Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су одлазили градоначелници

Симбол Београда Фото Д. Јевремовић

Грађани Београда памте своје градоначелнике. Њима су се могли замерити пропусти чак и у комунистичком периоду, када то није било уобичајено радити ни нижим функционерима једине дозвољене  партије. Зато их грађани и памте, доживљавају их као људе од крви и меса, као своје.

Први послератни председник Извршног народног одбора Београда Михајло Ратковић повукао се са функције после две године. Био је столар, имао своју радионицу у којој су током Другог светског рата комунисти одржавали састанке, па се сматра да је зато добио функцију. После њега до 2000. године градоначелници су углавном били на том месту цео мандат или су имали и два мандата. Гледало се да то буду образовани Београђани. Најкраће су на функцијама остали Милош Минић и Слободанка Груден, а најдуже Бранко Пешић.

Слободанка Груден, прва жена градоначелник, остала је запамћена по одговору Мирјани Марковић која ју је прозвала у „Дуги”, где је тада била колумниста. Тај одговор коштао ју је оставке. А њој је претходила оптужба да је добила поклон од Дафине, чувене банкарке која је у договору са државом пљачкала народ. Груденова је негирала да је добила поклон, али је комисија Скупштине града пописала и у трезор оставила огрлицу, наруквицу и прстен.

Последњи социјалистички градоначелник Небојша Човић отишао је са овог места 1997. године пошто су крајем претходне године одржани локални избори на којима је победила опозиција, што власт није признала па су уследиле вишемесечне демонстрације. Човић је признао изборну крађу и отишао. После тога власт у Београду преузела је Коалиција „Заједно”, а тринаести градоначелник постаје Зоран Ђинђић. Пре избора сви су се чудили Ђинђићу шта ће му место градоначелника. Али, Ђинђић је добро планирао, знао је да је боље имати врапца у руци него голуба на грани. Тек после његовог доласка на место шефа престонице схватило се да је то по моћи – треће место у Србији, после премијера и председника републике. Владајући социјалисти су брзо ограничили моћ градоначелника из опозиције, па је град остао без пара и Ђинђић је урадио оно што је могао, покренуо је акцију „Пролећно чишћење града”. Три године касније је изјавио да се понекад чуди како комуналци успевају да избаце ђубре из контејнера и да раскошно оките Београд за празнике. „У овој ситуацији, све је то, ипак, луксуз. Луксуз је понекад, чини се, и очистити улице.”

Ђинђић није потрајао ни годину. Он је био прва жртва нове коалиције СПО-СПС. Да би ушао у републичку власт, СПО је морао да смени Ђинђића. Скинули су га у савезу са социјалистима лако, као што је Ђинђић скинуо петокраку са зграде Скупштине Београда када је постао први некомунистички градоначелник после 1945. године.

До избора новог градоначелника на функцији је био Милан Божић као в. д. Тај период потрајао је више од годину дана, и тада Београд први пут у послератној историји није имао првог човека.

(/slika2)После тога за градоначелника је изабран Војислав Михаиловић, унук Драже Михаиловића, тада члан СПО-а. Али ни он се на власти није дуго задржао јер је после 5. октобра на то место дошао Милан Ст. Протић. У ноћи 5. октобра било је неопходно да се нова власт што пре легитимише, па је Протић изабран нешто после 23 часа. „Није било ни записника”, каже он, „па смо накнадно реконструисали.” „Функција ми се није допала јер је требало да одговарам за оно што други одлучују. Зато сам, чим су ствари почеле да се нормализују, најавио да ћу поднети оставку. У међувремену су се догодиле ствари које су ме још више увериле да су моје моћи веома ограничене. Већ тада ми је било јасно да ће се у Београду догађати ствари које су за мене неприхватљиве, а не могу да их спречим.” Када је поднео оставку, до избора новог градоначелника послове из његовог делокруга обављао је Драган Јочић. Протић је отишао на место амбасадора САД, али се ни ту није дуго задржао.

На његово место изабрана је Радмила Хрустановић, која је мандат окончала после септембарских избора 2004. године. Тада је изјавила да су неки замерали што се превише бавила „козметиком”, што је она негирала. „Нашли смо праву меру. Капиталне инвестиције нису само мостови. То су и школе које нису имале санитарне услове, градски превоз, снабдевање престонице водом. Улагали смо у обнову фасада, паркова, тргова, улица, изградњу позоришта.” Радмила Хрустановић је на крају мандата који је припадао ГСС-у нашла на листи ДС-а на локалним изборима. „Нисам била спремна да се кандидујем за градоначелника. Господин Богдановић и ја смо били део истог тима и било је нелогично и неприродно да будем његов противкандидат. У том случају корист би имао неко трећи.”

Корист није имао нико трећи. За градоначелника је, у оштрој конкуренцији, изабран Ненад Богдановић као кандидат ДС-а. Његов мандат је прекинут болешћу и смрћу, а замењивала га је Радмила Хрустановић.

Предстоји избор новог градоначелника, а све веће странке имају своје кандидате. За ово важно место надмећу се функционери у врху странака. Оно је важно не само зато што је Београд највећи и главни град Србије, већ и зато што странке преко тог места могу лако лобирати за себе, али и зато што су ту велике паре.

Баш зато су се партијски лидери при прављењу Устава крајем 2006. године договорили да се градоначелник Београда, Новог Сада и других градова не бира више непосредно него у Скупштини. Тако и градоначелник Београда више није прави градоначелник, него је председник Скупштине, као што је и раније у неким периодима био. Јер, треба обезличити градоначелничко место у Београду, пошто је оно моћно узлетиште за врхунску политичку каријеру.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.