че­ти­ри го­ди­не во­ди Не­мач­ку и ЦДУ, док исто­вре­ме­но при­пре­ма те­рен за сво­је­вр­сну пост­ме­р­ке­лов­ску еру.

Осим од­лу­ке да се по­др­жи ко­а­ли­ци­о­ни спо­ра­зум са ЦСУ и СПД, ми­ну­ли кон­грес ЦДУ оста­ће упам­ћен по то­ме што је на ње­му би­ло са­свим очи­глед­но да се кон­зер­ва­тив­ци спре­ма­ју за вре­ме по­сле вла­сти Мер­ке­ло­ве. Шта­ви­ше, би­ло је са­свим очи­глед­но да се и она са­ма на то при­пре­ма, и то знат­но ви­ше не­го ње­ни прет­ход­ни­ци ко­ји су нај­ду­же вла­да­ли, по­пут Ко­ла или Кон­ра­да Аде­на­у­е­ра.

То се мо­гло ви­де­ти, не са­мо у из­бо­ру но­вог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра ЦДУ већ и ње­ном из­бо­ру бу­ду­ћих ми­ни­ста­ра у ње­ној че­твр­тој вла­ди, уко­ли­ко уоп­ште бу­де фор­ми­ра­на јер за­ви­си од то­га да ли ће осво­ји­ти ве­ћи­ну на уну­тар­стра­нач­ком ре­фе­рен­ду­му СПД-а, ко­ји тра­је до 2. мар­та.

Да Мер­ке­ло­ва за сво­ју на­след­ни­цу спре­ма пре­ми­јер­ку ма­ле не­мач­ке по­кра­ји­не Сар Ане­грет Крамп Ка­ран­ба­у­ер (55) би­ло је ја­сно ка­да је об­ја­вље­но да је она баш њен из­бор за ге­не­рал­ног се­кре­та­ра. Уочи кон­гре­са, Мер­ке­ло­ва је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је лич­но пред­ста­ви­ла јав­но­сти Крамп Ка­рен­ба­у­е­ро­ву, ре­кав­ши да је „ве­ли­ки по­што­ва­лац ње­ног ра­да” и пом­пе­зно је на­ја­вљу­ју­ћи као пр­ву же­ну ко­ја ће би­ти на тој функ­ци­ји. И та­ман што је пре­ми­јер­ка Са­ра за­у­сти­ла, Мер­ке­ло­ва је до­да­ла „из­у­зев ме­не”, при­се­тив­ши се да је за­пра­во она би­ла пр­ва же­на на тој функ­ци­ји и то две го­ди­не пре не­го што ће пре­у­зе­ти ли­дер­ску по­зи­ци­ју у стран­ци. То је иза­звао гро­мо­гла­сан смех обе го­вор­ни­це, по­ка­зу­ју­ћи чак и њи­хо­ву при­сност, ко­ја се рет­ко ви­ђа у по­ли­тич­ком на­сту­пу кан­це­лар­ке.

Ова по­ли­ти­чар­ка ко­ја је про­шлог мар­та до­ве­ла ЦДУ до убе­дљи­ве по­бе­де на по­кра­јин­ским из­бо­ри­ма у Са­ру у ме­ди­ји­ма је че­сто опи­си­ва­на као „ма­ла Ан­ге­ла”, ко­ја има из­у­зе­тан по­ли­тич­ки та­ле­нат, са­мо­по­у­зда­ње и ам­би­ци­ју. Оно због че­га је очи­глед­но дра­га Мер­ке­ло­вој је­сте то да, по­пут Мер­ке­ло­ве, ни­је скло­на дра­ма­тич­ним сце­на­ма већ вла­да мир­но и опу­ште­но, при че­му по­др­жа­ва то што се ЦДУ за Мер­ке­ли­на вак­та са иде­о­ло­шке де­сни­це по­ме­ри­ла по­при­лич­но ка цен­тру и ти­ме по­ста­ла по­год­ни­ји по­ли­тич­ки из­бор и за же­не и мла­де.

Да Мер­ке­ло­ва ни­је иза­бра­ла Крамп Ка­рен­ба­у­е­ро­ву са­мо због лич­них афи­ни­те­та и скло­но­сти ли­бе­рал­ни­јој по­ли­ти­ци, све­до­чи и то да је ње­на мо­гу­ћа на­след­ни­ца ка­тол­ки­ња, ко­ја има тро­је де­це и кон­зер­ва­тив­ни­ји став на те­му ми­гра­ци­ја и геј бра­ко­ва, што је чи­ни при­влач­ни­јом кон­зер­ва­тив­ни­јем кри­лу ЦДУ. Да је тај микс ли­бе­ра­ли­зма и кон­зер­ва­ти­ви­зма за­пра­во био пун по­го­дак ви­де­ло се на кон­гре­су ка­да је нај­ду­жи апла­уз до­би­ла упра­во од­ла­зе­ћа пре­ми­јер­ка Са­ра, при че­му је за њен из­бор за ге­не­рал­ну се­кре­тар­ку гла­са­ло ско­ро 99 од­сто де­ле­га­та.

У го­во­ру она се освр­ну­ла на успех не­мач­ке хо­ке­ја­шке ре­пре­зен­та­ци­је на Зим­ским олим­пиј­ским игра­ма ка­ко би опи­са­ла шта оче­ку­је од ЦДУ.

„То ни­је би­ла гру­па ин­ди­ви­ду­ал­них зве­зда, већ је зве­зда био цео тим, и то је оно што је ва­жно. И ЦДУ је зве­зда. И ни­је пи­та­ње ко уну­тар ЦДУ си­ја, већ да ли пар­ти­ја си­ја”, ре­кла је она, при че­му је ко­ји дан ра­ни­је из­ја­ви­ла да ће јој на пр­вом ме­сту би­ти до­бро­бит стран­ке, па „ма­кар мо­ра­ла да се су­ко­би и са кан­це­лар­ком”. „Ми же­ли­мо да да­мо од­го­во­ре (на стра­хо­ве од гло­ба­ли­зо­ва­не, ди­ги­та­ли­зо­ва­не бу­дућ­но­сти), не са­мо као вла­да и по­сла­нич­ке гру­па већ као пар­ти­ја.”

И Мер­ке­лин из­бор мо­гу­ћих ми­ни­ста­ра ука­зу­је да бли­зу се­бе же­ли, ка­ко сво­је нај­ло­јал­ни­је љу­де, та­ко и оне ко­ји су је отво­ре­но кри­ти­ко­ва­ли. Та­ко су се ту на­шли ње­ни бли­ски са­рад­ни­ци, по­пут Пе­те­ра Алт­ма­је­ра и Ур­су­ле фон дер Ла­јен, али и оштри кон­зер­ва­тив­ни кри­ти­чар Јенс Шпан и не­што бла­жа кри­ти­чар­ка Ју­ли­ја Клек­нер. Из­бор овог три­де­сет­сед­мо­го­ди­шњег Шпа­на да бу­де ми­ни­стар здра­вља и че­тр­де­сет­пе­то­го­ди­шње Клек­не­ро­ве за ми­ни­стар­ку по­љо­при­вре­де пред­ста­вља­ло је пра­во из­не­на­ђе­ње за ме­ди­је, али не и оне ко­ји по­зна­ју кан­це­лар­кин по­ли­тич­ки стил.

Иако га ви­ди као не­ког ко би до­ла­ском на че­ло ЦДУ по­ни­штио ње­ну сво­је­вр­сну по­ли­тич­ку за­о­став­шти­ну – мо­дер­ни­за­ци­ју ЦДУ та­ко да за њу мо­гу да гла­са­ју све ви­ше и мла­ди, же­не и жи­те­љи ур­ба­них сре­ди­на – Мер­ке­ло­ва Шпа­на уво­ди у вла­ду ка­ко он не био мо­гао да во­ди пуч уну­тар стран­ке, пред­ста­вља­ју­ћи се­бе као жр­тве­но јаг­ње јер за­сту­па кон­зер­ва­тив­ни­је ста­во­ве. Сли­чан слу­чај је и са Клек­не­ро­вом, ко­ја је 2016. пред по­кра­јин­ске из­бо­ре у по­кра­ји­ни Рајн­ланд Фалц уза­луд­но по­ку­ша­ла да кри­ти­ком Мер­ке­ли­не из­бе­глич­ку по­ли­ти­ку осво­ји ви­ше гла­со­ва и по­ста­не пре­ми­јер­ка ове по­кра­ји­не.

Мер­ке­ло­ва им те кри­ти­ке си­гур­но ни­је за­бо­ра­ви­ла, али са­да же­ли да их по­при­лич­но за­по­сли ка­ко би би­ли до­вољ­но за­у­зе­ти и одво­је­ни од стра­нач­ке по­ли­ти­ке. Осим то­га, овим она ша­ље сиг­нал да ипак и да­ље она од­лу­чу­је. Бар још не­ко вре­ме. А да ли ће у тре­нут­ку из­ла­ска из по­ли­ти­ке би­ти „по­лу­мр­тва олу­пи­на”, те­шко да ће при­зна­ти.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.