Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРОФЕСИЈА ГЛУМИЦА

Глума није трка на сто метара, већ маратон

Увек се сетим „Хазарског речника” и реченице да је прави пут у будућност онај у којем расте и твој страх... Тако да се веселим новом суочавању с природом, на Арктику, каже глумица Христина Поповић, коју ћемо ускоро гледати у серији „Пет”
Христина Поповић (Фото Промо)

Иако јој је сваки минут испланиран, успевамо да у једном врачарском, омиљеном јој кафићу, обавимо интервју након вишенедељних преговора, а пред њен одлазак на поларну експедицију на Арктик.

Ова глумица воли  да се једном годишње почасти неким необичним путовањем, попут оног када се попела на највиши врх Килиманџара или заронила на 40 метара дубине код острва Кеј Колкер у Северној Америци... Велики је љубитељ спорта, авантуре и здравог начина живота, стално вежба, трчи око Аде, и по лошим пријатним временским условима, како би била физички спремна за триатлон који је последњих година одушевљава.

– Раније ми је био потребан мир и проналазила сам га у роњењу. То осећање које добијеш испод воде призовеш у тренуцима када живот на сувом није баш тако весео. Као млађа волела сам спортове који подижу адреналин – објашњава нам.

То узбуђење пронашла је и на сцени. А пошто глума није трка на 100 метара, већ маратон, подвлачи, потребне су истрајност и издржљивост, а триатлон је томе учи. Пронашла је спорт који јој помаже да превазиђе кризе у послу и животу. Наравно, и овај спорт захтева посвећеност и дисциплину.

И њена мама, позната балерина Соња Вукићевић, прво је била атлетичарка па је тек онда закорачила у уметничке воде. Христина је као дете стално ишла с њом на пробе. Тада су јој се распршиле све илузије о балету као грациозној уметности у којој балерина само обуче хаљиницу од тила и елегантно закорачи на сцену. Гледајући је сваки дан како напорно вежба, схватила је шта је заправо балет. Реч је о дисциплини тежој и од бокса, напомиње. Мајка није желела  да јој ћерка пролази кроз такве војничке дрилове, већ професију у којој може да оствари сав потенцијал и слободу. Христина ју је пронашла у глуми. Још са седам година је искусила сцену. Бака, татина мама, одвела ју је у драмску радионицу Бате Миладиновића, коју је и сама похађала. Тада су кренули и први ангажмани. Из дечје перспективе, све је изгледало лакше јер није носило никакву одговорност. Тек касније, на академији, схватила је да мора да брани професију, а с тим сазнањем су дошли страхови и борба. Суштинска јака жеља је остала непоколебана, али је криза било, признаје нам. Овај посао је незгодан, поверава нам се, јер глумци имају незахвалну пасивну улогу да чекају да их неко позове.

Ми нисмо ти који можемо да бирамо улоге... (Фото Анђелко Васиљевић)

– Ми нисмо ти који можемо да бирамо улоге, поготово не у оваквом економском стању. Дешавају се да те нико не позове годинама. То су моменти када дође до преиспитивања – да ли сам довољно талентован, да ли вредим, да ли сам направио добар животни избор... али све су то кризе које нас чине спремнијим за живот – мудро прича наша саговорница.

 Никола Ђуричко ју је пре 15 година научио да мора да постоје три разлога зашто прихвата неки ангажман: под број један, то мора да буде добра улога, под број два је да чини колеги услугу, а трећи разлог је новац. Из мог искуства, само због једне од те три ствари прихватамо посао. Поента је да знамо зашто неке ствари радимо да се не би погубили, док не дођу нека боља времена.

Дубоко верује у то да свака улога, чак и она за коју сматрамо да није достојна, пружа изазов да изађемо из зоне комфора, предимензионираних слика о себи и да схватимо свој задатак. А њен је да увек пронађе лепоту у ономе што ради.

– Мислим да није фер радити нешто у шта не верујеш. Код нас глумаца се види када имамо отпор према улози... Поштеније је улогу и одбити него је радити офрље и без срца – веома је јасна Христина.

Труди се да буде одговорна према свом детету и њеним потребама, и да њен понос не иде преко тога... Али ако би то била нека улога за коју би је било срамота пред детом, онда би је засигурно одбила.

Христина има шестогодишњу ћерку Луче... Сада је у емотивној вези за тениским тренером Иваном Бјелицом, који јој је велика подршка. За себе каже да није амбициозна мама иако је родитељство застрашује.

– Никада не знаш да ли нешто радиш добро. Моја мама је за нешто била преамбициозна, а с друге стране, да ми није испуњавала дан, можда бих била превише лења. Битно ми је да видим да дете има самопоуздање, да је весела, слободна... онда ми се ипак чини да сам на добром путу.

Мала Луче навикла је на сталну промену ритма живота и то јој нимало не смета. Има периода када мама интезивно ради два-три месеца, али јој је зато преостале дане у години у потпуности посвећена.

– У почетку сам је свуда водила са собом на снимање, док једног дана није рекла – ја бих ипак нешто паметније да радим! Тада сам увидела да дете жели неки свој живот. Поштујем њене жеље и слушам је.

Бака Соња увек прискочи у помоћ кад јој време дозволи будући да и даље пуно ради.

Христина се радује наставку снимања серије „Комшије” јер је заволела екипу с којом ради. Сви су бескрајно духовити тако да дуги снимајући дани прођу брзо, у смеху и добром расположењу.

Велики је љубитељ серија, гледала је готово све из актуелне домаће и стране продукције. Свесна је да је серијски инострани програм   квалитетнији од филмског и нада се да ће се и код нас једног дана снимати квалитетне серије.

Спортски дух се негује у нашој породици... (Фото Анђелко Васиљевић)

– Морамо још мало да учимо да бисмо успели да досегнемо тај ниво. Добре серије могу да се сниме и без много новца. Верујем да таленат не може да остане сакривен, нити да неки млади људи чуче у фиокама. Њихово време тек долази. Ми смо још увек у фази транзиције и морамо да научимо коме се и за шта дају буџети, и да ли ћемо да улажемо у квалитет или ћемо да штанцујемо – критична је ова глумица, коју ћемо ускоро гледати у криминалистичкој серији „Пет”. Тврди да је реч о   садржају који је у рангу светских играних програма. Труди се да је нема превише, мада је, каже, меру тешко контролисати.

– Оно што ја могу да контролишем су моје друштвене мреже. Некада умем да се занесем па да поделим на њима многе лепе тренутке из приватног живота, заборављајући ко то све може да види. Оно што ми се не допада је што поједини назови новинари сматрају новинарством завиривање у туђе профиле. То је лешинарски посао – врло је критична.

Сан јој је да једнога дана оде с ћерком у Лапонију, али она је још увек мала за саонице, тако да ће на то причекати још неку годину. Други сан јој је пред вратима. Ускоро ће сазнати шта је чека у леденој Скандинавији... Многи пре ње нису издржали. Нема страх. Увек се сети „Хазарског речника” и реченице да је прави пут у будућност онај у којем расте и твој страх... Тако да се она весели овом суочавању с природом.

Пре четири месеца пријавила се за учешће на триатлону у Котору, када ће испливати 1,9 км, возити бициклу 10 км и трчати 21 км. Када не снима, са својим партнером и дететом је на тренинзима. У шали каже да он њу одлично прати, али она њега слабије.

– Ја сам генерално спора у свим дисциплинама, али сам издржљива. Он је спортиста којем је експлозивност значајнија. Тај спортски дух се негује у нашој породици. И ћерка је почела да тренира тенис у Звезди, где с децом раде посвећени људи. Спорт и уметност су две најсветлије дисциплине. Управо то сам наследила од своје мајке. Није умела баш много савета да ми да јер она је динарски тип, све сама гура у животу... Када год сам имала неке љубавне дилеме она ми је говорила – реши то само спортски! То је за мене значило – часно, храбро и чисто...

Велики је противник алкохола, психоактивних супстанци и дувана за које сматра да кваре таленат, дух и однос према животу.

Цео живот се дружи, како воли да каже, с два чопора. С многим колегама је у свакодневном контакту и сматрам их породицом. Међутим, родитељство и партнерство не остављају много времена за дружење.

– Трудим се да имам времена и снаге за неке нове адаптације, да будем где треба и да сачувам себе за неке нове улоге.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.