Ако изгубимо Македонију, извоз брашна угрожен

Од 2010. године Македонија је чак 12 пута, разним ванцаринским баријерама, покушавала да стопира увоз брашна из Србије, а наша држава за то време ниједном није одговорила контрамерама, каже за „Политику” Здравко Шајатовић, директор Удружења „Житоунија”, које окупља највеће домаће млинаре.

– Сваке године, у просеку три до четири месеца, македонска страна опструише и умањује извоз српског брашна и повећава пратеће трошкове. Реч је о кршењу и обесмишљавању основних начела и циљева Цефта споразума о слободној трговини. Наши званичници сваки пут су се обраћали Цефти и потом би мере биле укинуте – каже Шајатовић, додајући да та процедура траје и да Македонија, очигледно, увек по истом рецепту, купује време, што наноси велике штете домаћим произвођачима. 

Ово удружење од Министарства трговине тражи да усвоји механизам брзог реаговања и увођење контрамера (у року од 48 сати), како бисмо предупредили све сличне покушаје у будућности.

Шајатовић истиче да је македонска штампа јуче објавила да се српски министар трговине противи могућности увођења мера реципроцитета, што је, каже, слободна и погрешна интерпретација Љајићеве изјаве.

– Наш став је да се ургентно укине правилник, док они предлажу да се формира заједничка комисија за решавање оваквих проблема, што је неприхватљиво – истиче наш саговорник.

Извоз српских млинара у последње време у континуитету опада. Четири најважнија тржишта за Србију су: Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и Косово. Скромне количине иду у Италију, Грчку, Албанију, Хрватску, Словенију… Прошлог месеца извезли смо 13.975 тона брашна, што је драстичан пад у односу на српски просек од око 20.000 тона. У протекла четири месеца извоз на Косово смањен је за 80 одсто, јер је уведена посебна дажбина искључиво за српско брашно. Шајатовић објашњава да су трошкови увозника тако повећани за око 20 одсто и да су ретки увозници који и даље имају интереса да раде са нама, а нова тржишта тешко се проналазе, јер је реч о специфичном производу. Циљ је био, објашњава, да се створи монопол косовских произвођача и у томе су успели, упркос напорима да се то спречи. Нешто слично покушавају сада и Македонци, желе да више упосле домаће млинове, а да од Србије купују више пшенице, а мање брашна.

Македонија је, са друге стране, најновије мере о истицању маркица на брашно тек по завршеним фитосанитарним анализама образложила потребом да се подигне безбедност производа који долазе на њихово тржиште. Да ли то значи да сумњају у квалитет брашна из Србије? Директор „Житоуније” тврди да су то изговори. У континуитету се, каже, већ годинама раде фитосанитарне анализе на македонској граници и контролише сваки шлепер.

– Јасно је да покушавају да упосле домаће млинове и обезбеде им монопол. Па и 20 одсто вина које се продаје у Србији македонског је порекла. Зар ми то њима треба да радимо са раним парадајзом и краставцима? И наши произвођачи се буне, па ми то не радимо. Ми нисмо за трговински рат. Али, ако они то раде већ осам година, питање је докле ћемо да се понашамо овако помирљиво – истиче Здравко Шајатовић.