Тежак пут до извоза кора у Европску унију

Дугоочекивани Ипард фондови однедавно су доступни и пољопривредницима и произвођачима из Србије, али велики број њих није упознат са могућностима које се нуде.

Тако је и у већини државама које су пре нас почеле да користе европски новац за пољопривреду.

Недовољна информисаност и компликована процедура за конкурисање главни је разлог што неке од њих нису успеле у задатом року да искористе сав расположив фонд за развој аграра.

Добар пример је пекарска фирма „Макс” из Ваљева која се производњом пецива бави од 1990. године. Запошљава тридесетак радника, имају радњу у центру града а у посао је укључена цела породица. Прекретница за ове ваљевске пекаре, познате и по производњи кора за питу и гибаницу, била је 2016. година.

Тада им се отворила могућност да почну да извозе на тржиште ЕУ.

– До тада смо радили са домаћим трговинским ланцима и локалним радњама. Али, то је било мукотрпно. Због дугачких рокова плаћања на исплате смо чекали и до три месеца. Углавном су нам нудили компензацију у брашну које је често било толико лошег квалитета да је било неупотребљиво. Одлучили смо да прекинемо сарадњу и окренемо се извозу кора – прича Тања Кнежевић, ћерка власника фирме која је као економиста задужена за административне послове. Отац Драган Мојић је оснивач фирме, а браћа Дејан и Ђорђе су технолози и раде у производњи.

Преко фирми, чији су власници људи из бивше Југославије, коре за питу почели су да пласирају у Аустрију и Шведску. Они су даље њихове производе дистрибуирали у локалне маркете и посао је добро кренуо. Прве године извезли су 150 тона кора. Међутим, да би даље наставили посао на захтев страних купаца морали су да уведу ИФС, међународни стандард за безбедност хране. Издавање сертификата, уз накнаду за ангажовање консултантске куће, коштало је око 6.000 евра. Проблем је што се сертификат издаје на годину дана и крајем 2017. је истекао, а захтеви европских купаца расту. Осим кора за питу сада стижу и нове наруџбине и то за производе којих тамо нема а постоји тражња – сомун, тортиље, палачинке и смрзнути бурек са разним надевима...

Да би проширили посао потребно је да инвестирају у нове погоне и опрему. Практично, предстоји им да раздвоје производњу за домаће и инострано тржиште и изнова уведу потребан стандард за безбедност хране. Процене су да ће их све коштати 150.000 до 200.000 евра. Наравно, тај новац немају, али не желе да одустану јер су сигурни у квалитет производа који могу да понуде на захтевном европском тржишту. Купци из Аустрије су спремни да сачекају.

– Дакле имамо тржиште и стручан кадар. Купили смо плац и кренули у израду пројекта нове хале од око хиљаду квадрата. Планирамо да подигнемо кредит, али би нам много значило да добијемо било какав подстицај. Не знамо да ли смо у категорији која има право на домаће или европске субвенције. Не знамо ни коме да се обратимо – каже наша саговорница.

„Политика” је овим поводом позвала Агенцију за аграрна плаћања. Како су нам рекли спремни су да помогну око консултација. Конкурс за такозвану меру три (предвиђену за постојеће прерађивачке капацитете, без изградње) биће расписан у марту, али је питање да ли се перспективни произвођач из Ваљева уклапа у задате критеријуме.

– Поручујемо представницима ове фирме да се јаве. У оквиру ИПАРД-а постоје мере за увођење стандарда у производњи. Наравно подносилац мора претходно да испоштује одређене критеријуме. Када размотримо њихове планове и видимо какви су им капацитети саветоваћемо им шта је потребно да ураде и какве су им могућности за конкурисање за субвенције. Било државне или оне из европског фонда за које ће позиви тек бити расписани – рекли су нам у агенцији.

Србија је пре неколико дана добила и званично потврду од Европске комисије за несметано спровођење ИПАРД програма ЕУ намењених пољопривредницима. У Управи за аграрна плаћања до сада су заведена 223 захтева за коришћење ИПАРД средстава – 51 захтев поднет је за набавку механизације а 172 за куповину трактора. До сада су објављена ова два јавна позива, а рок за достављање понуда је истекао у понедељак 26. фебруара.

Србији је до 2020. на располагању 175 милиона евра, а новац је намењен унапређењу конкурентности пољопривредних и прерађивачких капацитета и унапређењу безбедности хране, како би се домаћи произвођачи усагласили са стандардима ЕУ.