субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.03.2018. у 10:26

Фискални савет: Јавне финансије Србије још нису подстицајне за привредни раст

(Фото Ж. Јовановић)

Јавне финансије Србије и поред одличног, избалансираног буџета још нису потпуно уређене, нити подстицајно утичу на привредни раст, по ком Србија знатно заостаје за земљама Централне и Источне Европе, навео је Фискални савет у радном материјалу припремљеном за Копаоник бизнис форум који данас почиње.

Најважнији циљ фискалне политике који би предупредио будуће ризике и омогућио убрзање привредног раста јесте, како је процењено, „да избалансирани фискални резултат постане нова нормалност у наредних пет до седам година”.

„Уз то је потребно и да се исправе кључни недостаци досадашње фискалне политике, односно да се спроведу неопходне реформе јавног сектора и унапреди пословни амбијент, пре свега у области владавине права”, препорука је Фискалног савета.

У радном материјалу тог независног тела под насловом „Како даље: Реформе јавног сектора и 'закључавање' уравнотеженог буџета Србије” наведено је да је фискална консолидација у Србији у 2017. години постигнута непланираним уштедама буџета од преко 2,3 милијарде динара, услед већих прихода и мањих расхода за камате.

Премда заслуга и за ова непланирана побољшања једним делом припада Влади Србије због сузбијања сиве економије, првенствено на акцизне производе, већи део ових фискалних побољшања, по оцени Фискалног савета, ипак је дошао споља, као последица повољних међународних чинилаца, пада цена нафте и гаса, смањења каматних стопа у Европи и снажног економског опоравка ЕУ са којом је Србија чврсто повезана преко извоза и страних директних инвестиција.

Ови чиниоци имали су, навео је Фискални савет, утицај на фискална побољшања, јер су довела до ванредног раста порески издашне личне потрошње, утицала су на повећање извоза и профитабилност привреде, укључујући и профитабилност највећих државних губиташа попут Србијагаса, а такође су заслужна за добар део смањења трошкова за камате на високи јавни дуг.

„Првобитно планиране мере штедње практично су се свеле једино на умањење пензија и плата у јавном сектору”, навео је Фискални савет и додао да то умањење јесте било неопходно, не само због преко 500 милиона евра годишњих уштеда које су биле пресудне за непосредно избегавање кризе, већ и због тога што су тиме пензије и плате у јавном сектору приближно сведене на ниво који привреда Србије може дугорочно да финансира и убудуће повећава у складу са својим растом.

Већина других мера штедње, од којих су неке у старту биле нереално планиране, као рационализација броја запослених у јавној управи је изостала, сматра Савет и указује да је још важније то што нису спроведене планиране реформе јавног сектора, просвете, здравства, јавних предузећа, локалне самоуправе, приватизација државних предузећа и повећање јавних инвестиција.

Јавне финансије Србије још нису „безбедне”, како је оценио Савет, јер је јавни дуг и даље превисок, тренутно је преко 60 одсто БДП-а, а за земље попут Србије, горња граница одрживог јавног дуга је око 50 одсто БДП-а.

„Уколико би Србија нову међународну рецесију која ће у дужем року несумњиво поново доћи, дочекала са јавним дугом већим од 50 одсто, то врло лако може да доведе до озбиљне фискалне кризе праћене великим падом животног стандарда грађана”, навео је Фискални савет.

Додаје се да је „једну овакву велику кризу Србија једва избегла пре само неколико година умањењем пензија и плата у јавном сектору и сада је потребно спречити могућност њеног поновног појављивања смањењем превисоког јавног дуга”.

Да би јавни дуг пао на испод 50 одсто БДП-а, буџет мора, како је процењено, да буде приближно избалансиран и да дефицит не буде већи од 0,5 одсто БДП-а, најмање још пет година.

„Други ризици највећим делом долазе из нереформисаног јавног сектора, пре свега јавних и државних предузећа, бројних тужби пред домаћим и међународним судовима које имају различити повериоци, а мера умањења пензија мора се што пре укинути”, оценио је Фискални савет и упозорио да су погрешне и више пута емпиријски демантоване идеје да Србија може одрживо да повећа привредни раст повећањем државне потрошње. (Бета)

Коментари3
d8344
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba lekic
Interesantno je da kod nas nikoga ne interesuje koliki je bio ekonomski rast u prosloj godini. Fiskalni savet primecuje da u pogledu rasta BNP Srbija znacajno zaostaje za svim istocnoevropskim zemljama, ali ne kaze koliko. Medjutim, jasno da je nas rast of 6% u proteklih PET godina manji od rasta susedne Rumunije samo u prosloj godini (6.7% pema statistici Evropske komisije). Dakle, mi sada sve vise zaostajemo i u odnosu na zemlje za koje smo nekad bili mislena imenica.
Дејан.Р.Тошић
Činjenica je da Srbija od deviznih rezervi od 10 milijardi evra poseduje samo 2,6 milijardi u stranoj valuti i nekih 600 miliona evra u zlatu. Sve ostalo grubo rečeno su hartije od vrednosti koje je NBS emitovala po kamati od 6%.Drugim rečima od 2000 godine kada je u trezoru NBS bilo 30 milona maraka i sa Javnim dugom od 6 milijardi maraka mi smo došli u 2018 godinu sa nekih 3 milijarde evra u gotovini i zlatu u NBS i Javnim dugom od oko 22 milijardi evra, pa gde je razlika? Pa gde je tu rast BDP za 17 godina? Nema ga. Kao da ništa nismo ni stvorili osim dugova. To je katastrofalna ekonomska politika koja nas vuče u provaliju već 18 godina i to je i laicima jasno samo po osećaju na svojim praznim novčanicima. Zato Fiskalni savet treba ukinuti jer u ovakvim navedenim okolnostim prećutkivati i prikrivati činjenično stanje javnih finansija predstavlja najgori čin izdaje i načela ekonomske nauke i načela dostojnosti obavljanja visokih javnih finansijskih funkcija.
gile
Ja volim svoju zemlju. Ali ne znam sta treba da se uradi da se izadje iz ovog gliba.Nazalost,drzava se u tom suludom pokusaju da se iz toga izadje opredelila za "dranje" gradjana i poteze koji su cak i stetni za njih. Bezobzirno se krsi ustav kad su penzije u pitanju,gradjani proganjaju za porez, jure utajivaci PDV-a i fiskalnih racuna,a kada se zatrazi povracaj PDV-a za neke kategorije onda dobijate inspekciju koja verovatno treba da vas "oduci" od toga. Ocajni kurs dinara cije poreklo nece niko da utvrdi jer su izgleda i ekonomisti saucesnici u svemu ovome. Lazna statistika sluzi vlastima kao pokrice za losu politiku,a jos i ulepsava sve. A kada voda dodje do grla onda saznajemo da je promenjen nacin racunanja nekih parametara u statistickom zavodu. Pa cak i tada podaci postaju losiji. I da zakljucim - ovde NECE NIKADA biti bolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља